Država troši 700 miliona evra više nego što treba

Elem, osam, devet meseci kasnije – ista meta isto odstojanje.

Država opet daje pare svima punoletnima i postavlja se pitanje da li će opet krajem godine, ako se kriza nastavi, predsednik ili neki ministar da izjavi kako više nema para za pomoć ugroženim preduzećima.

Naravno ekonomska analiza odluke o dodeli para može samo da se odnosi na ekonomske argumente, ne ulazeći u „neugodnu koincidenciju“ kako je opisao profesor Ljubomir Madžar za Danas, okolnost da je prošle godine po 100 evra isplaćeno mesec dana pred izbore, a da se ovogodišnjih 60 evra opet isplaćuje pred izbore koji treba da se održe početkom sledeće godine.

Ono što je najvažnije i sa čim se skoro sve zemlje u svetu bore je kako država da pomogne privredi i građanima, a da iz zdravstvene krize ne uskoči u krizu javnog duga. Prema analizi Fiskalnog saveta, ukoliko bi se okrenula fokusiranoj pomoći ugroženima, a ne svima redom, država bi mogla da postigne ovaj efekat zadužujući se za 300 miliona umesto milijardu evra.

Oni ocenjuju da će, sudeći prema najavama, novi paket pomoći biti neselektivan što bi predstavljalo dodatni, neplanirani trošak za budžet u 2021. od skoro milijardu evra.

Novi paket državne pomoći imaće nekoliko delova. Najvažniji je isplata 60 evra (po 30 evra u maju i novembru) svim punoletnim građanima i dodatnih 50 evra svim penzionerima.

„Ovakva mera koštala bi budžet oko 450 miliona evra, od čega nešto preko 360 miliona evra za isplate po 60 evra i oko 85 miliona evra za penzionere. Drugi element paketa je isplata polovine minimalaca preduzetnicima i zaposlenim u mikro, malim i srednjim preduzećima koja bi koštala budžet oko 450 miliona evra. Treće, najavljena je dodatna sektorska pomoć delatnostima poput turizma i putničkog prevoza što bi u zbiru moglo koštati još oko 50 miliona evra. Uz neposredni trošak za budžet u 2021. od oko milijardu evra, najavljuje se i novi ciklus garantnih šema za zaduživanje privrede koji neće biti fiskalni trošak u 2021. već u narednim godinama“, ocenjuje se u analizi Saveta.

Oni ponavljaju da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima u 2020. bila ekonomski pogrešna mera i da sa sličnim politikama ne bi trebalo nastaviti u 2021. godini.

„Isplata 100 evra svim punoletnim građanima u 2020. nepotrebno je zadužila državu preko 600 miliona evra, a pozitivni ekonomski efekti ove mere (očekivano) su izostali. Njen uticaj na smanjenje nejednakosti i siromaštva u 2020. bio je veoma ograničen i jednokratan, bez primetnog efekta na povećanje potrošnje stanovnika i podsticaj privrednom rastu (budžetski prihodi od PDV-a u 2020. su zapravo podbacili). Očuvanje životnog standarda materijalno najranjivijih društvenih grupa jeste jedan od najvažnijih zadataka fiskalne politike tokom krize, ali to se nikako ne sprovodi na ovakav način. Vanredna pomoć stanovništvu trebalo bi da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama – licima koja su zbog krize ostala bez posla (izdašnije naknade u slučaju nezaposlenosti), penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima nekog vida socijalne pomoći i slično“, savetuju u Fiskalnom savetu uz komentar da su upravo na ovaj način pomagale zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Ne samo da se može pomoći i budžetu selektivnijim merama usmerenim ka najugroženijim, već prema mišljenju Saveta, mogu se i odložiti projekti koji nisu prioritetni, poput nabavki za sektor bezbednosti, izgradnje aerodroma u Trebinju, subvencije itd.

Oni ističu da je novo zaduživanje u 2021. povrh planiranog deficita od 1,5 milijarde evra neizbežno, ali da bi odgovorna fiskalna politika mogla da svede dodatno zaduživanje države u 2021. na ispod 300 miliona umesto milijardu evra.

„Novo zaduživanje države usled najavljenog paketa antikriznih mera u 2021. je neizbežno, ali selektivna isplata državne pomoći preduzećima i stanovništvu mogla bi ograničiti ove rashode na najviše 500 miliona evra umesto 900 miliona evra što je ušteda od 400 miliona evra. Odlaganjem projekata koji nisu prioritetni moglo bi se uštedeti oko 300 miliona evra. To bi ujedno značilo da bi fiskalni deficit u 2021. mogao ostati ispod četiri odsto BDP-a i pored isplate novog paketa pomoći, a javni dug bi imao relativno umeren rast, neznatno preko nivoa od 60 odsto BDP-a. Ono na šta naročito skrećemo pažnju je to da se zbog najavljenih novih antikriznih mera nikako ne odustane od planiranih ulaganja države u infrastrukturu“, kažu u Savetu.

Pumpanje brojeva

I prošle godine, garantna šema od 2,5 milijarde evra, koliko je banke trebalo da odobre kredita sa garancijom države (za koju je izdvojeno oko 800 miliona evra) je predstavljena kao deo državne pomoći od ukupno šest milijardi evra u 2020. godini. Ovo sve naravno nije sve novac koji je država potrošila, već su tu uračunati i efekti moratorijuma na obaveze bankama, kao i garantna šema od 2,5 milijarde koja u prošloj godini državu nije koštala skoro ništa. Slično je i sa najnovijim paketom od ukupno 2,5 milijarde evra od kojih se milijardu odnosi na novu garantnu šemu.

Kako objašnjavaju u Fiskalnom savetu „izdavanje državnih garancija za milijardu evra novog zaduženja privrede u 2021. godini (500 miliona evra kroz postojeću šemu i dodatnih 500 miliona evra kroz novu garantnu šemu uz veće pokriće države) znači da ukoliko neka preduzeća ne budu mogla u narednim godinama da vrate ove kredite, država se obavezuje da će bankama platiti deo tih troškova. Koliki će tačno biti budžetski izdaci za ovo nakon 2021. nemoguće je trenutno pouzdano predvideti, ali oni će biti reda veličine nekoliko desetina miliona evra godišnje čak i u slučaju da relativno mali broj preduzeća ne bude u mogućnosti da vraća kredite“, navodi se u analizi Saveta.