Država u korist Al Dahre izigrala sopstveni zakon

Epilog je to da krovni ugovor o prodaji imovine Poljoprivredne korporacije Beograd nisu sa kupcem, Al Dahrom, potpisali predstavnici Republike Srbije već direktor PKB-a Momčilo Joković, iako se radilo o prodaji državne imovine.

Međutim, novac od prodaje otišao je u budžet a ne korporaciji. Istovremeno, u istom paketu prodate su i dve zavisne firme PKB-a, Eko lab i PKB Agroekonomik, ali je tu ugovor sa Al Dahrom u ime Republike Srbije potpisao državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Pripreme za ovaj „poduhvat“ krenule su još 2015. kada je rešenjem Ministarstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu državno poljoprivredno zemljište na kome je PKB imao pravo korišćenja, preneto bez nadoknade u privatno vlasništvo korporacije. Na to je u početku reagovalo Republičko javno pravobranilaštvo koje je pokrenulo nekoliko postupaka pred Upravnim sudom osporavajući zakonitost tog poklona.

Međutim, reagovala je Vlada i zaključkom od 18. 12. 2015. naloženo je pravobranilaštvu da takve sporove više ne pokreće. Zaključak je potpisao tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Time je otvorena mogućnost da se i obradive parcele koje je koristio PKB prodaju stranoj firmi, jer da su ostale u državnom vlasništvu, prema članu 72 Zakona o poljoprivrednom zemljištu, to ne bi bilo moguće.

To potvrđuje i Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije, koja kaže da će nakon poziva iz Danasa inicirati u tom telu da obrade predmet prodaje PKB-a.

– Prodaja zemljišta strancima nije mogla da se izvrši, i u to vreme je postojao zakon koji je to sprečavao. Očigledno je da su izbegavani zakonski propisi kako bi se ta nezakonita prodaja obavila. A i prenos zemljišta na PKB je nelogičan potez. Ja sam svojevremeno radila u Agenciji za privatizaciju i znam da država nikada nije prebacivala svojinu na nekog drugog, na PKB u ovom slučaju – kaže Vasilić i podseća da se zakon koji zabranjuje prodaju zemljišta strancima i na druge načine izigrava, pa su tako neki poljoprivredni kombinati prilikom prodaje to davali u zakup na 99 ili 100 godina.

Prema rečima Branka Pavlovića, konsultanta malih akcionara, verovatno je da su formalni uslovi za takav ugovor sa Al Dahrom bili ispunjeni.

– Da bi taj ugovor bio punovažan mora da ima prethodnu saglasnost Vlade a ona se dobije kada pre toga Direkcija za imovinu predloži Vladi davanje takve saglasnosti. Ta procedura je obavljena. A kada je reč o novcu koji je otišao u budžet, on to nije mogao direktno od prodavca osim ako ugovorom nije predviđeno da se uplata u budžet smatra isplatom cene. Verovatnije je da su sredstva prvo „legla“ na račun PKB-a, pa onda kao neka vanredna dobit prebačena u državnu kasu – kaže Pavlović.

Inače, prodaja najvećeg dela PKB-a obavljena je metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem, ali kako se javila samo jedna firma status kupca je bio rešen. Inače, u nekoliko navrata ranije bili su raspisivani tenderi za prodaju korporacije, pričalo se da su za tu investiciju ozbiljno bili zainteresovani i neki domaći privrednici, pominjale su se firme Matijevića, Kostića i Miškovića, čak i mogućnost da se one udruže u konzorcijum. Međutim, takođe se pričalo i da je njima diskretno sugerisano da se na poslednji oglas ne javljaju.

Od Ministarstva privrede juče nismo dobili dogovor zašto je novac od prodaje PKB-a, po ugovoru koji su potpisali predstavnici Al Dahre i PKB-a, otišao u republički budžet a ne u tu korporaciju, ali nam je rečeno da je pitanje ušlo u proceduru.

Isto, ili možda nije…

Iste godine kada je Ministarstvo građevinarstva prenelo državno zemljište u vlasništvo PKB-a, izbila je afera zbog prenosa takođe državnog zemljišta privatizovanom Poljoprivrednom kombinatu „Zlatibor“, koji je takođe imao pravo korišćenja. Neki službenici Ministarstva koji su učestvovali u tom prenosu suspendovani su, pokrenut je disciplinski postupak i spor pred Upravnim sudom, a najavljeno je i ispitivanje eventualno drugih slučajeva u kojima je otuđivana državna imovina bez nadoknade. Ministarka Zorana Mihajlović tada je izjavila da je „država zaštitila javni interes kad se radi o zemljištu PK „Zlatibor“ i da će sve u vezi sa njegovom privatizacijom biti vraćeno na razmatranje“.