Država subvencioniše gubitaše preko leđa Srbijagasa

Činjenice da će priliv Srbijagasa u 2017. godini biti manji za 40 miliona evra ukazuje da se na taj način faktički subvencioniše rad određenih državnih preduzeća umesto da se ta sredstva usmere u investicije neophodne za funkcionisanje Srbijagasa, konstatuju u Fiskalnom savetu.

Samo za prvih osam meseci u 2017. godini državna preduzeća su ostala dužna Srbijagasu 2,6 milijardi dinara za isporučeni gas. U Fiskalnom savetu ističu da se na taj način nastavlja praksa da se loše poslovanje državnih preduzeća omogućava zahvaljujući neplaćanju obaveza, što je u prošlosti bio osnovni razlog za loše poslovanje Srbijagasa i velike gubitke tog preduzeća, a zatim i plaćanje njegovih kredita budžetskim sredstvima. Najveći problem u ovoj godini za poslovanje tog preduzeća predstavlja novonastali dug Azotare od 2,3 milijarde dinara i MSK Kikinda u iznosu od milijardu dinara. Jedan od najvećih dužnika za gas je Srpska fabrika stakla u Paraćinu sa 2,7 milijardi dinara duga uz dodatnih 580 miliona dinara duga Elektroprivredi Srbije za struju.

Ono što je najinteresantnije, zaključuju u Fiskalnom savetu, jeste da je najveći dužnik Srbijagasu preduzeće Novi Sad – gas koje nema značajnijih problema sa naplatom od krajnjih kupaca (preduzeće se bavi distribucijom gasa) sa ukupnim dugom od 10,7 milijardi dinara, a samo u ovoj godini za isporučeni gas duguje 600 miliona dinara. To preduzeće je 2013. godinu završilo bez gubitaka, odnosno sa ostvarenom dobiti od 110,7 miliona dinara. Prošlu godinu je završilo u plusu od 33,5 miliona dinara, a 2015. godine je takođe imalo dobit i to od 90,9 miliona dinara. Zanimljivo je da je u februaru 2014. godine račun firme blokiran i u tom statusu je bio do februara 2015. godine. Prema pisanju medija, blokada je iznosila 1,7 milijardi dinara, međutim za to vreme preduzeće je normalno funkcionisalo i davalo donacije (primera radi, udruženju Ognjena Marija Livanjska, koje okuplja „Srbe iz Livanjskog polja i njihove potomke i poštovaoce“).

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu LJubodrag Savić kaže za Danas da dugovanja za isporučeni gas nije problem koji je nastao juče.

– Bez i najmanje želje da amnestiram aktuelnu vlast od odgovornosti za problem sa dugovanjima prema Srbijagasu objektivno i pošteno je reći da on postoji dugi niz godina. Odgovornost je svakako i na prethodnim vlastima koje su imale priliku da taj problem svojevremeno reše na adekvatan način, ali to nisu učinile. U međuvremenu se dug nagomilavao i sada se Srbijagas našao u situaciji u kakvoj je. Ako se pogleda spisak preduzeća koja duguju za gas, jasno se može uočiti da se radi o firmama čija bi egzistencija bila ugrožena kada bi država insistirala da se dugovanja prema Srbijagasu hitno izmire. Nisam siguran da bi bilo koja vlast smela da se usudi da na radikalan način reši tu situaciju jer bi to moglo da joj se osveti na izborima – objašnjava Savić. Prema njegovim rečima, stvoren je začarani krug iz koga je jedino moguće izaći na prilično nepopularan način.

– Da bi se to ostvarilo potrebno je da država formira nezavisnu ekspertsku komisiju koja bi procenila koja preduzeća su Srbiji potrebna a koja ne. To bi podrazumevalo da jedan broj ljudi ostane bez posla, ali bi se s druge strane regulisala dugovanja prema Srbijagasu i drugim javnim preduzećima i znalo bi se koja su preduzeća sposobna da opstanu na tržištu pa im treba dati i određenu podršku. E sad, teško je verovati da bi se bilo ko na vlasti smeo odlučiti na takve izuzetno bolne i rizične poteze – smatra naš sagovornik.

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, slaže se da je situacija prilično delikatna te da je treba rešavati studiozno i oprezno.

– Među dužnicima Srbijagasu su neka preduzeća koja su značajna za funkcionisanje privrede. Primera radi, Azotara proizvodi đubrivo potrebno poljoprivrednicima. Ne može se tako lako konstatovati da je to preduzeće nerentabilno i gubitaš i da ga treba ugasiti. Treba sagledati da li bi odlazak u stečaj bio veći gubitak za državu od dugovanja prema Srbijagasu. S druge strane, gas mora da se plaća. Tom preduzeću bi zato trebalo ponuditi reprogram dugovanja kako bi bilo u stanju da izmiri svoje obaveze prema Srbijagasu. Isti slučaj je sa MSK iz Kikinde, preduzeću koje u poslednje vreme bolje posluje i izlazi iz krize te se stvaraju uslovi da izmiri svoja dugovanja – naglašava Vuletić. Kada je reč o paraćinskoj Srpskoj fabrici stakla, treba, kako kaže Vuletić, sačekati i videti kako će se odvijati proces stečaja.

– Postoji mogućnost da se fabrika proda te da kupac preuzme na sebe obavezu izmirivanja zaostalih dugovanja pa tako i prema Srbijagasu. U svakom slučaju treba ići na rešenja koja će Srbijagasu omogućiti naplatu dugovanja, a s druge strane neće ugroziti egzistenciju preduzeća o kojima smo pričali – zaključuje Vuletić.