Država računa na 2.555 gigavatsati struje iz solarnih panela

S druge strane, iz redova stručne javnosti se mogu čuti ocene da je za većinu domaćinstava ta investicija neisplativa a da je osnovni razlog za to niska cena električne energije koja ne garantuje adekvatnu zaradu.

Kako pak objašnjavaju u Ministarstvu rudarstva i energetike za Danas nacrtom zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije po prvi put je uveden koncept kupac-proizvođač (takozvani Prosumer) na koji se dugo čekalo.

Domaćinstva mogu instalirati na svoje objekte solarne panele koje će koristiti za snabdevanje sopstvene potrošnje, pri čemu će višak električne energije moći da isporuče u elektroenergetski sistem ili uskladište u sopstvenim skladištima radi kasnijeg korišćenja.

Građani u okviru ove kategorije mogu da imaju direktnu korist, odnosno manje račune za utrošenu električnu energiju.

Naime, ako kupac-proizvođač tokom jednog meseca potroši manje struje nego što je proizvede, razlika će se preneti u naredni mesec, kao jedna vrsta zagarantovane pretplate.

Odnosno tu količinu struje će potrošač koristiti kasnije. Kada pak ne proizvede dovoljno struje iz svojih solarnih panela, potrošač će potrebne količine obezbediti iz mreže Elektroprivrede Srbije.

– Ovaj koncept podsticanja zadržan je upravo za mala postrojenja u nameri da se građani podstaknu na veće korišćenje obnovljivih izvora energije i na taj način doprinesu ostvarivanju ciljeva Srbije u ovoj oblasti. Na ovaj način, pored finansijske koristi koji građani ostvaruju podiže se i zelena svest o zaštiti životne sredine, a smanjuju se gubici u mreži i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, i jedinice lokalnih samouprava mogu doneti odluke o pogodnostima za ovu vrstu investicija – ističu u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Prema rečima Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike, iz solarnih panela bi se moglo dobiti 10 odsto struje koja se proizvodi u srpskim termoelektranama.

Podaci iz Energetskog bilansa pokazuju da je proizvodnje struje u termoelektranama u 2019. godini je iznosila 25.546 gigavat sati. Deset odsto od te energije iznosi 2.555 gigavat sati.

– Ova energija može se proizvesti postavljanjem solarnih panela ne samo na krovove zgrada i kuća, već svih objekata koji imaju krovove na koje bi mogli da se postave solarni paneli. Takođe, solarni paneli mogu da se postave i na takozvanom marginalnom zemljištu koje nije pogodno za uzgajanje poljoprivrednih kultura. U zavisnosti od snage elektrane zavisi i broj elektrana iz kojih bi se ova energija mogla proizvesti. Ukoliko bismo se oslonili na procenu o broju časova sunčevog zračenja u Srbiji od 1.500 do 2.200 časova godišnje, za 2.555 gigavat sati bilo bi potrebno instalisati oko 1,2 gigavata – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Generalni direktor firme „Energia, gas and power“ Velimir Gavrilović kaže za Danas da se građanima sa prosečnom potrošnjom struje, u ovom trenutku, neće isplatiti uvođenje solarnih panela zbog niske cene struje.

– S obzirom da je cena struje u Srbiji niska za potrošača koji bi ugradio solarne panele to se ne bi isplatilo jer bi se investicija povratila tek za oko 15 godina što je prilično dugačak period. Međutim, za one potrošače koji često ulaze u „crvenu“ zonu potrošnje, i do nekoliko puta godišnje, ta investicija je isplativa jer bi smanjila njihove račune za struju koji su veliki. Takođe isplatilo bi se i preduzećima koja moraju da plaćaju struju po komercijalnim cenama te bi uvođenje solarnih panela za njih bila znatna ušteda – ističe Gavrilović.

Veća solarna elektrana, niža cena

Cena investicija za izgradnju solarnih panela se smanjuje kako raste njihova instalisana snaga. Za solarne panele snage od četiri do pet kilovata cena iznosi od 900 do 1.000 evra po kilovatu. Za instalacije od 100 do 300 kilovata cena je 700 do 800 evra po kilovatu, dok elektrane do 500 kilovata snižavaju cenu na 600 do 750 evra po kilovatu.