U prelomonom času za američki kapitalizam, predsednik Barak Obama stavio je Dženeral motors pod zaštitu suda za bankrotstva, a vladu na kormilo kompanije koja je do juče bila simbol ekonomske snage nacije.
Posrnuli džin, najveća američka industrijska firma koja je ikad ušla u bankrot, gasi 21.000 radnih mesta i raskida saradnju sa 2.600 prodavaca, što je trećina radne snage i 40 odsto dilera. Dug ove kompanije premašuje 172,8 milijardi dolara, dok je imovina vredna 82,29 milijarde dolara. „Mi delujemo kao nevoljni akcionari zato što je to jedini način da pomognemo oporavku GM-a,“ rekao je Obama komentarišući privremenu nacionalizaciju 100 godina starog proizvođača automobila i nekad najvećeg poslodavca u SAD. Odlazak GM u bankrotstvo stopama Krajslera, Obama je ispratio isticanjem onoga što je nazvao „izvodljivim i dostižnim planom koji će slavnoj američkoj kompaniji dati šansu da se ponovo podigne.“ Od velike trojke proizvođača automobila u Detroitu, samo je Ford izbegao reorganizaciju pod zaštitom suda i nije uzeo novčanu pomoć od države.
Plan skovan pre ulaska u bankrotstvo – koji su sastavili vlada, kompanija, radnički sindikat i grupa vlasnika obveznica, daje američkoj administraciji 60 odsto vlasničkog udela u nekad najvećem proizvođaću motornih vozila na svetu. Dodatnih 12,5 proceneta će biti u ruklama vlade Kanade. Cilj vlade je da proda svoj deo u kompaniji čim ona postane ponovo profitabilna. Ipak, SAD će možda morati da duže vreme budu akcionar GM-a. Ni Obama ni njegov predstavnik nisu nagovestili koliko će dugo trajati uplitanje države u GM. „Ne znam da li postoji rok“, kaže Robert Gibs, portparol Bele kuće.
Administracija će dati GM-u dodatnih 30 milijardi dolara da se reorganizuje tokom bankrotstva kao dodatak sumi od 20 milijardi dolara koju je kompanije već pozajmila od države. GM će takdođe dobiti 9,5 milijardi dolara od Kanade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
