Država ubuduće interveniše i mimo robnih rezervi

Pre nekoliko dana skupštinski Odbor za poljoprivredu je usvojio Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, a do kraja meseca očekuje se da bude i usvojen. NJim su predviđene i hitne, posebne i javne intervencije države, kao i finansijska pomoć proizvođačima prilikom skladištenja robe, dok je kod osnivanja udruženja proizvođača predviđena pomoć države dok udruženje ne „stasa“.

Država će, kako je objašnjeno u Predlogu zakona, finansijsku podršku dati za njihovo osnivanje i početak rada proizvođačke organizacije, kao i za unapređenje njihovog rada kroz finansiranje realizacije njihovih operativnih programa. Ta pomoć bi trajala pet godina i pomogla im da od organizacije prerastu u poslovno udruženje.

Osim toga, zakonom se uvodi obaveza klasiranja trupova kada se radi o goveđem, telećem i svinjskom mesu, a novina je i uvođenje registra trgovaca voća i povrća.

U sektoru mleka i mlečnih proizvoda propisuje se da su prvi otkupljivači sirovog mleka dužni da dostave podatke o količini ukupno otkupljenog sirovog mleka, radi praćenja tržišnih kretanja, dok su u sektoru duvana dužni da dostavljaju podatke o cenama po tipu duvana.

Posebnim interventnim merama reagovaće se ukoliko dođe do poremećaja na tržištu zbog primena mera za sprečavanje širenja bolesti životinja, a predviđena je i podrška poboljšanju prehrambenih navika dece i omladine.

Ovim zakonom predviđena je i podrška privatnom skladištenju, što je pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić govoreći o zakonu objasnio time da će u slučaju proizvodnje mesa država, kada dođe do poremećaja cena, privatnim skladištarima plaćati da drže meso u hladnjačama dok se cene ne stabilizuju. Plaćaće se, rekao je i to, prema kvalitetu mesa, o čemu će odlučivati posebno stručno telo.

Kako se ceo ovaj zakon usklađuje sa propisima EU tako će i ova podrška privatnom skladištenju biti moguća za one sektore za koje se ova pomoć izdvaja i u zemljama članicama, a to su šećer, maslinovo ulje, goveđe i teleće meso, svinjsko meso, ovčije i kozije meso, kao i mleko i mlečni proizvodi. S tim što se kod nas sa ovog spiska izbacuje maslinovo ulje jer ga ne proizvodimo.

S obzirom na to da u Srbiji ne postoje javne intervencije na ovom tržištu već samo Republička direkcija za robne rezerve koja isključivo kupuje poljoprivredne proizvode na tržištu kako bi obezbedila prehrambenu sigurnost stanovništva, ovim zakonom bi i to trebalo da bude regulisano.

Ključno je, navodi se, da odluku o pokretanju javnih intervencija donosi Vlada, da se utvrđuje interventna cena koja ne može da bude viša od referentne cene, a koja je prethodno utvrđena kako bi se osigurala transparentnost.

„Ta je transparentnost obavezna i u pogledu jednakog pristupa proizvodima intervencije i jednakog postupanja prema kupcima, ukoliko se jednog dana poljoprivredni proizvodi otkupljeni u javnoj intervenciji budu plasirali na tržište“, ističe se u obrazloženju zakona i napominje da se u interventnom otkupu mogu otkupljivati samo proizvodi poreklom iz Srbije.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je termin interventna cena postojao u EEZ (Evropska ekonomska zajednica), ali da ga posle u EU više nije bilo. Interventna cena je, kako kaže, podrazumevala garantovanu cenu, a kod nas se ona nekada zvala i proizvođačko-prodajnom cenom i zaštitom. To je, međutim, ukinuto 2001. i poslednja takva cena postojala je, ističe Prostran, za pšenicu.

„Ušli smo u neoliberalni kapitalizam, započeli proces integracije sa EU, napustili smo garantovane cene i ono što država može nezavisno od društveno-političkog sistema u kom se nalazi, može preko Robnih rezervi da pomogne proizvođače. Tu država treba da se umeša, odnosno da interveniše tako što će preko robnih rezervi da napravi neku nivelaciju ili neku vrstu kompenzacije“, napominje Prostran za Danas.

On kaže da su proizvođači sve vreme za garantovanu cenu, ali da u sistemu koji je ukinut pre 20 godina država može samo preko Robnih rezervi da pomogne, kao što je bio slučaj pre nekoliko godina kada je na primer za svinje, kojima je tržišna cena u tom trenutku bila od 120 do 130 dinara, ona plaćala 160 dinara.

„Takva vrsta pomoći je prihvatljiva, jer to je sistem koji postoji i u EU. Ne znam kako će to da funkcioniše jer proizvođači očekuju tu garantovanu cenu i da im se takvom cenom obezbedi neki dohodak i budućnost“, ističe Prostran i kaže da ga zanima kako će biti definisana interventna cena, i da li će i za koje proizvode država da je utvrđuje.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za Danas da u tom zakonu ima dobrih stvari poput toga da se uvodi to da onaj ko otkupljuje poljoprivredne proizvode mora da ima garanciju.

„Onaj ko kupuje mora da ima garanciju, da li države ili banke. Bitno je da ne može da oktupljuje poljoprivredne proizvode ako nema garanciju da će to platiti. Imali smo često problema jer da smo prodavali robu, a nisu nam plaćali zato što firme odu u stečaj ili im se desi nešto drugo. Za nas su to veliki udarci“, napominje Jakšić.

On objašnjava da interventna cena podrazumeva da ako je cena proizvoda previše mala ili velika, postoje određene institucije koje će na to reagovati.

„Ako je, na primer, niska cena kukuruza ta institucija će da izađe i plati više. Problem je samo – gde su tu novci i ko će to da finansira. Znamo koliki je budžet poljoprivrede i gde onda naći pare za te intervencije“, naglašava Jakšić. Bilo je, kako kaže, predloga u Odboru da se od svega što se proizvodi i proda odvaja dinar za fond u poljoprivredi.

„Ovaj zakon je usklađen sa standardima EU i kada bude usvojen videćemo koliko će moći da se sprovodi i da li će biti novca za sve te intervencije na tržištu. Tek kada uđemo u EU dobijaćemo veće fondove za poljoprivredu, ali još nismo ušli“, napominje Jovica Jakšić.