Državi 417 miliona, građanima 84 miliona evra za Aerodrom

Posao oko preuzimanja aerodroma prema ranije predviđenom kalendaru trebalo bi da se završi do 1. avgusta ove godine, mada je Vinči na svom sajtu objavio da bi taj rok mogao biti do kraja godine.

Za ovo će Vinči morati da plati jednokratnu naknadu od 501 milion evra, zatim godišnju koja će se kretati od pet do 16 miliona evra sa projektovanim rastom putnika, kao i da uloži 732 miliona evra tokom narednih četvrt veka u razvoj aerodroma.

Od ovih pola milijarde evra, država koja je vlasnik 83 odsto akcija Aerodroma „Nikola Tesla“ prihodovaće 417 miliona evra, dok će mali akcionari, institucionalni investitori i fizička lica, inkasirati oko 84 miliona evra. To znači da će vlasnici akcija Aerodroma dobiti dividendu od 1.740 dinara (ili 14,6 evra) po akciji.

Ovo je svakako više nego što je najavljivano, ali i daleko više od ponuda koji su dobijali aerodromi u regionu. Recimo Aerodrom u Zagrebu čiju koncesiju je dobio konzorcijum sa još jednom francuskom kompanijom na čelu ADP (Airport de Paris) je prihvatio ponudu od ukupno 865 miliona evra za koncesiju na 30 godina, dok je recimo ljubljanski aerodrom „Jože Pučnik“ prodat za 235 miliona evra nemačkom Fraportu.

Međutim, posao još nije gotov i pred državom je zadatak da ispregovara najbolje što može odredbe u koncesionom ugovoru i eventualnim aneksima koji mogu značajno da promene sliku. Neke od „nagaznih mina“ su već prepoznate pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o koncesiji najavio da neće biti otpuštanja zaposlenih sa aerodroma (recimo smanjenje broja zaposlenih za 350 bi značilo uštedu od oko 100 miliona evra u 25 godina), kao i da u naredne tri godine neće biti povećavanja taksi. Ovo je recimo bio problem kod koncesije prištinskog aerodroma, gde je koncesionar toliko podigao takse da je tada najveći avio-prevoznik na tom aerodromu Britiš ervejs obustavio letove iz Londona za Prištinu. Takođe i koncesionar zagrebačkog aerodroma je povećao takse za 117 odsto.

Za nauk može da posluži i koncesija aerodroma u Tirani, gde je država 2005. godine pristala na klauzulu ekskluzivnosti, odnosno da samo ovaj aerodrom ima pravo na međunarodne letove. Ova klauzula je izbrisana 2016. godine, ali uz produžetak perioda koncesije za dve godine. Već sledeće godine koncesionar nemački Hohtif je prodao koncesiona prava kineskoj kompaniji Everbrajt.

Prema Vučićevim rečima, Vinči je projektovao da će Aerodrom „Nikola Tesla“ do 2024. godine ugostiti 7,9 miliona putnika, a do 2030. godine 10 miliona. Do kraja koncesije, odnosno do 2043. godine broj putnika bi trebalo da dostigne 15 miliona. Ovde ostaje otvoreno pitanje šta ako se ovakav scenario ne ostvari i broj putnika podbaci. Recimo koncesionar budimpeštanskog aerodroma imao je klauzulu po kojoj ne plaća koncesionu nadoknadu u slučaju smanjenja prometa ili neprofitabilnosti aerodroma. Ova odredba postala je aktuelna 2012. godine kada je bankrotirala nacionalna avio-kompanija Malev.

Aneksima se može prilično promeniti kvalitet koncesije, za šta je dobar primer zagrebački aerodrom. Naime, u početku odličan ugovor je značajno promenjen aneksima, tako da je recimo udvostručen iznos za investicije na 360 miliona evra, ali je istovremeno smanjen fizički obim radova, odnosno napravljen je terminal manji nego što je u početku ugovoreno.

Šta je Vinči?

Vinči erports je deo jednog od najvećih građevinskih konglomerata u svetu, kompanije Vinči i među pet je najvećih operatera aerodroma u svetu sa 130 miliona putnika u 2016. godini. Kompanija Vinči je u 2016. imala prihode od 38 milijardi evra i dobit od 1,9 milijardi evra.

Vinči upravlja sa 13 aerodroma u Francuskoj, 10 u Portugalu među kojima je i lisabonski sa 22 miliona putnika u 2016. godini. Tu su i tri međunarodna aerodroma u Kambodži, šest u Dominikanskoj Republici, aerodrom u Santjago de Čileu koji je 2015. u trenutku preuzimanja imao 15 miliona putnika i tri aerodroma u Japanu koja opslužuju više od 40 miliona putnika. Za dva aerodroma Kansai internešenel i Osaka Itami 2015. godine u konzorcijumu sa japanskom finansijskom institucijom Oriks platili su 13 milijardi dolara za 44-godišnju koncesiju.

Vinči je učestvovao i na tenderu za privatizaciju ljubljanskog aerodroma, ali je izgubio s obzirom da je ponudio nešto preko 100 miliona evra, dok je nemački Fraport dao ponudu na 235 miliona evra.
Prošle godine Vinči je bio posebno aktivan pa je dobio na tenderu na upravljanje aerodrom Salvador u Brazilu od 9,5 miliona putnika, zatim treći aerodrom u Japanu u gradu Kobe, ali je i izgubio na tenderu za koncesiju aerodroma Fukuoka sa godišnjim prometom od 21 miliona putnika.

Ovo neće biti prvi put da Vinči radi u Srbiji, s obzirom da je njihova firma Intermost 2009. godine proglasila stečaj zbog toga što im je, kako se pisalo u medijima, Vlada Srbije ostala dužna 12 miliona evra za izvedene građevinske radove, ali i zato što su ostali bez posla zbog ekonomske krize.