Izveštaj organizacije CEE Benkvoč (Bankwatch) pokazuje da se podsticaji neproporcijalno dodeljuju malim hidroelektranama, a da od toga korist imaju bogati poslovni ljudi bliski vlastima u državama regiona, dok je doprinos proizvodnji električne energije minimalan.
Jedan od glavnih pokretača ekspanzije malih hidroelektrana u Srbiji i regionu je dostupnost finansijske podrške u obliku fid-in tarifa. Fid-in tarife su garantovane i podsticajne cene otkupa električne energije iz obnovljivih izvora. Cenu garantuje država na određeni period, koji je u Srbiji 12 godina.
Sve male hidroelektrane izgrađene poslednjih godina u Srbiji, njih oko 100, dobijaju fid-in tarife. Izveštaj organizacije CEE Benkvoč „Hidroelektrane na Zapadnom Balkanu: Ko plaća a ko zarađuje“ postavlja pitanje svrsishodnosti trenutnog načina podsticanja malih hidroelektrana.
U 2018. godini, na Zapadnom Balkanu je 70 odsto subvencija za obnovljive izvore energije bilo u korist malih hidroelektrana. Međutim, doprinos hidroelektrana snage ispod 10 megavata u proizvodnji električne energije na Zapadnom Balkanu izuzetno je skroman: u 2018. godini samo 3,6 odsto. U Srbiji gotovo polovina podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije u 2018. otišla je malim hidroelektranama – skoro 25 miliona evra – dok su male hidroelektrane doprinele ukupnoj proizvodnji električne energije sa tek 0,8 odsto.
Zahvaljujući subvencijama, između 2009. i kraja 2018. godine, u regionu je izgrađeno najmanje 380 malih hidroelektrana. Grade se u planinskim i ekološki osetljivim područjima gde narušavaju život stanovništva koje je već ranjivo zbog depopulacije. Vodozahvati preusmeravaju rečni tok u cevi, dok rečna korita presušuju. Krčenje šuma radi izgradnje pristupnih puteva i cevovoda izaziva eroziju i uništavanje prirodnih staništa.
Ovo je izazvalo uznemirenje javnosti. Nedavno je na Staroj planini došlo do ponovnog sukoba između investitora i lokalnog stanovništva u selu Topli Do. Ekološki aktivisti su organizovali i seriju protesta u Beogradu i Pirotu na trgovima privlačeći i hiljade ljudi. Poslednji protest je održan prošlog vikenda ispred Predsedništva u Pionirskom parku u Beogradu.
Podsticaji za hidroelektrane izazivaju kritike i zbog toga što od njih profit ostvaruju bogati poslovni ljudi bliski vladajućim strukturama. U Srbiji, kompanije povezane sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Aleksandra Vučića, nalaze se među najvećim korisnicima podrške hidroelektranama. Slično je u Crnoj Gori, gde ljudi bliski predsedniku Milu Đukanoviću imaju najviše učešća. Istovremeno, obični ljudi skoro da nemaju pristup podsticajima, na primer za postavljanje solarnih panela u svojim domaćinstvima jer su skromne kvote za subvencije u Srbiji odavno ispunjene.
Srbija je u periodu 2015. do 2017. isplatila i značajne subvencije za ugalj i to u iznosu od 287,10 miliona evra. Imajući u vidu kontroverze koje izazivaju male hidroelektrane, potrebna je hitna promena sistema subvencija kako se odijum javnosti prema obnovljivoj energiji ne bi produbljivao i ugrozio energetsku tranziciju. U izveštaju se preporučuje prelazak na transparentniji sistem u kome bi se subvencije dodeljivale na aukcijama. Takođe se preporučuje ukidanje podsticaja za zrele tehnologije kao što su male hidroelektrane jer je podrška potrebna samo tehnologijama koje se još razvijaju i za čije se troškove očekuje da će nastaviti da se smanjuju, a to su posebno solarne i vetroelektrane.
* Autor je koordinator za hidroenergiju, CEE Bankwatch Network
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
