Država više brine o duvanskim kompanijama nego o zdravlju stanovništva

On je danas na predstavljanju obimne studije Instituta ekonomskih nauka posvećene unapređenju oporezivanja duvanskih proizvoda u Srbiji, rekao da će SZO učiniti sve na suzbijanju pušenja zbog prevelikog rizika koje ono nosi, ali da je za to potrebna znatno šira koalicija ekonomskih, naučnih i zdravstvenih instituta, kliničara, civilnog društva, političara i medija.

Direktor Instituta ekonomskih nauka Jovan Zubović, ukazao je na teškoće sa kojima su se suočili istraživači, jer je predugo „putovao“ svaki podatak koji su zatražili od Ministarstva finansija, o broju izdatih akciznih markica, na primer. Istakao je i da Uprava za duvan sebe više tretira kao predstavnika duvanske industrije nego državni organ koji treba da kontroliše tržište tih proizvoda.

– Zabluda je da akcize plaća duvanska industrija, plaćaju je potrošači kada kupe proizvod a kompanije samo unapred „kreditiraju“ prihod u budžet uzimanjem akciznih markica. Ali, taj mehanizam one koriste ne samo za upravljanje potrošnjom, već kada u nekom mesecu kupe manje markica nego obično, što se odmah reflektuje na državnu kasu, one šalju signal da im određena mera nije po volji i suprotno, kada vlast donese odluku koja im odgovara, već sledećeg meseca uzeće možda i više markica nego što im je potrebno – objasnio je Zubović.

Prema rezultatima istraživanja, Srbija je jedna od zemalja sa najvećim brojem pušača u Evropi jer 29,2 odsto ljudi zapali bar jednu cigaretu dnevno, dok je prosek u EU 18,4 odsto. Istovremeno, prosečna cena od 2,05 evra po paklici dvostruko je niža nego u EU, gde iznosi 4,8 evra.

To prati i spori rast akciza koje opterećuju kutiju sa oko 1,25 evra (u EU je minimum 2,8) a strukturi cene učestvuje sa 61 procentom (minimum u EU je 70 odsto). Pri tom, cene cigareta rastu dva puta brže od akciza i taj teret pada na potrošače dok proizvođači zarađuju sve više, navodi se istraživanju. Inače, budžet godišnje samo od akciza i poreza preko duvanske industrije ubere blizu milijardu evra.

Prema rečima Marka Vladisavljevića iz istraživačkog tima, realne cene cigareta su od od 2006. do 2017. porasle 2,3 puta a broj pušača smanjen je sa oko 50 na 34 odsto i to najviše u domaćinstvima sa niskim prihodima gde je palo i učešće duvana u troškovima iako su ukupno, u domaćinstvima sa srednjim i višim prihoda, porasli.

– Duvanska industrija tvrdi da će rast cena zbog povećanja akciza da smanji prihod u budžet, ali istraživanje je pokazalo druge rezultate. Ukoliko bi se povećala cena za 10 odsto, potrošnja cigareta bila bi smanjena za 6,6 procenta ali bi prihod u budžet bio značajno uvećan, za 14 procenata. Međutim, ako bi cena cigareta porasla za 40 odsto, prihod bi bio veći za 3,9 odsto ali bi potrošnja bila značajno smanjena, čak za 26,4 procenta, što bi trebalo da bude cilj – rekao je Vladisavljević.

Podaci do kojih je došla ta grupa istraživača, rekao je Marko Đukić, ukazuju da je potrebna promena fiskalne politike.

– Trenutni pristup vodi računa o poreskim prihodima a ne o tome da se isti efekti mogu postići na različitim nivoima potrošnje pri čemu bi trebalo uključiti i uštede u troškovima zdravstva. Neophodno bi bilo da se metod veoma usporenog povećanja akciza zameni kao i da se uspostavi koordinacija između ministarstava zdravlja i finansija, Uprave za duvan, Carine i MUP-a, kao i da se izgradi regionalna saradnja – rekao je Đukić.

U narednoj godini istraživanje će ući u drugu fazu koja predviđa da se u većoj meri obuhvati crno tržište duvana, ali će detaljnije biti ispitana i statistika potrošnje ostalih proizvoda, od rezanog duvana, nargila, elektronske cigarete i zagrevanog duvana.

Predstavnici Ministarstva finansija i Uprave za duvan, iako pozvani, nisu se pojavili na ovoj prezentaciji.

Nedostajalo je ekonomsko istraživanje

– Mi redovno radimo istraživanja o uticaju duvana na zdravlje stanovništva, znamo ko puši, kada je počeo, koja je socijalna struktura, imamo mnogo podataka, ali nam je upravo ovakvo, ekonomsko istraživanje nedostajalo jer ono daje dodatne argumente da bi se obezbedila šira društvena podrška – rekla je Biljana Kilibarda iz Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.

Nema saradnje između ministarstava

Predstavnici Kancelarije za kontrolu duvana još 2016. su podneli Ministarstvu zdravlja predlog nove strategije u toj oblasti, koja bi trebalo da važi do 2025. Ona, međutim, još nije ni razmatrana ni usvojena a učesnici skupa zaključili su kako to dokazuje da ne postoji saradnja između ministarstava zdravlja i finansija.