Jedna od osnovnih mera koju država priprema radi stabilizacije cena hrane jeste, kako je saopšteno, temeljno preispitivanje postojećeg sistema robnih rezervi, koje bi prodavale proizvode kada su skupi, a kupovale kada su jeftini i tako uticale na kretanje cena. Međutim, postavlja se pitanje ko je kriv što je sistem robnih rezervi doveden u nezavidnu poziciju pa je sada urgentno da bude menjan. Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže za Danas da je suštinski problem s robnim rezervama to što je njihov rad tajan i to što se na rešavanju problema koji nikako nisu mali nije ništa uradilo u poslednjih deset godina.
– Od 2000. naovamo bilo je bar 68 najava da će se nešto rešiti, ali nije, a uloga Robnih rezervi svela se na činjenje usluga svojim partnerima. Ono što je suštinski bitan problem je što je za razliku od nekih drugih zemalja rad robnih rezervi kod nas obavijen velom tajni – kaže Živkov.
Ono što koči normalno funkcionisanje ove institucije u našoj zemlji je i to, napominje Živkov, što su dve važne uloge Robnih rezervi – jedna koja podrazumeva strateški bitne stvari za zemlju poput nafte, oružja ili nečeg sličnog i druge koja se odnose na intervencije na tržištu, kod nas spojene dok u razvijenim zemljama one funkcionišu potpuno odvojeno. Strateški bitnim stvarima u svetu se bavi NATO, dok za intervencije na tržištu postoji posebna agencija, koja za svaki od 12 proizvoda ima formulu po kojoj se tačno zna kada se i koliko interveniše.
– Onda je sasvim logično da Robne rezerve kod nas sve i da hoće ne mogu da odigraju ulogu koju bi trebalo. Umesto da država kupuje proizvode za Robne rezerve kada je jeftino, kod nas se dešava da država otkupljuje svinje koje realno koštaju 60 dinara, po ceni od 110 dinara kako bi pomogla seljacima. To tako ne funkcioniše, to nije zadatak Robnih rezervi, već da kupuje kad je roba najjeftinija – ističe naš sagovornik.
Delimično problem je i u tome, napominje on, što ne postoji zakon koji bi to regulisao. Prebacivanje robnih rezevi ovakvih kakve jesu danas iz sektora trgovine u nadležnost Ministarstva poljoprivrede (bilo je i takvih predloga) bilo bi greška, smatra Živkov. „Trenutno je potpuno nevažno ko upravlja njima, a činjenica je da robne rezerve ne čuvaju samo poljoprivredne proizvode. Međutim, kada bi se situacija sredila, razdvojilo to što treba i napravila zajednička trgovinska politika za 12 kultura koje se nalaze u ovom sistemu onda bi moglo da se i to desi“, napominje Živkov. On kaže da je poražavajuće i to što NBS sada vodi agrarnu politiku, kao i da najava Vlade, da će smanjiti carine kako bi privremeno rešila problem visokih cena i inflacije, predstavlja meru koja može da se uporedi sa „slonom u staklarskoj radnji“.
– To je kad hoćete jedan problem koji nimalo nije jednostavan već zahteva dublju analizu da rešite na takav način. Mora da postoji jasna vizija za agrarnu politiku, a to što je ona dosad bila ovakva upravo je i dovelo do toga da nam hrana poskupi – napominje Živkov, dodajući da je njegov utisak da će mere iza kojih stoje NBS i premijer ići i ovog puta na uštrb agrarne politike.
Prema rečima Milana Prostrana, sekretara Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, funkcija robnih rezervi utvrđena je zakonom iz 1992. godine i moguće je da bi u tom sistemu nešto trebalo i menjati.
– Funkcija robnih rezervi je da zaštite proizvođača i da obezbede stabilnost tržišta. Tako u situacijama kada se pojave viškovi koji obaraju cene proizvoda, roba se otkupljuje, ali tako da proizvođačima omogućava nastavak reprodukcionog ciklusa. Takođe, kada je tržište nestabilno i cene pojedinih proizvoda pokažu tendencije rasta koji može da izazove ozbilnju inflaciju, interveniše se iz robnih rezervi kako bi se smirili ti trendovi. Pitanje koje se postavlja ako se uloga robnih rezervi već preispituje, jeste koliko je novca iz budžeta bilo izdvojeno za takve intervencije i da li su u sistem ušli svi proizvodi koji bi mogli da izazovu potrese i da li je obim otkupljenih roba bio dovoljan. Na ta pitanja u ovom trenutku nemamo odgovor – kaže za Danas Prostran i dodaje da ne očekuje veći rast cena hrane jer kupovna moć stanovništva ograničava mogućnost proizvođača da se ponašaju komotno.
U ovoj situaciji otvara se i pitanje da li će država moći da finansira sve ono što agroekonomisti tvrde da je potrebno, kao i koliko vremena je potrebno dok se ne osete prvi efekti, po mnogima, zakasnele intervencije.
– Pre četiri meseca od predstavnika primarnih proizvođača, prerađivača, nekoliko resornih ministarstava i skupštinskog Odbora za poljoprivredu, formirana je radna grupa koja je trebalo da pripremi predlog mera za stabilizaciju proizvodnje i tržišta prehrane. Grupa je definisala redosled poteza, ali da to ne bi ostao spisak želja, potrebno je da se iz državne kase za agrarni budžet izdvoji najmanje sedam odsto sredstava. I ma kako to delovalo kao veliki novac, tvrdim da sredstva moraju da se obezbede, makar kao žrtve „pali“ i prekobrojni činovnici u državnoj administraciji ili neka od anahronih javnih preduzeća čija je funkcija davno prevaziđena – kaže za Danas Ljubiša Jovanović, vlasnik BD argo koji je i predsednik Udruženja proizvođača mleka u Privrednoj komori Srbije.
Proizvoditi 40 odsto više od potreba
-Kada god dođe do elementarnih nepogoda koje ugrožavaju proizvodnju, izađu ministri trgovine, poljoprivrede ili premijer i svečano obećaju da će osnovnih namirnica biti dovoljno za unutrašnje potrebe. Zaokret bi morao da se napravi, da se projektuju uslovi za proizvodnju koja će biti za 40 odsto viša od potreba, kako bi se obezbedile prihvatljive cene, podstakla tražnja i izdvojio deo za izvoz – kaže Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
