Država uzima od siromašnih

Mačva spada u značajnije poljoprivredne regione, pogotovo kada je reč o svinjogojstvu. Do skoro cena tovljenika bila je oko 120 dinara po kilogramu, što je donosilo samo gubitke. Preživeli su samo veći proizvođači, a za obnovu stočnog fonda potrebne su godine i dugoročna razvojna politika u ovoj oblasti. Ali, već sa drastičnim smanjenjem subvencija za biljnu proizvodnju sa 12 na četiri hiljade dinara po hektaru, domaćinstva su se suočila sa smanjenim mogućnostima ulaganja. To utiče i na druge oblasti, kao što je to stočarstvo. S druge stane oko polovina stanovništva šabačke opštine, oko 50.000, živi na selu i od sela. Ujedno ne koriste se fondovi Evropske unije za poljoprivredu, a tačka je stavljena zbog ishitrenog izmeštanja Uprave za plaćanja u agraru iz Šapca u Beograd. Ova institucija finansirana je sredstvima Evropske unije i upravo je usmerena na korišćenje predpristupnih fondova. Po zvaničnim procenama do 2020. godine na raspolaganju iz ovih fondova je 175 miliona evra, što su ogromna sredstva za sadašnje prilike u agraru. Bila je to i jedina republička ispostava u Šapcu. Za sada nema informacija koliko se radi na osnaživanju ovog značajnog segmenta za agrar Srbije kao i konkretne korake u približavanju Evropskoj uniji. Takođe, od ulaganja u sisteme navodnjavanja država od obećanja nije daleko odmakla. Šabac je imao konkretne projekte za navodnjavanje 20.000 hektara u Mačvi, a i dalje to ostaje samo neiskorišćena šansa za ozbiljniji iskorak u agraru. Doduše, lošom privatizacijom uništeni su značajni preradni kapaciteti. Tako je šabačka šećerana, najveća investicija u ovom kraju vredna 125 miliona dolara, otišla u staro gvožđe, fabrika „Šapčanka“ koja je izvozila svoje proizvode u Holandiju, Ameriku i druge destinacije takođe je otišla u stečaj. Sa njome i šabačka klanica čiji su proizvodi i te kako bili traženi na tržištu. Netragom su nestali šabački“ Žitoratar“, Gradska pekara, kao i brojni pogoni u okviru AIK „Šabac“, koji je po kapitalu bio četvrti u ondašnjoj Jugoslaviji.

Za sada gradska uprava Šapca čini koliko može da pomogne zemljoradnicima, a po broju registrovanih domaćinstava ovaj kraj prednjači u Srbiji. Budžet za poljoprivredu je udvostručen i iznosi 86 miliona dinara, ali je to nedovoljno da bi se poljoprivreda podigla na onaj nivo koji bi obezbeđivao pristojnu zaradu i koji bi sprečio odumiranje sela.