Država subvencioniše Hestil kršeći pravila Evropske unije

Ti izvor tvrde da ugovor koji je Vlada Srbije 18. aprila 2016. godine potpisala sa Hestilom, a koji je objavljen na sajtu Ministarstva privrede, sadrži i tajne delove koji nisu predočeni javnosti.

Među zapadnim diplomatama, naime, vlada uverenje da je model netransparentne pomoći, koja je u suprotnostima sa pravilima i zakonskim ograničenjima u Evropskoj uniji, čiji član naša zemlja želi da postane, dogovoren tokom pregovora o privatizaciji Železare Smederevo, kako bi bili zadovoljeni prohtevi kineske strane.

Politički dogovor rukovodstva Srbije i Kine da Hestil investira u našu zemlju, odnosno kupi Železaru Smederevo, predstavljao je krovnu konstrukciju dodatno oslonjenu, potpuno netržišno, na određene finansijske stubove kojima se štiti poslovni interes te kineske kompanije, iako propisi Evropske unije najstrože zabranjuju takvu vrstu državne pomoći. Rešenje je po svemu sudeći, pronađeno kroz formiranje raznih kanala kojima država Srbija pruža skrivenu, nelegalnu pomoć kineskoj kompaniji. Tajni delovi kupoprodajnog ugovora za Železaru Smederevo, kako tvrdi naš izvor, regulišu na koji način, protivno EU normama i interesima građana Srbije, Vlada pruža finansijsku i drugu podršku poslovanju smederevske železare u vlasništvu kineskog Hestila. Naš sagovornik ističe da se upravo tu krije tajna munjevitog, gotovo neshvatljivog, uspeha kineskog menadžmenta, koji je železaru „preko noći“ učinio profitabilnom iako je ona decenijama bila gubitaš, pa tako i u periodu kada je njom upravljao, toliko hvaljen a kasnije od državnog rukovodstva kuđen menadžment slovačko-holandskog HPK.

Podsećanja radi, Ministarstvo privrede je prošle godine demantovalo da je bilo šta sakriveno od javnosti iz ugovora sa Hestilom o kupovini Železare Smederevo. Međutim, dosad se više puta u drugim slučajevima pokazalo da su bez obzira na demantije zvaničnika, postojali tajni ugovori, ili da su bar pripremani ali ne i realizovani zbog otpora, primera radi bivšeg ministra privrede Saše Radulovića, kao što su Al Dahra, Vršački vinogradi, Prva Petoletka, Gorenje, Mišelin, Etihad.

Naš izvor tvrdi da tajni delovi ugovora sa Hestilom omogućavaju toj kompaniji da po potrebi prisvaja imovinu države Srbije, koja joj je potrebna, odnosno ne plaća svoje obaveze, i tako svoje poslovanje čini profitabilnim. Postoje čak i indicije, tvrdi naš izvor, da se Srbija obavezala da i na druge načine pokrije gubitke kineskog partnera. Zapadni diplomati ukazuju da Vlada Srbije i dalje izlazi u susret kineskoj strani i čini joj razne usluge od davanja imovine preko preuzimanja obaveza do opraštanja dugova, na način koji nije predviđen kupoprodajnim ugovorom. Važno je naglasiti i da potpisanim ugovorom Hestil nije kupio smederevsku železaru već samo njenu imovinu.

Ekspert za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže za Danas da ga ne iznenađuju saznanja da država Srbija tajno pomaže Hestil.

– Ako je to zaista tako kako se tvrdi, nadležni organi bi trebalo da se pozabave tim slučajem. Ne isključujem mogućnost da se vlast u Srbiji opredelila da delove ugovora sa Hestilom sakrije od očiju javnosti. Takođe, ako je to tačno, onda to znači da država subvencioniše rad preduzeća koje je prethodno prodala. Postavlja se pitanje zašto se Evropska unija baš sada bavi tim pitanjem. Može biti da je reč o političkim razlozima, shodno izjavi da Peking pravi „trojanske konje“ od zemalja u našem regionu. Sa druge strane, može biti i tačno to što tvrde zapadne diplomate, jer se i dosad u više navrata govorilo o raznim tajnim ugovorima koje je vlast pravila sa partnerima iz inostranstva za mnoge domaće firme. Sve dok u Srbiji bude vladao nedemokratski princip tajnih ugovora koji nisu dostupni na uvod javnosti, neće moći da se konstatuje kako se poslovanje odvija na transparentan način. To čak nema veze sa pravilima Evropske unije već sa osnovnim principima demokratskog društvenog uređenja – naglašava naš sagovornik.

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe za Danas da je Hestil najveću pomoć dobio onog trenutka kada je Železaru Smederevo kupio po prilično niskoj ceni.

– Sama ta činjenica Kinezima omogućava profitabilno poslovanje, tako da ne verujem da im je bilo kakva druga pomoć bila potrebna. Ja sam taj ugovor imao priliku da pročitam ali ne mogu da tvrdim da ne postoje neki dodatno ugovori koji nisu dostupni javnosti a regulišu eventualnu državnu pomoć. U svakom slučaju, Kinezima je niska cena Železare Smederevo, kao što sam već naglasio, obezbedila dobru poslovnu poziciju i rezultate – kaže Kovačević.

Nerazgraničena imovina

Danas je 5. jula prošle godine pisao o tome da između kompanije Hestil Srbija i Republike Srbije nije adekvatno razgraničena imovina. To je, prema tvrdnjama zapadnih diplomata, učinjeno najverovatnije namerno kako bi se stvorio prostor za zakulisno pružanje nelegalne državne pomoći Kinezima. I tada je u strukturama Evropske unije postojalo uverenje da zvanični Beograd, po potrebi, na netransparentan način Kinezima ustupa imovinu koja im ne pripada, i na taj način poslovanje Hestila veštački čini konkurentnim. Propisi Evropske unije to najstrože zabranjuju i tretiraju takve stvari kao vid nedopustive državne pomoći. Ako bi se dokazalo da je to zaista tako, Železari Smederevo u kineskom vlasništvu mogle bi da budu uvedene sankcije, a Srbija da ima nesagledive ekonomske i političke posledice.