Državi nedostaje 25 milijardi dinara

On je upozorio i da će u 2013. deficit biti za čak 25 milijardi dinara veći nego što je predviđeno predlogom budžeta, što znači da će manjak izneti ne 3,6 odsto, koliko je najavio ministar finansija Mlađan Dinkić, već 4,3 procenta. Štaviše, zbog nagomilanih kašnjenja u isplati obaveza države, deficit bi do kraja naredne godine mogao da se popne čak na pet procenata.

– Potrebno je dodatno smanjenje rashoda, što se mora planirati budžetom za 2013. Predlogom budžeta, Vlada je inicijalno optimistično predvidela prihode i to za 10 do 15 milijardi dinara više, ali će zbog inflacije taj cilj verovatno i biti ostvaren – kaže Petrović, dodajući da će inflacija na kraju ove godine biti čak 13 odsto, a naredne će prosečna inflacija biti 11,6, a ne projektovanih 10,1. U Savetu upozoravaju da će troškovi verovatno biti veći od planiranih i to za 20 milijardi dinara po osnovu nabavke roba i usluga i plaćanja kamata i još za pet milijardi zbog ubrzanja inflacije i s njom povezane isplate socijalnih davanja.

Iako Petrović smatra da je dobro što su u budžetu rashodi za nabavku robe i usluga realno smanjeni za čak 17 odsto u odnosu na ovu godinu, on je kritičan prema ostvarivosti te zamisli, s obzirom da nikakve konkretne mere nisu predviđene, već je u budžetu samo smanjena cifra, „što se nije pokazalo uspešnim u prethodnim godinama“. U Savetu zato smatraju da će država promašiti cilj za troškove nabavke robe i usluga za 10 milijardi dinara.

Prema Petrovićevim rečima, i troškovi za subvencije će biti premašeni za 10 milijardi dinara, između ostalog i zato što su budžetom predviđena nedovoljna sredstva za već odobrene subvencionisane kredite za likvidnost, tako da nedostaje 2,5 milijarde dinara.

Srbija će u 2013. za plaćanje morati da izdvoji čak 25 milijardi dinara više nego ove godine, čime će izdvajanja za kamate premašiti novac koji Srbija pojedinačno daje za kapitalne rashode, policiju, vojsku ili poljoprivredu. Troškovi za kamate će biti za pet milijardi dinara veći od onih koje je Vlada planirala.

– Najveći rizik ipak je da se odustane od planirane indeksacije penzija i plata, koja podrazumeva rast od dva odsto u aprilu, jer je to najbitnija mera kontrole javnih rashoda. Ako bi se to otrglo, budžet bi odmah postao neodrživ – jasan je Petrović.

Dalji problemi u izvršavanju budžeta mogu da nastanu zbog ogromnih docnji u plaćanjima države, za šta su najodgovorniji Republički fond za zdravstveno osiguranje i lokalne samouprave, koji duguju čak 400 miliona evra, što je oko 1,5 odsto BDP-a.

Kao mere uštede 10 milijardi dinara u Fiskalnom savetu predlažu smanjenje transfera lokalnoj samoupravi i to naročito razvijenim gradovima, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu (pošto Beograd već ne dobija novac), kao i ukidanje neosnovanih dodataka na plate, jer je recimo MUP na ime „socijalnih davanja“ svojim zaposlenima za ovu i narednu godinu odvojio šest milijardi dinara više nego što je zakonom dozvoljeno.

– Predlažemo da Vlada definiše kvartalne ciljeve izvršenja budžeta, uz automatsko aktiviranje određenih mera, ako se ti ciljevi ne ostvare, pošto ispunjenje budžetskog plana za 2013. prvenstveno zavisi od čvrste kontrole rashoda – rekao je Petrović. On je dodao i da je ključno da Vlada postigne dogovor sa MMF-om, čija je misija od juče u Beogradu.

Upitan šta od predloženih saveta očekuje da će Vlada usvojiti, Petrović je naglasio da je svestan da „problem sa lokalnom samoupravom ima najmanje odjeka u Ministarstvu finansija“.