Država zaštitila Bogićevića od naplate

– Država je uticala da banke poverioci sistema Farmakom daju saglasnost da Mediolanum invest finansira Mlekaru Šabac i rudnik Lece u Bogićevićevom vlasništvu, potvrđuje zapisnik sa sednice Odbora poverilaca Farmakoma, do koga je Danas došao i gde se kao bitan učesnik pojavio Siniša Mali u svojstvu savetnika za ekonomiju tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Mali se čak složio i sa konstatacijom da bi Narodnoj banci Srbije trebalo uputiti predlog da se donese poseban zakon – lex specialis – kojim bi bilo odloženo stavljanje Koncerna Farmakom u rang „default“ klijenta (firme koja ne može da vraća uzete kredite), kako bi državne banke (veštački) bile zaštićene od pada kapitalne adekvatnosti, saznaje se iz zapisnika.

ali je državnim bankarima rekao i da bi oko toga zatim trebalo organizovati sastanak sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković i čak im najavio da se razmatra otkup nenaplativih kredita firmi u restrukturiranju, o čemu će se „voditi razgovori na najvišem nivou“.

Pomenuta sednica održana je 2. jula 2013. godine u Jubmes banci, a prisustvovali su direktori Privredne banke Beograd, Poštanske štedionice, Univerzal banke, Jubmes banke, Jubmes faktora, Srpske banke, Dunav osiguranja i AMSS-a. Osim njih, sednici je prisustvovao i, kako se navodi, „predstavnik Republike Srbije dr Siniša Mali, savetnik prvog potpredsednika Vlade RS“.

ali po zakonu nije imao nikakvog osnova da prisustvuje Odboru poverilaca privatne firme, a još manje da vodi glavnu reč na sastanku na kojem se odlučivalo o tome kako će niz banaka regulisati svoje odnose sa svojim dužnikom. Ali, upravo to se dogodilo.

„Mali je istakao da je osnovna svrha sastanka konačan dogovor oko saglasnosti za prihvatanje predloženog protokola o poslovnoj saradnji između Mediolanum investa, Farmakom finance i Koncerna Farmakom MB – Rudnik Lece… Mali je istakao da ukoliko obrtna sredstva (milion evra za Rudnik Lece i četiri miliona evra za Mlekaru Šabac) ne budu distribuirana u vrlo kratkom roku za nastavak procesa proizvodnje u najisplativijim oblastima sistema Farmakom, ceo sistem će se vrlo brzo urušiti. Obezbeđivanjem dodatnih obrtnih sredstava praktično se kupuje vreme potrebno da IFC (korporativni ogranak Svetske banke) i konzorcijum banaka donesu svoje odluke. Takođe je naglašeno da je ovo samo prvi korak, dok je sledeći korak restrukturiranje dugova, čiji će nacrt biti blagovremeno dostavljen svim poveriocima“, navodi se u zapisniku.

U čije ime je Mali govorio kada je banke poverioce Farmakoma obavestio da će one blagovremeno dobiti nacrt plana restrukturiranja dugova – nije jasno. Plan restrukturiranja dugova može da načini sam Farmakom kao dužnik ili eventualno banke kao poverioci, ali Mali ne predstavlja ni jednu ni drugu stranu nego državu. Nejasno je da li je, dakle, Vlada Srbije nameravala da sama napravi plan restrukturiranja dugova privatne firme – Farmakoma ili je Vlada uveravala banke da će privatna firma – Farmakom napraviti taj plan i dostaviti ga bankama.

– Naglašeno je da će se sam proces restrukturiranja vršiti postepeno za svaki deo koncerna – dodaje se u zapisniku.

Da država nije samo u ovom slučaju intervenisala u cilju zaštite Farmakoma, pokazuje i drugi dokument do kojeg je došao Danas – Interventne poslovne mere koje je Privrednoj banci Beograd propisao njen Upravni odbor 26. marta 2013 – dakle četiri meseca pre gorepomenutog sastanka Malog sa bankarima. PBB je bila većinski državna banka, pa je i članove njenog UO postavljala Vlada.

Interventnim merama je Izvršnom odboru PBB-a, koja je zapala u probleme sa likvidnošću mahom baš zbog kredita davanih Bogićeviću, naređeno da preduzme sve mere za naplatu dugova i smanjivanje troškova prema svim klijentima, ali sa jednim izuzetkom: rukovodstvu banke je zabranjeno da samostalno preduzima bilo kakve mere naplate prema Farmakomu i svim sa njim povezanim licima.

– Strategija naplate potraživanja, direktno ili indirektno, dugovanih od Koncerna Farmakom MB, biće usklađivana unutar generalne strategije države prema ovom klijentu, uz koordinaciju između Vlade, ministarstva finansija i privrede i drugih relevantnih institucija i organa – doslovce se navodi u nalogu koji je potpisao predsednik UO PBB-a Kostadin Popović.

Četiri meseca kasnije Mali će na sastanku sa svim državnim bankarima urgirati da se Farmakom što pre „oživi“. Tako se u delu zapisnika sa sastanka u kojem se beleži govor Siniše Malog navodi da je „istaknuto da je zbog celokupnog značaja koji sistem Farmakoma ima (u pogledu broja zaposlenih radnika, poreskih prihoda koje država od njega naplaćuje itd.) osnovno pitanje pokretanje samog sistema u što kraćem vremenskom roku“.

– Iz navedenih razloga Mali je istakao značaj davanja prethodne saglasnosti za finansiranje Mlekare i Rudnika Lece od strane Mediolanum investa – navodi se u Zapisniku.

Uzaludan trud

Farmakom je na kraju ipak propao kada su privatne banke počele da mu blokiraju račune uprkos intervencijama državnih organa da se to ne čini. Nakon toga je uhapšen i Bogićević i rukovodstvo PBB-a, dok su državni funkcioneri počeli da se masovno ograđuju od ovog biznismena i svih zajmova koji su mu odobravani.