Država „stimuliše“ rađanje smanjenjem naknada porodiljama

Osude su stigle sa svih strana, od sindikata, poslodavaca, roditelja, ali i resornog ministra Zorana Đorđevića. S jedne strane, potpuno neprikladna, s druge gotovo u praksi prilično tačna, jer nemalo je bilo situacija u prošlosti da su poslodavci odlučivali o tome da li će nekog zaposliti u odnosu na to da li planira u skorije vreme da ima porodicu ili ne. Tako je, osim stručne spreme i radnog iskustva i pitanje „da li planirate decu“ bilo gotovo obavezno u intervjuima za posao. Jedan od drastičnijih i retkih primera o kom se pisalo desio se januara ove godine kada je državna firma Er Srbija raskinula ugovore sa 28 porodilja. Kada je Aerodrom „Nikola Tesla“ novembra 2017. preuzeo 340 zaposlenih iz Er Srbija graund servisiz, među njima nije bilo 28 žena koje su u tom trenutku bile na porodiljskom bolovanju.

Ministar rada je izjavu svoje saradnice nazvao „skandaloznom“, izvinivši se svima. Međutim, problem je mnogo kompleksniji od problematične izjave radnice Ministarstva. I u Savezu samostalnih sindikata Srbije oglasili su se kritikom.

„S obzirom na sve veći stepen bahatosti i neodgovornog ponašanja pojedinih poslodavaca prema radnicima u Srbiji, bilo bi očekivano da ovako nešto izgovori njihov predstavnik, a ne činovnik države čija je kampanja za podizanje nataliteta u jeku, ali koja je, sudeći po prvim rezultatima i izjavama, očigledno destimulisala i same žene namerne da postanu majke“, navodi se u saopštenju Sekcije žena ovog sindikata.

Pa ipak, kako navode, čak ni poslodavci to ne govore svesni da kada bi se žene opredelile da ne rađaju, uz pretpostavku da se sve zaposle, protekom određenog vremena ne bi se mogla zasnovati radna snaga, jer poslodavac ne bi imao koga da zaposli.

Predsednik UGS Sloga Željko Veselinović kaže za naš list da je u većini privatnih, malih firmi gotovo obavezno pitanje da li planirate porodicu, ali da sindikat nikada nije mogao da reaguje u tim slučajevima jer se obično radi o ženama koje nisu sindikalno organizovane, ili se radi o manjim firmama u kojima takve vrste organizacije nema.

– Sve to onda ostane na nivou spekulacija, svi znamo, o tome se priča i to se dešava, ali ništa ne možemo da preduzmemo – napominje Veselinović.

Na ponašanje poslodavaca država možda ne može da utiče, ali da pomogne trudnicama i majkama – može. Upravo je to trebalo da bude i osnovna ideja Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom koji je stupio na snagu početkom jula. Umesto najavljenog proširenog kruga žena koje će dobiti pomoć koja je takođe trebalo da bude povećana, došli smo do toga da se porodiljama ovih dana obračunavaju naknade niže čak i od 1.000 dinara mesečno.

Krug jeste proširen, pa se među onima koje će ubuduće imati primanja na porodiljskom osim žena zaposlenih na neodređeno nalaze i one koje su zaposlene na osnovu ugovora o delu ili privremenih i povremenih poslova, kao i vlasnice poljoprivrednih gazdinstava. Promenjeno je, i to je dobro, to što porodilje novac dobijaju direktno na račun. Međutim, ogromnu pometnju unela je odredba kojom se primanja zaposlene dele sa 18 meseci, te se tako dešava da žena koja je radila samo šest meseci za 25.000 dinara može da računa na svega 8.000 dinara mesečne naknade dok je na porodiljskom odsustvu. To su još i dobri primeri, jer ima onih koje će primati mnogo manje.

Ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović je pre dva dana obećala da će biti razmotrene izmene loših odredbi zakona i uvođenje donjeg limita mesečne naknade za porodilje, kako se to ne bi dešavalo.

Problem, međutim, nije samo u ovom zakonu, kako kaže za Danas urednica portala Bebac Jasmina Mihnjik, već i u drugim zakonima.

– Problem je što ne postoji sistemsko rešenje roditeljstva u Srbiji. Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom stupio je na snagu 1. jula, u isto vreme kada i Zakon o PDV koji uskraćuje primanja trudnicama tokom bolovanja – ističe Mihnjik.

Ona napominje da na brzinu ne može da se uradi mnogo toga kako treba, ali da nešto može i mora.

– Sada bi moglo da se uradi to da se umesto 18 meseci prosek računa za poslednjih 12 meseci i da trudničko ulazi u taj obračun, što po novom zakonu nije slučaj. Osim toga, moglo bi da se uvede da maksimum budu ne tri prosečne zarade već pet prosečnih zarada – ističe Mihnjik.

Ona kaže da oni nemaju podatke o tome koliko je žena oštećeno novim zakonom, ali da ih sve zanima kakva je računica, odnosno koliko je novca država pripremila za porodilje.

– Pričali su da će davanja biti uvećana, međutim, sada izgleda kao da su smanjena. Povećali su broj onih koji mogu da dobiju naknadu, što je u redu. Međutim, i to može da dovede do toga da sada poslodavac čak i kada bi možda mogao i hteo neće zaposliti ženu na neodređeno, već samo na neki od ugovora jer zna da će i u tom slučaju ona imati neku naknadu ukoliko ostane trudna – ističe Jasmina Mihnjik.

Od Ministarstva rada juče smo zatražili podatke o tome koliko su novca u budžetu pripremili za porodilje za ovu godinu, kao i koliko je novca prošle godine izdvojeno za njih, ali do zaključenja ovog broja odgovor nismo dobili.

Ustavni sud da ispita ima li diskriminacije porodilja

Zbog brojnih pritužbi da novi propisi za isplatu naknadi porodiljama zapravo diskriminišu neke kategorije zaposlenih majki reagovala je i poverenica za zaštitu ravnopravnosti obraćanjem Ustavnom sudu.

Iz kancelarije poverenice potvrdili su za Danas da je ta institucija uputila predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kako bi se ove nepravilnosti otklonile i zakon uskladio sa antidiskriminacionim propisima.

„Prilikom izrade zakona, a u fazi davanja mišljenja, ukazali smo na pojedine problematične odredbe. Po donošenju zakona, obratilo nam se nekoliko stotina žena, ukazujući na pojedine odredbe zakona koje se odnose na ostvarivanje naknade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta“, naveli su iz kancelarije poverenice. Oni su istakli da su neke od spornih odredbi zbog kojih su tražili izmene ovog zakona i to što se poljoprivrednicama traži duži radni staž radi ostvarivanja prava nego drugim kategorijama, što žene sa visokim primanjima dobijaju manju naknadu od plate tokom porodiljskog odsustva, ili nejednak položaj onih koji primaju roditeljski dodatak.