Država u nezaposlene ne računa one koji se ne prijave na biro

U pitanju su lica koja su bila prijavljena na socijalno osiguranje“. Pored ovoga Ministarstvo podseća i na najmanju do sada nezaposlenost u Srbiji od samo 7,3 odsto.

Stručnjaci pak ocenjuju ovakvo saopštenje neozbiljnim.

Marija Babović, predsednica Sekonsa i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu koja je uradila ovo istraživanje ističe da se njihov nalaz odnosi na april ove godine kada je na snazi bilo vanredno stanje i to u odnosu na situaciju u februaru.

Anketa je pokazala da je u ovom periodu 8,2 odsto ispitanih reklo da je ostalo bez posla, a kada se taj procenat primeni na aktivno stanovništvo to iznosi oko 200.000 ljudi.

„To su ljudi koji su ostali bez posla, prestali da rade kao samozaposleni, a najviše je bilo neformalno zaposlenih. Ministarstvo kada računa stopu nezaposlenosti onda sve njih računa u zaposlene, a kada im ne odgovara onda ih ne računaju već samo prikazuju koliko je bez posla ostalo formalno zaposlenih“, ističe ona dodajući da se ljudi prijavljuju kod Nacionalne službe za nezaposlenost uglavnom samo kada imaju neku korist, kao što je naknada, a u suprotnom se ne prijavljuju jer ne očekuju da će im oni naći posao.

Babović napominje i da je u maju, nakon završetka vanrednog stanja verovatno došlo do ponovnog zapošljavanja, pa se onda u Anketi o radnoj snazi koja obuhvata ceo kvartal, od aprila do juna, ne vidi toliki broj ljudi koji su ostali bez posla.

Podatak o stopi nezaposlenosti od 7,3 odsto dosta se zloupotrebljava s obzirom da je u vreme krize došlo do ogromnog smanjenja aktivnog stanovništva koje je imenilac u obračunu stope nezaposlenosti.

Tako je prema Anketi o radnoj snazi za drugo tromesečje smanjen broj aktivnog stanovništva za 120.700 u odnosu na prethodna tri meseca, a u odnosu na isto tromesečje 2019. godine za čak 183.400.

To su ljudi koji su na pitanje zavoda za statistiku odgovorili da u prethodnih mesec dana nisu tražili posao.

Marija Babović ističe da su za ocenu stvarnog stanja na tržištu rada važni zaposlenost i aktivnost stanovništva, dok se stopom nezaposlenosti može manipulisati.

Recimo u tom drugom kvartalu kada je ostvarena rekordno niska nezaposlenost, broj zaposlenih je bio za 72.300 manji nego u istom periodu prošle godine.

Sarita Bradaš iz Fondacije Centra za demokratiju takođe ističe da Ministarstvo voli da koristi nezaposlenost iz Ankete o radnoj snazi, ali kada neformalno zaposleni ostaju bez posla onda to ne pominje.

„Kod nas su uslovi za dobijanje naknade kod NSZ izuzetno oštri i od 2015. godine broj nezaposlenih koji dobijaju naknadu od NSZ je oko pet odsto nezaposlenih. A i to što dobijaju je oko 15.000 mesečno i to u periodu od tri do šest meseci. Tako da broj ljudi koji su ostali bez posla definitivno nije broj ljudi koji su na NSZ“, napominje ona ukazujući i na tzv. podzaposlenost, odnosno one koji ne traže posao i koji ne rade puno radno vreme.

„Takvih ima oko 20 odsto. Sa tim se slažu i podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstava i Ankete o prihodima i uslovima života gde oko 27 odsto ljudi kaže da nema posao“, kaže Bradaš.

Studija Međunarodne organizacije rada i EBRD-a iz septembra ove godine pokazala je da je u drugom tromesečju u Srbiji izgubljeno 14,8 procenata radnih sati ili ekvivalent 510.000 radnih mesta sa 60-časovnom radnom nedeljom.

Od Ministarstva rada juče nismo dobili odgovore na pitanja da li su svi koji ostanu bez posla prijavljeni kod NSZ niti koliko je ljudi iz neformalnog sektora prema njihovim podacima ostalo bez posla u krizi.