Država nesposobna, a siromaštvo veliko: Šta je prepreka tržišnoj ceni struje?

Većina ekonomskih analitičara smatra da je cena struje u Srbiji suviše niska i da je to jedan od razloga što Elektroprivreda Srbije posluje sa gubicima, te da iz toga proizilazi da električna energija mora da poskupi kako bi se poslovanje preduzeća poboljšalo.

Nekadašnji ministar finansija i član Saveza ekonomista Srbije Dušan Vujović izjavio je na biznis forumu, koji se tradicionalno svake godine održava na popularnoj skijaškoj destinaciji, planini Kopaonik, da je za reformu Elektroprivrede Srbije potrebno, između ostalog, i korigovanje cene struje, odnosno njeno povećanje do održivog nivoa za poslovanje tog preduzeća.

– Intuitivno i emotivno se opiremo reformama, umesto da se prilagodimo. Vrlo je kontroverzna stvar oko energetike. Kontrola cena energije znamo kuda vodi. Rešenje je da oni koji ne mogu da plate ekonomsku cenu da dobiju pomoć. Sa niskim cenama ćete subvencionisati i one koji vode ambasade i koji zarađuju 150.000 dinara. Ostavite cenu normalnu, targetirajte, uložimo energiju da nađemo grupe koje zaslužuju subvenciju da ne bi bile pogođene – rekao je Vujović.

Njegova izjava u žižu javnosti ponovo donosi razmišljanje o izradi takozvanih socijalnih karata, koje bi jasno definisale koje su to kategorije stanovništva koje ne mogu da plaćaju svoje račune i umesto njih to bi u celokupnom ili delimičnom iznosu trebalo da čini država. Kada je pak reč o socijalnim kartama, za razliku od saglasja da struja u Srbiji mora da poskupi ekonomisti oprečno gledaju na mogućnost njihovog formiranja. Dok jedni smatraju da je taj posao izvodljiv drugi su skeptični jer je za njihovu izradu potrebna efikasna i sposobna administracija, što je u našoj zemlji u kadrovskom smislu deficitarna kategorija.

– Mislim da je izneti predlog načelno dobar, to jest verujem da cena struje treba da bude na nivou na kome će EPS uz unutrašnju racionalizaciju, uz iskorenjivanje moguće korupcije, i korporativne reforme moći da posluje pozitivno i da samostalno finansira svoje održavanje i rast – kaže za Danas Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema njegovim rečima, socijalne karte je moguće napraviti, kao i mnoge druge potrebne reformske poteze ako se izvode uz stručan rad i državni to jest društveni interes u prvom planu.

Subvencije treba davati samo socijalno ugroženim građanima, a ne svima. Ne treba gubiti iz vida da viša cena, po pravilu, vodi i većoj energetskoj efikasnosti – navodi naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za Danas da poskupljenje struje u Srbiji nije upitna stvar zbog toga što se Vlada Srbije obavezala prema MMF-u da struja u našoj državi u toku 2023. godine poskupi tri puta.

– Poskupljenje struje kod nas je potpuno opravdano jer su EPS-u potrebna sredstva ne samo za održavanje postojećih proizvodnih postrojenja već i za investicije u nova. Da bi se to ostvarilo kao i da bi preduzeće moglo da vrati kredite za koje se zadužilo nužno je da se poveća cena struje. S obzirom na to da je cena električne energije za privredu u Srbiji već tržišna kategorija, jasno je da će ona u narednom periodu poskupeti i za građane – kaže Arsić.

On ističe da je iz niza razloga pravljenje socijalnih karata obiman i komplikovan posao, između ostalog i zbog toga što treba pažljivo utvrditi sve prihode u domaćinstvu a problem pravi i zarada ostvarena u sivoj zoni.

– Shodno tome, mislim da je isplativije rešenje da umesto izrade socijalnih karata nadležni prosto povećaju granicu kako bi davanjem subvencija bio obuhvaćen veći broj individualnih potrošača nego što je to sada slučaj – navodi Arsić.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović ističe da priča o tome da li do poskupljenja struje u Srbiji treba da dođe ili ne nema smisla, takođe zato što se Vlada već obavezala tokom razgovora sa MMF-om da će to biti učinjeno.

– To je već dogovoreno i samim tim gotova stvar. Sa druge strane, objektivno gledano apsolutno nije potrebno nikakvo povećanje cene električne energije u Srbiji. Dovoljno je da EPS bolje upravlja svojim unutrašnjim rezervama, na taj način snizi troškove, što bi omogućilo da cena električne energije ne mora da raste. Kada je pak reč o socijalnim kartama apsolutno je jasno da nadležni nisu u stanju da urade taj posao na adekvatan način a jedini razlog je što nemaju dovoljno kvalifikovanih kadrova u administraciji koji bi mogli da uspešno realizuju tako nešto – naglašava Pavlović.

Inače, nakon što je Vlada Srbije početkom prošle godine usvojila novu Uredbu o energetski ugroženom kupcu broj domaćinstava u našoj zemlji koja zbog svoje loše ekonomske situacije imaju pravo da, u određenom iznosu, koriste besplatnu struju, gas i toplotnu energiju sa 68.000 povećao se na 191.000 potrošača. Istraživanja koja su rađena na tu temu pak, pokazuju da je energetski ugroženih potrošača realno više dva do tri puta od zvanično obelodanjenog broja.