Foto: Stefana SavicZakon o zaštiti potrošača koji je nedavno usvojen, a počinje da se primenjuje 20. decembra ove godine, doneo je neke izmene, ali je država propustila šansu da konkretnije i jasnije sistemski uredi politiku zaštite potrošača, rečeno je danas na sednici Radne grupe NKEU za Poglavlje 28.
Koordinator Radne grupe NKEU za Poglavlje 28. Dušan Protić rekao je da je zakonodavac mogao mnogo hrabrije da zadire u proceduru i mehanizme zaštite, da su većinom izmene i dorade postojećeg Zakona, osim novina koje se odnose na ugovore u turizmu.
“Utisak je da promene nisu značajnije, ne menjaju pravno stanje stvari, a iz prakse znamo da ne ulivaju poverenje da će izmene koje su predviđene bitnije da poprave stanje zaštite potrošača kod nas”, rekao je Protić.
Da je propuštena šansa da se ozbiljnije sistemski reši politika zaštite potrošača novousvojenim Zakonom kaže i Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
“Nedostajalo je hrabrosti i volje da se ovaj Zakon poboljša značajno, ali imajući u vidu sve okolnosti i način na koji se zakoni kod nas donose, može se reći da je ovo neki napredak”, istakao je Nikolić.
On je rekao da je krucijalna izmena gotovo ceo deo koji se odnosi na paket aranžmane u turizmu, ali i da je dobro to što je proširen pojam potrošača.
“Najveći izazov će biti uvođenje alternativnog rešavanja potrošačkih sporova, gde je narušena osnovna preambula principa dobrovoljnosti, jer se ceo prosec alternativnog rešavanja sporova zasniva na dobrovoljnosti. Ovde se stvara neka obaveza, trgovac treba da se privoli da učestvuje”, istakao je Nikolić i naglasio da to neće biti uskoro rešeno jer da bi se to regulisalo mora da se usvoji pravilnik što se neće desiti do proleća sledeće godine.
Ministarstvo će, u ovom slučaju, kako je napomenuo, imati autonomno pravo da selektuje koja vrsta prigovora ide na alternativno rešavanje potrošačkih sporova. Nikolić se, kako je rekao, pribojava da bi u ovome moglo da dođe do zloupotreba.
“S druge strane, dobra stvar je blago proširenje prekršajnih naloga, gde inspektor uoči nepravilnost i odmah izda prekršajni nalog što znači efikasnije sprovođenje”, naglasio je Nikolić.
Registar Ne zovi, gde potrošač može da prijavi Ratelu da ne želi da dobija pozive trgovaca, prema njegovim rečima, ništa revolucionarno nije doneo, jer su i do sada potrošači posle prvog takvog poziva mogli da traže da ih trgovci ne zovu.
Zakon o zaštiti potrošača, između ostalog, predviđa vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, ali i rešavanje problema nepostojanja preciznog broja potrošačkih sporova koji se vode pred sudovima.
Jedna od novina u ovom Zakonu je i obaveza trgovca da sačini predračun prilikom pružanja usluga, kao i uspostavljanje evidencije potrošačkih sporova u sudovima i uvođenje prekršajnih naloga za pojedine prekršaje trgovaca.
Među odredbama novog zakona su i one koje se tiču rokova za isporuku robe, koje predviđaju raskidanje ugovora ukoliko se dogovoreni rok za isporuku ne ispoštuje.
„U slučaju raskida ugovora, prodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od tri dana od dana raskida ugovora vrati potrošaču celokupan iznos plaćen po osnovu ugovora“, navodi se u Zakonu.
Potrošač u roku od šest meseci od kupovine robe ima pravo da od prodavca zatraži ili popravku ili odgovarajuće umanjenje cene ili da raskine ugovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
