Država od tranzitnih taksi za Turski tok ne dobija ni dinara

Prema Bajatovićevim rečima, država za gradnju Turskog toka kroz Srbiju neće dati ni dinar, već kompanije koje dugoročno zakupe njegove kapacitete. On je dodao da će ovog meseca biti raspisan poziv za obavezujući zakup kapaciteta gasovoda i da će kompanije zakupci biti finansijeri.

– Pregovara se sa bankama, a reč je o komercijalnom projektu i država neće dati ništa – poručio je Bajatović.

Ekspert za strane investicije Mahmud Bušatlija kaže za Danas da je sasvim izvesno da Bajatović govori o koncesiji za Turski tok, što znači da novac od tranzitnih taksi neće inkasirati država Srbija već strani koncesionar.

– Ako se analizira ono što je izjavio Bajatović, lako se dolazi do zaključka da je namera nadležnih u Srbiji da daju gasovod Turski tok u koncesiju. To znači da bi taj gasovod gradio strani investitor iz sopstvenih sredstava a zauzvrat bi dobio Turski tok na upravljanje i korišćenje, što podrazumeva i naplatu tranzitnih taksi. Dakle država bi u tom slučaju ostala bez prihoda po tom osnovu – objašnjava Bušatlija.

Naš sagovornik dodaje da se koncesije nisu pokazale kao dobro rešenje u Srbiji a da poseban problem predstavlja to što nemamo stručnjaka za tu oblast već se u takve aranžmane ulazi na osnovu procena iz inostranstva.

– Ne samo kod nas već bilo gde u svetu koncesija kada je reč o infrastrukturnim projektima se nije isplatila državi koja ju je dozvolila. Suština koncesije je da koncesionar ostvari što veći profit i država od toga praktično ne može imati bilo kakve koristi. Kada je pak reč o Turskom toku, ako se uzme u obzir da će njegov kapacitet biti svega 15 milijardi kubnih metara gasa te da će on snabdevati veliki broj zemalja u regionu osnovano se postavlja pitanje da li će biti dovoljno gasa za komercijalnu prodaju i da li će se investicija moći povratiti samo zaradom iz tranzitnih taksi koja s obzirom na kapacitet gasovoda neće biti prevelika – navodi Bušatlija.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, dopušta mogućnost da je Bajatović mislio na koncesiju kada je izjavio da država neće potrošiti ni dinara za izgradnju Turskog toka kroz Srbiju, ali dodaje da je možda govorio i o tome da će troškove izgradnje snositi kompanija koja bude gradila gasovod, a ne država odnosno poreski obveznici u Srbiji.

– Postoji mogućnost koncesije ali ja ipak mislim da nadležni u Srbiji planiraju da kredite za sprovođenje projekta Turski tok kroz našu zemlju, uzme preduzeće koje će izvoditi radove, a to je Gastrans. Bajatovićeva izjava da država neće potrošiti ni dinara za izgradnju može da znači da za tu namenu neće biti trošena sredstva iz budžeta već da će kredite uzeti preduzeće Gastrans u kome ima i stranog kapitala jer je firma rusko-srpska. U tom konkretnom slučaju finansijer ne bi bila država već izvođač radova. Deo kredita bi mogao da bude vraćen iz naplate tranzitnih taksi, a za ostatak bi trebalo napraviti finansijsku konstrukciju kako do toga doći. Ubeđen sam da će budući investitor napraviti ostvariv finansijski plan za realizaciju ovog posla – ističe naš sagovornik.

U prilog tvrdnji da nadležni u državi razmišljaju da izgradnju Turskog toka, pod uslovom da Evropska unija dozvoli realizaciju tog posla, povere koncesionaru govore i procene o tome koliko bi celokupna investicija koštala. Kako je nedavno izjavio sam Bajatović, 403 kilometra gasovoda do Mađarske koštaće oko milijardu i 80 miliona evra, a mali predviđeni kapacitet znači da nije moguće naplatiti više od 50 miliona evra od tranzitnih taksi godišnje. To praktično znači da bi bile potrebne decenije da bi se ulaganja povratila čak i u slučaju davanja koncesije za izvođenje tog obimnog posla.