Država planira rast od šest odsto, ekonomisti tvrde – između tri i četiri

– Da bi se ta prognoza ostvarila potrebno je da u četvrtom kvartalu ove godine pad bude oko dva odsto u odnosu na isti period prethodne godine, ali ako se to ne ostvari i rezultati u novembru i decembru budu lošiji, pad bi mogao da iznosi i 1,5 posto – kaže za Danas Vladimir Gligorov, saradnik Instituta za međunarodne ekonomske odnose iz Beča.

Dodaje da je pad relativno mali zato što je u prvom kvartalu 2020. rast bio ubrzan sve dok nije nastupila epidemija. Međutim, ako se posmatra kretanje proizvodnje u tri poslednja kvartala 2020, onda je pad negde oko 3,2 posto, a ako je prognoza za četvrti kvartal potcenjena, onda bi mogao da bude negde oko 3,5 posto.

– Tu je potrebno imati u vidu značajan udeo netržišnih, dakle javnih usluga, koje se finansiraju iz budžeta, koje ne trpe velike posledice epidemije nezavisno od toga koliko se obavljaju. Njihov doprinos ukupnoj proizvodnji, BDP-u, zavisi od izdašnosti budžeta. Isto važi i za podršku zaposlenima u drugim sektorima – kaže Gligorov.

Ističe da je to važan podatak za prognozu kretanja u ovoj godini i na srednji rok.

– Podrška privredi ne mora da bude usklađena sa kretanjem epidemije. Ukoliko se epidemija oduži, biće potrebno uskladiti prihode sa rashodima u onim delatnostima koje zavise od državne pomoći, koja će se smanjivati ili obustaviti. To se neće možda previše osetiti u prvom kvartalu ove godine jer je rast u tom periodu prošle godine bio ubrzan, zvanično 5,2 posto, pa će verovatno sada biti negativan ili veoma spor, pa bi ukupni uticaj epidemije na privredni rast trebalo da bude negde oko minus tri posto. Rast u tri poslednja kvartala 2021. biće ubrzan, posebno u drugom kvartalu. No, ako se epidemija ne povuče u tom periodu, oporavak bi mogao proizvodnju vratiti na nivo 2019. ili tek nešto iznad nje. Ukoliko se epidemija zaustavi, vakcinisanjem na primer, onda bi eventualni dodatni rast mogao da bude ubrzan – napominje on.

Objašnjava da će razlozi zbog kojih je pad bio relativno mali ili manji nego u drugim zemljama u 2020. uticati i na brzinu oporavka u 2021. Udeo aktivnosti koje su posebno ugrožene epidemijom, poput tržišnih usluga, turizma ili proizvodnje trajnih materijalnih dobara u Srbiji je manji nego u drugim zemljama u susedstvu, a pogotovo u EU, dok je veće učešće poljoprivrede koja zavisi više od klime nego od epidemije.

– Manji pad u 2020. znači i sporiji rast u 2021, posebno ukoliko se oduži epidemija i smanji budžetska pomoć. Ako pad za 2020. bude oko 1,5 posto a epidemija se okonča do kraja drugog kvartala, oporavak od oko tri do četiri posto bi mogao da bude realan. Ako ne, onda bi trebalo očekivati nižu stopu rasta uz dodatnu neizvesnost oko uticaja vremenskih prilika na poljoprivrednu proizvodnju i građevinarstvo – naglašava Gligorov.

I profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić slaže se da bi pad ekonomije u prošloj godini mogao da iznosi do 1,5 odsto mada naglašava da na to utiče više detalja koji još nisu poznati pa je moguće da za 0,2 ili 0,3 odsto bude veći ili manji.

– Mislim da će rezultati u poslednjem kvartalu ove godine biti nešto slabiji, verovatno će pad biti nešto malo veći nego što je preliminarno procenjeno, ali i dalje najniži u Evropi, sudeći prema podacima koje je Evropska komisija objavila za druge zemlje – smatra Arsić.

On se slaže da bi u ovoj godini rast mogao da bude između tri ili četiri odsto, na šta će uticati više faktora.

– Pad u prošloj godini bio je relativno mali pa je takav i efekat oporavka, odnosno dostizanja pretkriznog nivoa. Ali rast iznad tog nivoa zahtevaće nove investicije, izgradnju novih kapaciteta, a to je već usporeno. Investicije su imale veliki pad u prošloj a ni u ovoj godini neće imati neki rast, pre svega zbog snažnijeg razvoja epidemije i primene epidemioloških mera i kod nas i u svetu. To će uticati na evropsku privredu ali i na nas, jer će tražnja za srpskim proizvodima sporije da se oporavlja, stranih investicija će biti još manje, posebno u odnosu na prošlu godinu kada su samo zbog prodaje Komercijalne banke dostigle 2,4 milijarde evra. U ovoj godini teško da može da se očekuje neka tako velika investicija. Neizvesno je i kako će se oporavljati uslužne delatnosti koje su bile posebno pogođene, poput turizma i ugostiteljstva, kulture, zabave, nekih grana saobraćaja – navodi Arsić.

Smatra da su male šanse da bi domaći investitori mogli da nadoknade izostanak stranih, jer su finansijske performanse preduzeća pogoršane, firme su imale manje prihode prošle godine, povećane dugove, jeftini krediti su još jedna velika neizvesnost. Na sve to, za domaće investicije i dalje je značajno ograničenje loš privredni ambijent koji ih na različite načine sputava.

Ne brže od suseda

– Privatni sektor će se suočiti sa dodatnim finansijskim problemima, jer će doći na naplatu odložene obaveze, a ako se ne oporavi tražnja usled epidemije ili eventualnih fiskalnih ograničenja, to će negativno uticati na privatna ulaganja. Strana ulaganja, čak i ako bi bila onolika kolika su bila pre epidemije, ne mogu da u potpunosti zamene domaća privatna ulaganja, što je i inače trajan problem srpske privrede – kaže Vladimir Gligorov i dodaje da će i u okruženju privredni oporavak zavisiti od istih činilaca, uz različit uticaj privredne strukture, ali da ne bi trebalo očekivati da će srpski privredni rast biti brži od susednih zemalja.