Država posle godinu dana rada bez mera protiv odlaska ljudi

Godinu dana nakon što je država formirala tim koji bi se bavio praćenjem ekonomskih migracija država je nedavno usvojila i strategiju o tome.

O konkretnijim planovima, međutim, znaće se tek kada tekst strategije prođe odobrenje i drugih relevantnih državnih resora, a potom bude usvojen i na Vladi.

Kada bi to moglo da se desi nismo juče saznali iz nadležnog Ministarstva rada koje je prošlog januara i pokrenulo priču o ovome. Ono što sledi posle usvajanja na Vladi jeste pravljenje akcionog plana, što je najavio i ministar rada Zoran Đorđević.

„Pored brige o deci i poboljšanju demografske slike Srbije, jedan od prioriteta našeg rada svakako je sprečavanje ekonomskih migracija. Mnoge zemlje se bore sa ovim problemom i veoma su nam značajna iskustva država, poput Izraela, koje su pronašle načine i uspele da zadrže svoje mlade i vrate one koji su otišli. Želja nam je da budemo još uspešniji u tome, a da smo na pravom putu pokazuje i činjenica da je Nemačka izrazila interesovanje da podrže rad ovog Koordinacionog tima“, rekao je Đorđević.

Osim dve pomenute konkretne mere u tekstu, koji je krajem prošle godine prošao i javnu raspravu u većim gradovima zemlje, navode se i druge stvari kojima država planira da se bori protiv odlaska ljudi iz zemlje, poput proširenja nadležnosti saveta za migracije na lokalnom nivou, povećanja budžeta za prosvetu i kulturu, ali i uspostavljanje bolje komunikacije i saradnje sa dijasporom.

U Strategiji o ekonomskim migracijama za period od 2021. do 2027, navodi se da je njen osnovni cilj da napravi poslovni i privredni ambijent koji bi zadržao radno sposobne u našoj zemlji.

Nakon javne rasprave predloženo je i da se dodatno analizira više izvora podataka, da se prikaže i uporedna praksa nekih zemalja, a zahtevi učesnika na javnim raspravama bili su i da se razmotri i stav o ravnomernosti regionalnog razvoja, kao i da se u ciljne grupe uvrste domaći privrednici i preduzeća, kao i porodične firme.

Problem odlaska mladih ljudi naročito je izražen, a jedna od članica tima koji je tokom 2019. radio na tekstu Strategije i konkretnim predlozima je i Ružica Grabovac iz Sekcije mladih Samostalnog sindikata.

Ona za Danas kaže da je dobro što je formirano telo koje se bavi ovim pitanjem i da je Srbija po ovom pitanju ispred zemalja regiona koje još nemaju nešto slično ovome.

S druge strane, u strategiji, kako kaže, još nema konkretnih predloga.

„Svaki sastanak koji smo imali trajao je od dva do četiri sata, mislim da je trebalo više vremena izdvajati za raspravu. Ne znam da li postoje neke prve analize i ideje šta će i kako će se dalje raditi. Dobro je što smo počeli kao država da se ovim bavimo i što je i ministar rada pokazao da je zainteresovan“, ističe Grabovac.

Sekcija mladih je tokom sastanaka imala i konkretne predloge koje se tiču popravljanja uslova rada mladih, ali ti predlozi, napominje Grabovac, bar za sada nisu našli mesto u ovoj strategiji.

„Predlagali smo da na lokalu postoje kancelarije za mlade u kojima bi ih upućivali u posao, gde bi mladi mogli da se edukuju o poslu i poslodavcima. Tražili smo benefite za mlade koji počinju da rade, da umesto što se nekima pruža prilika da imaju šest ili devet meseci plaćene prakse, to bude produženo na godinu dana. I da se ta praksa plaća malo više nego sada, što je nekih 14.000 ili 15.000 dinara“, ističe Grabovac.

A mladi su najtraženija radna snaga i upravo najveći broj onih koji odlaze su iz ove kategorije radno sposobnog stanovništva.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečni godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice ove organizacije od 2007. do 2015. je više nego udvostručen, sa 27.000 na 60.000.

To znači da je za 11 godina iz Srbije samo u OECD zemlje otišlo gotovo pola miliona ljudi. Prosečna starost onih koji su otišli iz Srbije, ističe se i u strategiji, je 30 godina, a iseljeni su u najvećem procentu iz „kontigenta radne snage“.

S druge strane, ljudi se u Srbiju vraćaju u mnogo manjem broju, za deset godina vratilo se manje od 70.000 njih, a gledano u procentima više od 62 odsto povratnika je iz kategorije radno neaktivnih. Dve trećine od tog broja su penzioneri.

Popraviti situaciju neće biti nimalo lako, a na ruku nam ne idu ni podaci iz izveštaja o Globalnom indeksu konkurentnosti za prošlu godinu gde je Srbija bila na tek 123. poziciji kada se radi o „zadržavanju talenata“ ili na 120. mestu od ukupno 125 zemalja u slučaju privlačenja talenata.

Ekonomske migracije, međutim, nisu jedino i isključivo problem Srbije. Mnoge zemlje su suočene sa tim čak i u mnogo većoj meri nego mi.

„Imate primer Ukrajine iz koje je od 2001. otišlo 11 miliona ljudi. Mnogi imaju probleme sa migracijama, većina zemalja iz okruženja. Ono što bismo mi mogli da uradimo jeste da se ugledamo na neke pozitivne primere, poput Bugarske koja je u nekim oblastima značajno podigla plate. Ne znam da li mi ovde imamo kapaciteta za takve mere“, napominje Ružica Grabovac.

Austrija omiljena destinacija emigranata

U nedostatku svežijih podataka o odlasku ljudi iz Srbije, koji se očekuju naredne godine nakon novog popisa stanovništva, prema onima iz 2011. omiljena destinacija za selidbu građanima Srbije bila je Austrija. Među najprivlačnijim destinacijama emigrantima bile su i Nemačka, Švajcarska, Italija i Francuska. Prema nešto novijim podacima Eurostata, od ukupno 16.046 srpskih državljana koji su napustili zemlju tokom 2017. najveći broj se opredelio za Austriju, tačnije 4.740 njih ili 30 odsto od ukupnog broja. Na drugom i trećem mestu bile su Švedska i Slovenija.