Država tera preduzimače u sivu zonu

Tako će uprkos činjenici da većina poslova nije bila zaustavljena, ali se radilo otežano, sporije i sa manjim brojem radnika, većina firmi posle skidanja vanrednog stanja biti suočena sa pitanjem gde da nađu radnike.

U toj grani, prema zvaničnim podacima zaposleno je oko 144.000 radnika, ali najbolnije pitanje za poslodavce je kako zadržati ljude na domaćim gradilištima.

Oni masovno odlaze van zemlje jer domaće firme ne mogu da ih plate onoliko koliko bi zaradili vani, pa će se ta grana tek suočiti sa nedostatkom zanatlija, rukovalaca mašinama, kranista, molera, keramičara, stolara…

Preduzeća i sama rade sa minimalnim marginama jer je država sve veće poslove ustupila stranim kompanjama koje ubiru profit dok srpske podizvođače plaćaju minimalno.

Sledeći je problem kako podmladiti radnu snagu.

Prema rečima Gorana Rodića, potpredsednika Građevinske komore Srbije, prosek starosti zaposlenih je blizu 60 godina, a za mnoge zanatske radove povlače se ljudi iz penzije i angažuju po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Za tu kategoriju zaposlenih, prema uredbi Vlade, poslodavci nemaju pravo da se prijave za minimalac a njihovo prevođenje u radni odnos za mnoge jednostavno nije isplativo.

– To su sezonska zanimanja, ljudi se, obično kod završnih radova, angažuju na dva do tri meseca. Niko neće da plati radnika koji sedi kod kuće. Samo možda desetak većih kompanija i firme koje rade na održavanju puteva, dakle oni koji imaju kontinuitet u ugovorima mogu da drže zanatski deo operative, a reč je o preduzećima koja ukupno zapošljavaju između 8.000 i 9.000 ljudi za koje će dobiti minimalac, mada ne i za sve zaposlene jer i oni imaju sezonske radnike. Kod svih ostalih firmi, i do 80 odsto zaposlenih je po ugovorima o povremenim i privremenim poslovima, a ukupno u grani takav status ima više od polovine ljudi. Većina tih ugovora u ovom trenutku je važeća, ali je država tu kategoriju, nekom ishitrenom odlukom Ministarstva finansija, jednostavno izbrisala iz paketa pomoći. Neki poslodavci, kada su najavljene mere pomoći, preveli su te ugovore u radni odnos, otuda statistika ima u martu 11.000 novoprijavljenih radnika – kaže Rodić za Danas.

On dodaje da nema logičnog objašnjenja zbog čega su isključeni radnici sa takvim ugovorima, uključujući i one koji su u ovom periodu još na spisku u firmama i za koje se plaćaju doprinosi. Navodi da će zbog toga nastati vakuum u njihovom angažovanju, pa će deo da ode vani a drugi će se usmeriti na poljoprivredu, jer je uglavnom reč o radnoj snazi koja potiče sa sela i koju je bilo teško i tokom vanrednog stanja uključiti u rad jer je prevoz bio zaustavljen.

– Građevinska komora je ranije od svojih članica tražila da one koji su bili zaposleni na crno prevedu u ugovore o povremenim i privremenim poslovima. Većina nas je poslušala, plaćali su doprinose za te ljude a sada će zbog toga imati samo štetu. Oni više ne veruju da je to dobar model i ukoliko zadrže poslove i pronađu ljude, angažovaće ih na crno – tvrdi Rodić.

Ukupno, više od polovine zaposlenih u građevinskoj industriji zbog diskontinuiteta u poslovima, radi po ovakvim ugovorima jer omogućuju poslodavcu da ih angažuje kad ima posla i da na te zarade plaćaju doprinose. Mi smo kao komora tražili da se tako regulišu odnosi, kako bi se izbegao rad na crno i većina nas je poslušala, ali sada su te firme oštećene brzopletim, nerazmišljajućim potezom Ministarstva finansija. Ogromna je to šteta, sada niko više ne veruje, kaže Rodić.