Država traži od građana da plaćaju porez, a sama ga ne plaća

Prvo je Poreska uprava, nakon pisanja Danasa koji ju je podsetio na tu zakonsku obavezu, objavila listu od 500 najvećih dužnika, potom su to isto učinili Sekretarijat za javne prihode Grada Beograda i Narodna banka Srbije koja je izašla sa 100 najvećih iznosa za koje su blokirani računi firmi.

Prva na spisku Poreske uprave je NIP Borba, za koju malo ko veruje da i dalje posluje. Ipak, njen dug je veći od dve milijarde dinara, račun je blokiran od 2003. godine, ali prema završnom računu za 2016. preduzeće u stopostotnom vlasništvu države, smešteno u višespratnom zdanju na Trgu Nikole Pašića, zapošljava oko 70 radnika za čije zarade godišnje izdvaja više od 20 miliona dinara i pritom, uz prihod od 24,5 miliona, beleži gubitak od 120 miliona dinara. Visoko je kotirano i društvo za izdavačku delatnost iz sistema Auto moto saveza Srbije, koje duguje 540 miliona dinara. Tu su i lokalna javna preduzeća, od komunalnog i Borjaka iz Vrnjačke Banje (342 i 277 miliona), Gradskog saobraćajnog iz Novog Sada (286 miliona) do sportskih klubova. U blokadi od 75 miliona dinara, ali i sa dugom od 260 miliona je i i društveno preduzeće Sigurnost, koje pruža usluge obezbeđenja.

Još je zanimljivija gradska lista dužnika, teška oko 14 milijardi nenaplaćenih dinara uglavnom po osnovu poreza na imovinu, ali i drugih taksi koje su izvorni prihod lokalnog budžeta. Na njoj se u vrhu nalaze preduzeća u stečaju, poput „Ive Lole Ribara“, IMT, šećerana, PIK Zemuna, Geneksa, IMR-a, ali i ona u privatizaciji i reorganizaciji – PKB, Galenika (čiji će dug verovatno biti otpisan kako je to preporučila Vlada nakon prodaje Brazilcima), Progres, Mostogradnja, PIM, Ikarbus, Politika i opet NIP Borba…

Visoko su plasirana i preduzeća čiji je osnivač Grad i koja nikako ne bi smela da budu na tom spisku. Tako je na šestom mestu javno preduzeće Sava centar sa dugom od preko 550 miliona dinara, Arena koja gradskoj kasi nije izmirila oko 300 miliona, a listu apsurda dopunjuje i JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju, koja je propustila da izmiri obavezu od 163 miliona dinara, kao i Zavod za izgradnju koji je već tri godine u blokadi za ukupan iznos od 412 miliona dinara, od čega je državi za porez dužna 79 miliona. I to preduzeće, čiji je osnivač Grad Beograd, nesmetano radi a oko 40 zaposlenih, koji inače primaju zarade, u 2016. godini proizvelo je gubitak od 54,5 miliona dinara.

Na gradskoj listi je i Crveni krst Srbije koji duguje 56 miliona, od 26 do 35 miliona nisu izmirili sportski centri na Novom Beogradu, Vračaru i Zvezdari, neki od sportskih klubova kao i javno preduzeće Hipodrom, a nešto iznad 43 miliona duguje i Direkcija za vodne puteve pri Ministarstvu građevinarstva.

– Poreska politika je fleksibilna a država prilikom naplate fiskalnih obaveza primenjuje selektivan pristup kojim nekima do u beskonačnost toleriše dug kroz reprogame i oproste, dok druge, neposlušne, surovo disciplinuje preko blokade računa ili uz pomoć izvršitelja. Zbog toga postoje spiskovi dužnika sa kojih se neke firme ne skidaju godinama, a uprkos blokiranim računima nastavljaju da rade – kaže za Danas LJubiša Stanojević, ovlašćeni revizor i univerzitetski profesor.

On objašnjava da je to višedecenijska praksa u kojoj se raspoznaje mnogo modela za izbegavanje poreskih plaćanja. Jedan od njih je kada firma dužnik osnuje više novih preduzeća sa ograničenom odgovornošću ili u of šor zonama, dok deo poslovanja prebacuje i na crno tržište. Fiskalni dug se na matičnoj firmi nesmetano uvećava bez mogućnosti naplate jer je imovina prebačena na druga društva.

– Porez vrlo uspešno mogu da izbegavaju i državne firme, prema kojima su i inspekcije i naplata mnogo tolerantniji ali i preduzeća koja posluju sa javnim sektorom. Zato kod nas nikada neće biti usvojen zakon o poreklu imovine niti će biti realne revizije privatizacije, jer bi novčani tokovi pokazali koliko je opljačkano, ko se i za koliko obogatio koristeći državne resurse – naglašava Stanojević.

Borovica, Bašić i Železnice

Najozbiljniji je spisak koji je objavila Narodna banka, jer su tu firme sa višegodišnjom blokadom, a duguju ne samo državi već i iz komercijalnih transakcija. Osim preduzeća u stečaju i onih gde se i ne očekuje poslovanje jer nisu našla partnera u privatizaciji, ima i onih koji posluju preko grupe firmi poput nekoliko preduzeća iz portfolija Dušana Borovice, koja su napravila dug od više milijardi dinara. Takođe, i Agencija za krizni menadžment Gordana Bašića više od tri godine je u blokadi zbog 3,3 milijarde dinara, Železnice Srbije duže od dve godine funkcionišu bez zastoja iako im je račun blokiran za iznos od 604 miliona, a njihovo zavisno preduzeće, Želturist više od hiljadu dana ne može da plati obaveze „teške“ 718 miliona.

Kreativno knjigovodstvo

– Naše knjigovodstvo je „kreativno“, što zapravo znači krivotvoreno jer se nikada iz papira ne zna kolika je stvarna imovina, koliko ima zemljišta, koliki su dugovi. Zbog toga niko ne zna pravo stanje finansija ni kada su firme u pitanju, niti kada je reč o državnoj imovini, koja još uvek nije popisana – kaže profesor Ljubiša Stanojević.