Državi prete sudske presude od milijardu evra

Prekjuče je objavljena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci po kojoj PIO fond ima da isplati tužiocu 351.478 dinara koliko iznosi razlika u obračunatoj (prema rešenju PIO) i isplaćenoj (nakon primene zakona o smanjenju penzija) penziji od decembra 2015. do decembra 2017. godine plus još 53.676 dinara na ime zakonske zatezne kamate i sve to uvećano za sudske troškove od 73.403 dinara. U obrazloženju presude se navodi da je tuženi (PIO fond) bio dužan da svim korisnicima kojima je umanjio penziju, prethodno donese rešenje o umanjenju penzije sa poukom o pravnom leku, posebno zato što prema Zakonu o PIO žalba ne zadržava izvršenje rešenja. Takođe se navodi i da je umanjivanjem penzije bez rešenja o umanjenju penzioner lišen ne samo dela penzije kao stečenog prava već je lišen i pravom na pravni lek. Sudija je odbio i prigovor PIO fonda da nije nadležan za utvrđivanje ustavnosti zakona o smanjenju penzija, tvrdeći da se time sud nije ni bavio niti je tužilac to tražio, već da je tražio isplatu iznosa koji je utvrđen pravosnažnim rešenjem upravo PIO fonda.

Nekadašnji sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević istakao je da ako se u presudi ne spominje Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija onda su velike šanse da presuda padne na drugom stepenu, jer ga nije uzeo u obzir.

„U Italiji, Bugarskoj i Sloveniji fondovi su doneli rešenja o umanjenju penzija, pa su se penzioneri na to žalili. Kod nas je poseban slučaj, jer nema rešenja o umanjenju penzija, pa se ljudi nisu mogli ni žaliti. Zato je potrebno u prethodnom postupku da sud utvrdi neustavnost određene odredbe zakona da bi presudio da se vrate pare. Ta presuda važi samo za taj slučaj, dok Ustavni sud utvrđuje neustavnost nekog zakona“, objašnjava Ivošević.

Ovo pak nije prva presuda osnovnih sudova u Srbiji po tužbama zbog smanjenja penzija. Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, ističe da su dva člana ovog udruženja dobila izvršne presude, što znači da ih je potvrdio i Apelacioni sud.

„Polako se vrata otvaraju. Krivo mi je što nas nisu na vreme konsultovali, jer mi smo sagledali šta će se dešavati kada sudovi počnu da rade kako treba. Ali moram reći da je Ustavni sud osnovni krivac za ekonomsku i pravnu anarhiju u zemlji, jer pet godina ne rešavaju inicijativu koju smo podneli“, kaže Radović. Prema njegovoj proceni, između 50.000 i 70.000 penzionera u Srbiji je podnelo tužbe, mada je teško utvrditi koliko jer svako podnosi u nadležnim sudovima za svoje opštine. „Mislim da će posle ovoga svih 700.000 penzionera podneti tužbe“, ocenjuje Radović.

Ukoliko bi se ovo desilo, državu bi smanjenje penzija koje je 2014. godine bilo temelj fiskalne konsolidacije moglo koštati i celih milijardu evra.

Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionera vojnih lica Srbije (USPVLS), ističe da je smanjenje penzija većih od 25.000 dinara doneto 2014. godine pogodilo oko 850.000 ljudi i njihovih naslednika s obzirom da je oko 150.000 njih umrlo tokom ove četiri godine, ali uzevši u obzir i nove penzionere tokom ovog perioda.

„Vlasti su u više navrata rekle da su efekti smanjenja penzija oko 210 miliona evra, pa je za četiri godine to 840 miliona evra ili oko 1.000 evra po čoveku. Međutim, nije to sve. Od 2012. godine penzije nisu usklađivane sa rastom cena na malo, a ušteda po tom osnovu iznosi oko 600 miliona evra. Ovim se ugrožava finansijska stabilnost države, jer milijardu evra nije malo. Očigledno je da država računa na to da su penzioneri neinformisani kako da zaštite svoja prava na sudu“, tvrdi Tamburić dodajući da i naslednici u ostavinskim raspravama mogu da unesu potraživanja po osnovu manje isplaćenih penzija.

On upozorava i da postoji opasnost da Ustavni sud donese odluku da zastarevanje nastupi nakon tri godine, što bi značilo da su svi koji nisu podneli tužbe već zakasnili.

„Neki pravnici tvrde da rok za zastaru nastupa od ukidanja zakona, dok je Ustavni sud u jednom slučaju nevezanom za ovo utvrdio da je rok za zastarevanje tri godine od nastanka štete, a navodi se da je to i stav Evropskog suda za ljudska prava. Zato ćemo mi krenuti u kampanju informisanja penzionera da što pre podnesu tužbe, jer osim toga veći broj tužbi šalje poruku državi da ozbiljno razmotri situaciju“, napominje on.

U slučaju pravosnažnih i izvršnih presuda advokat Desimir Mrdović kaže da bi bilo bolje da država odmah isplaćuje dosuđene sume nego da čeka da izvršitelji zakucaju na vrata.

„Pravosnažne presude su najbolje rešenje i ukoliko država ne isplaćuje novac po presudama, onda se može blokirati budžet. Bolje je odmah plaćati jer će u suprotnom morati da plaća i troškove izvršenja koji nisu mali“, upozorava Mrdović.

Svetska praksa

Rumunski Ustavni sud je 2010. proglasio neustavnom odluku o smanjenju penzija od 15 odsto u sklopu fiskalne konsolidacije. Pri tome je rumunski sud čak proučavao i praksu ustavnih sudova u drugim zemljama u sličnim slučajevima.

S druge strane, portugalski Ustavni sud je 2011. smanjenje penzija proglasio ustavnim, a Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 2015. odbacio tužbu jedne Portugalke iako je utvrdio da je odluka države omela uživanje u svojoj imovini, ali i da je to prihvatljivo jer je obezbeđeno zakonom koji je Ustavni sud proglasio ustavnim. U Srbiji se Ustavni sud proglasio nenadležnim za ocenu ustavnosti zakona o smanjenju penzija, a o drugoj inicijativi udruženja penzionera još nije doneo odluku ni nakon tri godine. Da bi stekli pravo za podnošenje tužbi u Strazburu prvo mora da postoji odluka Ustavnog suda matične zemlje.