Država očekuje duplo veće prihode od javnih preduzeća

Prema njegovim rečima za narednu godinu je predložen deficit od 69,1 milijardi dinara (1,6 odsto BDP-a) u koji su uključeni projektni zajmovi koji ranije nisu uključivani u troškove republičkog budžeta. Bez projektnih zajmova uglavnom namenjenih izgradnji infrastrukture, koji će iznositi 43,5 milijardi dinara, deficit republičkog budžeta je planiran na nivou od 25,6 milijardi dinara što je 0,6 odsto BDP-a. Deficit opšte države gde pripadaju i budžeti lokalnih samouprava i JP Putevi Srbije planiran je na 1,7 odsto BDP-a.

– Ovo je rekordno nizak deficit sa kojim vlada ide pred Skupštinu. To je duplo manje nego što je stajalo u predlogu budžeta 2005. godine kada je na kraju godine ostvaren suficit. Da budem iskren mislim da Srbiji u ovom trenutku i ne treba suficit budžeta. To bi bio dopunski napor za privredu kojim bi se sprečavao privredni rast. S druge strane, ne želimo ni da veštački podižemo BDP povećanjem plata u javnom sektoru, jer to deluje samo na kratak rok – rekao je Vujović.

Budžet je zasnovan na očekivanom realnom privrednom rastu od tri odsto i prosečnoj godišnjoj inflaciji u 2017. od 2,4 odsto zbog povećanja nekih regulisanih cena. Kako je rekao Vujović, MMF je svrstao Srbiju u zemlje kojima preporučuje “puštanje dizgina inflacije” i dodao da bi i “nama pomogla inflacija kod uklapanja nekih nominalnih veličina”.

Javni dug bi prema projekcijama Ministarstva finansija trebalo da se zaustavi na 73,5 odsto BDP-a naredne godine i da zatim krene nadole tako da završi godinu na nivou od 72,8 odsto. Vujović je rekao da je dugoročni cilj približavanje Mastrihtskom kriterijumu od 60 odsto udela javnog duga u BDP-u. On je istakao da su projekcije da javni dug 2019. godine dođe do 65,9 odsto BDP-a. On je najavio i promenu strukture javnog duga tako da će se u sledećoj godini smanjiti dug u dolarima sa devet na 8,5 milijardi, a povećaće se dug u evrima sa 10,1 na 10,9 milijardi. Takođe će se povećati i zaduživanje u dinarima.

– Uz primarni suficit i stabilan privredni rast koji planiramo na tri odsto u 2017, a na 3,5 odsto u narednim godinama i troškove zaduživanja koji padaju i koji su manji od rasta, omogućićemo smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, iako će nominalno dug biti nepromenjen ili će rasti – objasnio je Vujović uz napomenu da će sledeće godine javni dug iznositi 25,6 milijardi evra.
Inače, prema Vujovićevim rečima država će ovu godinu završiti sa primarnim suficitom od 1,2 odsto BDP-a, a naredne sa primarnim suficitom od 1,5 odsto BDP-a.

Narednu godinu će karakterisati povećanje kapitalnih rashoda države na 94 milijarde dinara što je 2,1 odsto BDP-a. Kada se na to dodaju i investicioni projekti lokalnih samouprava i Puteva Srbije to dostiže 147 milijardi dinara (3,3 odsto BDP-a). Kako je ocenio ministar finansija uz ulaganja države u pripremu terena i izgradnju infrastrukture za privlačenje investicija ukupne javne investicije će se približiti nivou od četiri odsto BDP-a.

Budžet za 2017. godinu predviđa i povećanje plata u javnom sektoru za pet do šest odsto, kao i povećanje penzija za 1,5 odsto. Ovim se najavljuje uvođenje domaće potrošnje kao još jednog izvora privrednog rasta.

“Sa MMF-om imamo dogovor da se učešće plata u javnom sektoru u BDP-u smanjuje i srednjeročni cilj nam je da to bude osam odsto”, poručio je Vujović.

Država će se u 2017. godini zadužiti za 859 milijardi dinara (6,9 milijardi evra). Od toga, 790 milijardi dinara (6,3 milijarde evra) biće iskorišćeno za vraćanje glavnice dospelih dugova, a 69 milijardi će biti novo zaduživanje za pokriće deficita. Na domaćem tržištu država će se zadužiti za 583,5 milijardi dinara, 124,5 milijarde dinara putem evroobveznica i 150 milijardi kreditima.
U budžetu za narednu godinu su planirani i gotovo dvostruko veći prihodi iz dobiti javnih preduzeća. U budžetu za 2016. godinu planiran je prihod od osam milijardi dinara po ovom osnovu, a sledeće godine plan je da država od dobiti javnih preduzeća prihoduje 15,5 milijardi dinara.

Budžetske igre

Pre nekoliko dana premijer je izjavio da je “pocepao” budžet koji su mu poslali iz ministarstava. Ministar Vujović objašnjava da su to bili dopunski zahtevi ministarstava koji su prekoračili sumu iz nacrta budžeta za 103 milijarde dinara.
– Apetiti svih su porasli ili zbog rezultata ili zbog ambicija. Tih 103 milijarde su 2,5 odsto BDP-a i sa tim rashodima deficit bi bio četiri odsto čime bi poništili rezultate i iz 2015. i iz ove godine. Neki su imali preterana očekivanja i planirali 100 odsto realizaciju investicija, a nisu ni počeli pripreme, uradili projekte… To su normalne budžetske igre gde u budžetskoj proceduri ministarstva pokušavaju da proguraju ono što je njima važno, a ne ono što je važno državi. Ako je nešto država obećala oni znaju da će za takve projekte i naknadno moći da dobiju sredstva i zato njih izbacuju sa lista, a stavljaju projekte koji su njima važni – objašnjava Vujović, dodajući i da su izbori već planirani u budžetu, ali da se ostaje da se vidi kolika dopunska sredstva treba izdvojiti zbog kako je rekao “izvesnog drugog kruga predsedničkih izbora”.