Država nudi kredite i ukidanje carine na đubrivo, ratari nezadovoljni

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je juče da se pregovara sa devet ili 10 banaka, te da će poljoprivrednici dobiti kratkoročne kredite za nabavku đubriva, do tri godine.

„Grejs period može biti do godinu dana, sa nula posto kamate, država finansira kompletnu kamatu. Ako vas tona đubriva košta 920 ili 930 evra, ako uzmete keš preko banke vi možete da đubrivo nabavite za 850 evra. To vam spušta cenu za nekih 70 do 80 evra po toni“, rekao je Nedimović gostujući na TV Prva.

On je naglasio i da će za deset odsto biti ukinuta carina za nabavku azotnih đubriva iz trećih zemalja, odnosno arapskog sveta i sa Dalekog istoka.

„Cena uree je 620 ili 630 dolara po toni u Konstanci i na Crnom moru. To ne može odmah da se oseti kod nas, ali će biti za tri ili četiri nedelje, odraziće se i na cene ovde i one će ići još dole“, naglasio je Nedimović.

Cena đubriva, kako je rekao, jeste otišla u nebesa, ali će azotnog đubriva biti dovoljno. Cena inputa je otišla nekih 50 do 55 odsto, rekao je, a cena pšenice 90 odsto. Bez obzira na sve, Nedimović je poručio da će đubriva biti i da treba da stigne još 70.000 tona uree u naredne tri nedelje.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Jovica Jakšić kaže da su beskamatni krediti dobri, ali pod jednim uslovom.

„Treba omogućiti poljoprivrednicima da ti krediti ne ulaze u kreditni biro, jer će nam to biti opterećenje za druge kredite koji su nam potrebni, da bismo platili mašine ili zemlju u zakup, ili seme. Trebalo bi i banke da to što pre realizuju, jer čim se istopi sneg krećemo sa prihranom određenih kultura, tako da bi kredite trebalo omogućiti što pre“, napominje Jakšić.

Što se tiče predloženog smanjenja carina na uvoz đubriva, Jakšić kaže da su oni u Asocijaciji to odavno tražili, ali se nadaju da će to đubrivo biti dosta jeftinije od onog koje uvozimo iz EU ili Rusije.

Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata kaže da je njima svejedno da li su krediti na jednu ili tri godine i da to što je ministar najavio nije pomoć, već bacanje prašine u oči.

„Ta mera već postoji tri ili četiri godine, Ministarstvo subvencioniše kredite koji su za setvu, za nabavku repromaterijala, tako da imamo od nula, do jedan ili dva odsto kamate, što je u redu. Ne znam šta tu ima sada novo, ako je to đubrivo preskupo onda nema razlike da li ću uzeti kredit, skupo je pa je skupo. To nije pomoć što će država pokriti tri ili četiri odsto kamate“, naglašava Vukov.

Država, kako kaže, treba da odreši kesu i konačno isplati subvencije kao što imaju ratari u okruženju u Mađarskoj ili Rumuniji.

„Da to bude subvencija od minimum 200 evra po hektaru. Pre deset godina imali smo 150 evra po hektaru, kada je budžet bio manji od 20 milijardi, sada je veći od 60 milijardi i pitam se gde idu pare, gde odu te 62 milijarde“, napominje naš sagovornik.

Vukov kaže da bi subvencije koji dobiju trebalo da se pravdaju računima za đubrivo, seme i gorivo i da bi se tako problem rešio. Neko bi, upozorava on, trebalo i da proveri da li su oni koji sada nude đubrivo za 1.000 evra po toni to kupili po visokim cenama ili su svojevremeno uzeli za 300 do 350 evra i hoće da naprave neki ekstraprofit.

Najavljeno ukidanje carina je, kako kaže, u redu, ali ni to suštinski ne rešava problem.

„Carine ne bi trebalo ni da postoje jer mi u Srbiji nemamo sopstvenu proizvodnju đubriva. Mi ga ne proizvodimo i zašto uopšte imamo carine od kada Azotara ne radi. Zato mislim da će na kraju sve da plati seljak, i da je sve laž i prevara“, ističe Slavko Vukov.