Državi od Komercijalne banke ostaje samo 80 miliona evra

Opet s druge strane nisu retki ni glasovi koji pozdravljaju izlazak države iz do juče najveće domaće banke.

Pored novca za akcije, država će u narednom periodu prihodovati i oko 31 milion evra na ime dobiti iz 2019. godine (koja je iznosila oko 75 miliona evra) i oko 26 miliona iz zaostalih dividendi koje banka nije isplaćivala od 2015. godine, pa se zvaničnici hvale kako su banku prodali u stvari za 450 miliona evra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je juče da je vrednost Komercijalne banke padala i da je izabran pravi trenutak za njenu prodaju.

„Bio je pravi trenutak i onaj ko je procenjivao je pravilno procenio. Ja bih voleo da bude srpska banka, ali ne odlučujem ja o tome nego stručni ljudi, koji su to izveli na stručan i dobar način. I neće to doneti nikakvo zlo, naprotiv, biće sve dobro“, rekao je Vučić.

On je podsetio da je Srbija morala da plati 250 miliona evra zbog spornih sporazuma iz 2006. i 2009. godine i da je taj novac plaćen nakon „užasno teških razgovora sa EBRD-om“.

„A dotle smo došli upravo zbog onoga što smo imali ne baš najbolji menadžment svih ovih godina. I država Srbija preko svog predstavnika je loše upravljala i EBRD kao deo svega toga“, rekao je predsednik.

Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA i član SDS-a, izračunao je da državi nakon ove transakcije ostaje neto 70 ili 80 miliona evra.

„Pre godinu dana država je bila vlasnik oko 42 odsto akcija u Komercijalnoj banci. U međuvremenu je platila 265 miliona evra za paket akcija EBRD-a, IFC i još dva fonda. Sada je za 83 odsto akcija dobila 387 miliona evra. Ja procenjujem da je u banci ostalo oko 60 miliona evra. Kada od ovih 387 miliona oduzmemo te dve stavke, ispada da je državi ostalo neto sedamdesetak miliona evra. I besmisleno je u prihode države uračunavati dividende od dobiti iz prethodnih godina kada na to svakako ima pravo. Pitanje je i zašto nije isplaćena cela dobit za prošlu godinu“, napominje Radosavljević.

On je mišljenja da banku nije trebalo prodavati po ceni manjoj od knjigovodstvene, a dobijena cena je na nivou 77 odsto knjigovodstvene vrednosti. On podseća da je, doduše prema nezvaničnim informacijama, OTP banka kupila Sosijete ženeral za oko 110 odsto knjigovodstvene vrednosti, dok su recimo Pireus ili Vojvođanska banka plaćene oko 80 odsto knjigovodstvene vrednosti.

„Ili banka nije dobro prodavana ili je u mnogo lošijoj situaciji nego što to nama izgleda. Barem na papiru Komercijalna važi za dobru banku, očišćenu od NPL-ova, poslednjih 10 godina ima prosečnu godišnju dobit od 20 miliona evra, a ako isključimo dve godine u kojima su čišćeni bilansi i pravljen gubitak, prosek dobiti je preko 40 miliona evra. S druge strane, to nije hajtek banka i biće potrebno dosta ulaganja kako bi pratili lidere na tržištu“, napominje Radosavljević podsećajući da uz Komercijalnu idu i licence za poslovanje na makedonskom i bosanskohercegovačkom bankarskom tržištu.

I ekonomista Mlađen Kovačević ističe da nema mnogo smisla prodavati banku po ovoj ceni kada je pre samo nekoliko meseci plaćeno mnogo više za akcije EBRD i ostalih fondova u Komercijalnoj banci.

„Verovatno u banci ima još para i država u neto iznosu neće puno zaraditi. Profit banke je u prošloj godini iznosio 75 miliona evra, što znači da za četiri godine tolikog profita Slovenci mogu da povrate investiciju. Gde može Srbija da uloži te pare da bi dobila toliku stopu povraćaja?“, pita se Kovačević.

Vučić se požalio i da je „vrednost Komercijalne banke padala, a kritikuju me oni koji su svom direktoru dali mogućnost da ima 700.000 evra otpremnine“.

Kovačević ističe da je „bruka za stranku koju vodi Vučić ako ne može da nađe profesionalan menadžment koji zna da upravlja bankom“.

S druge strane, Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da je procedura privatizacije započeta pre više godina kada su EBRD, IFC i nemački i švedski fond dokapitalizovali banku i dogovorili se sa državom da će svi zajedno izaći do 2017. godine.

„To je urađeno sada i cena je adekvatna tržišnim okolnostima. Treba reći i da je 62 odsto NLB-a u rukama američkih investitora i to je prvi ulazak američkog kapitala na naše finansijsko tržište što ohrabruje“, smatra Musabegović.

Takođe i Nenad Gujaničić iz Momentum sekjuritiz ističe da je cena u skladu sa očekivanjima i prodajom drugih banaka u regionu.

„Možda se moglo očekivati nešto više zbog tržišne pozicije, ali tu je i dug za dividende veći od 60 miliona evra i reputacija banke koja je dugo krila loše kredite u bilansima“, kaže Gujaničić.