U kojim slučajevima država daje pomoć građanima za štetu nastalu usled elementarnih nepogoda?

Najbolji način zaštite imovine jeste da se ona osigura. Ukoliko građani nemaju osiguranje, postoje i drugi načini da dobiju neku vrstu nadoknade štete nastale prilikom vremeskih neprilika, ali to ide znatno teže. Ukoliko je u pitanju elementarna nepogoda, neophodno je da to proglasi Vlada Srbije.

Prema Vodiču kroz postupak primene Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, koji je objavila Stalna konferencija gradova i opština, proces za dobijanje naknade je prilično složen.

Prvo Vlada Srbije mora da proglasi postojanje elementarne nepogode, a zatim donosi državni program pomoći i obnove.

Nakon toga lokalne samouprave obrazuju komisije za procenu štete i objavljuje se javni poziv građanima da prijave nastalu štetu.

Dakle, građani prijavljuju nastalu štetu, a zatim na osnovu procene se dobija ili ne dobija pomoć države.

Iz Ministarstva za javna ulaganja za Danas objašnjavaju da će procena štete postojati kada budu prikupljeni, obrađeni i verifikovani izveštaji lokalnih samouprava.

Oni ističu da ne postoji nadoknada štete kao takva, već državna pomoć u vidu bespovratnih sredstava građanima namenjenih obnovi oštećenih stambenih objekata.

Oni su kao primer uzeli poplave koje su zadesile deo teritorije Srbije u novembru 2022. godine.

„Tada su najviše bili pogođeni objekti za zaštitu od voda, te je u skladu sa tim Vlada Srbije donela Državni program obnove, odnosno hitnih radova na sanaciji objekata za zaštitu od voda oštećenih u poplavama izazvanim elementarnom nepogodom u novembru 2022. godine, koji je realizovalo JVP „Srbijavode““, objasnili su oni.

Prema Zakonu o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, građani koji su pretrpeli štetu, stiču uslov za dobijanje pomoći, međutim, potrebno je da se ispune određeni uslovi.

Jedan od njih je da je nastala šteta neposredna posledica te elementarne ili druge nepogode, takođe da je šteta prijavljena u skladu sa zakonom.

Uslovi su i da su oštećene ili uništene stvari koje služe i neophodne su za zadovoljenje osnovnih životnih potreba te su kao takve bile u svakodnevnoj ili redovnoj upotrebi. Takoše, neophodno je da se potvrdi da je stvar koja je oštećena čuvana sa pažnjom i na propisan način kao i da su preduzete sve mere radi smanjenja rizika od elementarne i druge nepogode.

U Zakonu se navodi da pomoć može biti u vidu isplate određenog novčanog iznosa ili davanju određenih materijalnih dobara, bespovratno ili sa obavezom vraćanja, ili u vidu usluga. Ukoliko se pomoć dodeljuje sa obavezom vraćanja, Vlada državnim programom obnove utvrđuje rokove, uslove i način vraćanja sredstava.

Jedinica lokalne samouprave bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od proglašenja prestanka elementarne i druge nepogode, poziva građane da prijave nastalu štetu u roku koji ne može biti kraći od 15 ni duži od 60 dana od dana objavljivanja poziva.

Elementarna i druga nepogoda je, u smislu Zakona o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, događaj uzrokovan dejstvom prirodnih sila ili ljudskom aktivnošću, koji prekida normalno odvijanje života u meri koja prevazilazi redovnu sposobnost pojedinca i lokalne zajednice da se oporave bez pomoći države i prouzrokuje materijalnu štetu koja je veća od 10 odsto budžeta jedinice lokalne samouprave i koji je kao takav proglasila Vlada.

Izuzetno, Vlada može proglasiti neki događaj za elementarnu i drugu nepogodu i odlučiti o državnoj pomoći i kada je prouzrokovana šteta manja od 10 odsto budžeta jedinice lokalne samouprave, kada za to postoje posebno opravdani razlozi, a na predlog Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Savetnik na poslovima vanrednih situacija u Opštinskoj upravi Osečina, i stalni ekspert SKGO iz oblasti Smanjenja rizika od katastrofa Branko Stanimirović navodi za Danas da je Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode u članu 5 jasno precirano u kojim situacijama Vlada neki događaj proglašava elementarnom nepogodom.

„Što se tiče reakcije i nadležnosti lokalne samouprave, ona svoje nadležnosti, u smislu odgovora na elementarne nepogode, crpi iz Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljenja vanrednim situacijama. Za opasnosti, odnosno rizike i katastrofe, krucijalna je uloga lokalne samouprave u preventivnoj fazi, odnosno preduzimanje preventivnih mera da se ublaže ili smanje rizici. Tu lokalna samouprava kroz donošenje i primenu planskih dokumenata vrši identifikaciju, analizu i procenu rizika, planira mere odgovora, odnosno mere zaštite i spasavanja svih štićenih vrednosti, kao i mere smenjenja rizika od katastrofa, gde je od velikog značaja i veličina budžeta jedinice lokalne samouprave“, navodi on.

Kada nastane katastrofa ili elementarna nepogoda, kako dodaje, lokalna samouprava preduzima mere iz svoje nadležnosti predviđene Planom zaštite i spasavanja, sa akcentom na živote i zdravlje ljudi i njihovo normalno funkcionisanje, kao i vraćanje u svakodnevni život nakon nepogode.

„Štab za vanredne situacije lokalne samouprave prikuplja podatke o stanju na terenu – obim i razmere elementarne nepogode, veličina zahvaćene teritorije, kao i informacije o angažovanim snagama i drugo“, kaže Stanimirović.

„Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode se uređuje postupak obnove i pružanje pomoći građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli materijalnu štetu usled elementarnih i drugih nepogoda. Dakle, Zakonom se uređuje postupak pružanja pomoći građanima i privrednim subjektima zasnovan na načelu solidarnosti, a ne naknade štete nastale usled dejstva elementarne i druge nepogode“, objšanja naš sagovornik.

On ističe da pravo na pomoć pod jednakim uslovima imaju državljani Srbije, strani državljani, kao i lica bez državljanstva (apatridi), pod uslovom da u skladu sa zakonom imaju odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje u našoj zemlji.

„Pod materijalnom štetom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se fizičko oštećenje ili uništenje nepokretnih ili pokretnih stvari na teritoriji Srbije u svojini građana odnosno privrednog subjekta, a koje je nastalo kao neposredna posledica elementarne i druge nepogode. Ovde se ima u vidu tzv. obična šteta, odnosno umanjenje nečije imovine, a ne naknada izmakle koristi“, objašnjava Stanimirović.

On navodi da se šteta procenjuje u skladu sa aktom kojim se uređuje jedinstvena metodologija za procenu štete od elementarnih i drugih nepogoda, a koji donosi Vlada.

„Zapisnike o proceni štete, kroz proces stručne verifikacije vrši Ministarstvo za javna ulaganja, a nakon toga se u lokalnim samoupravama sprovodi Postupak za utvrđivanje prava na državnu pomoć i donošenje odluke o priznanju prava na državnu pomoć. Nakon žalbenog postupka, koji traje 15 dana, vrši se isplata državne pomoći primaocima“, zaključuje Stanimirović.