Država se dodvorava ministarstvima sile

… komentarišući zahteve iz drugih sektora javne administracije da se i njima omogući kupovina jeftinih stanova kako je to najavljeno za pripadnike bezbednosnih snaga. On objašnjava da ako država pokazuje želju da bude socijalno odgovorna, kao što naša voli da se predstavi, iako se to vidi na malom broju primera, onda to mora biti univerzalno, pod jednakim uslovima za sve.

Naime, nakon što je Vlada prvo obećala da će već u martu, pa potom u aprilu, a po poslednjoj verziji u avgustu početi gradnja u pet izabranih gradova, gde će zaposleni u bezbednosnim službama moći da računaju na cenu od 500 evra po kvadratu, javili su se zainteresovani i iz drugih sektora javnih službi.

Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, kaže za Danas da je od nje potekao predlog da država ponudi stanove po povoljnim uslovima i prosvetnim radnicima, te da je ministar prosvete Mladen Šarčević rekao da će taj predlog podržati. Napominje da u obrazovanju radi 140.000 zaposlenih i da su oni na neki način diskriminisani, jer nisu u kategorijama koje će imati pravo da konkurišu za kupovinu jeftinih stanova. I Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, podržava inicijativu svojih kolega i podseća da prosvetni radnici nikad nisu bili ni u kakvoj grupi kojoj je nuđeno da kupe stan po povoljnijim uslovima.

– Izuzetak su neki iz kategorije mladih bračnih parova, za koju je najavljeno da će im to biti omogućeno, kao i druga grupa, mladi naučnici. Zbog takve situacije mnoge kolege su bile prinuđene da podignu kredite i kupe stan po tržišnim cenama – navodi Janković.

U Sindikatu lekara i farmaceuta Srbije smatraju da bi zaposleni u zdravstvu takođe trebalo da imaju mogućnost da kupe stan po povoljnim uslovima. Predsednik tog sindikata Rade Panić kaže za Danas da se najnovijom inicijativom države nisu posebno bavili, jer su jeftini stanovi mnogo puta obećavani, ali se dosad ništa nije dešavalo. Na kraju, Veće Saveza samostalnih sindikata Srbije zatražilo je još pre nekoliko meseci da država i ostalim radnicima, pored zaposlenih u bezbednosnom sektoru, omogući da pod jednakim uslovima reše svoje stambeno pitanje. Taj sindikat je tražio da se i radnicima iz proizvodnje, profesorima, lekarima i svima koji doprinose napretku društva, a nemaju mogućnosti da po tržišnim uslovima dođu do „krova nad glavom“, omogući da reše ovo egzistencijalno pitanje.

– Mislim da nije zakonito izdvojiti samo jednu grupu državnih službenika i njima omogućiti posebno povoljne uslove, ali kod nas sve može, pa nije nužno ni da se donesu neki posebni zakoni, jer se njima ovde ništa ne rešava. Nama je u toj oblasti potrebno sistemsko rešenje. Jedan od načina bio bi da država pomogne stambene zadruge, a podsetiću da je u staroj Jugoslaviji veliki broj građana upravo kroz taj model došao do stana. Država može i sada da ga obnovi, da pomogne tako što će uložiti u infrastrukturu, što je najveća stavka u strukturi cene kvadrata, ili da ima udeo u zadrugama – objašnjava Bušatlija.

Dodaje da bi time mogućnost da kupe stan stekli ne samo zaposleni u odabranim sektorima, nego svi koji kod banaka mogu da se kvalifikuju za kredit, pri čemu bi država morala doslednije da uredi odnose i obezbedi dostupnije uslove za klijente.

Država za sada ne daje objašnjenje zbog čega je jedna kategorija zaposlenih u javnom sektoru povlašćena u odnosu na druge, da li i ostali mogu u nekoj od faza ovog programa da očekuju slične uslove, i zašto su iz toga potpuno isključeni građani koji rade u privatnim firmama.

Ideju o jeftinim stanovima za sada, uzdržano, podržavaju domaći građevinari, računajući da će dobiti posao na tim lokacijama. Međutim, i oni upozoravaju da država time neguje nelojalnu konkurenciju i da su diskriminisane one firme koje pod komercijalnim uslovima grade stanove i da će zbog toga doći do potresa na inače plitkom tržištu nekretnina.

Potrebne sistemske mere

– Država mora u sistemskim merama da traži model u kome će razviti univerzalnu socijalnu odgovornost. Prostora za to ima, jer je svakog meseca budžet u suficitu koji bi valjalo utrošiti. Uz to, veliki se prostor dobija i ako se ukinu besmislene subvencije za najniže zarade koje državi ništa ne donose, niti pune kasu niti fondove a stvaraju armiju nisko platežnih građana – kaže Mahmud Bušatlija.

Naučnici već dve decenije na čekanju

Sa sličnom idejom, jeftinim stanovima tada za mlade naučnike, država je pre gotovo dve decenije u Bloku 32 na Novom Beogradu pokrenula izgradnju više od 800 stanova, smeštenih u sedam objekata. Konkurs za dodelu raspisan je 2003, rangiranje učesnika obavljeno je 2004, prvi stanovi su raspodeljeni 2011. a gotovo polovina učesnika još uvek na to čeka.

– Od planiranih sedam, Univerzitetska fondacija za dodelu stanova, kojoj je taj posao poveren, završila je tri zgrade sa nešto više od 400 stanova, od čega je 97 odsto useljeno. Fondacija nastoji da naučnim radnicima omogući rešavanje stambenih potreba po uslovima koji su povoljniji od tržišnih cena zakupa, odnosno cena prilikom otkupa. Cene zakupa stanova u ovom trenutku iznose 165 dinara po kvadratu ili oko 1,40 evra, odnosno za stan od oko 60 kvadrata zakup iznosi okvirno 90 evra. Nastojimo da i otkupne cene stanova učinimo prihvatljivim i značajno nižim od tržišnih. Mladi naučnici koji su uzimali u zakup stanove imali su nakon pet godina pravo otkupa po cenama koje su utvrđivane u skladu sa aktuelnim aktima Vlade i procenom nadležne Poreske uprave koja je uvek pratila tržišne uslove. Prosečna otkupna cena stana u prethodnom periodu iznosila je oko 800 evra po kvadratu – kažu u odgovoru Danasu u Fondaciji i dodaju kako veruju da bi ubuduće veliki broj mladih naučnika mogao da reši stambeno pitanje „po uslovima povoljnijim od tržišnih, uz korišćenje posebno prilagođenih uslova i modela kreditiranja poput beskamatnih pozajmica na period do 20 godina otplate“.