Plan investicija od 11 miliona evra, koji je predstavljen početkom godine, trebalo bi da pokrene trsteničku Prvu petoletku. Iako bi pomenuta ulaganja trebalo da se realizuju u naredne dve godine, cilj je da se odmah krene. Plan države jeste da se, umesto klasičnih subvencija kojima se u Prvoj petoletki nadomešćuje višak troškova nad prihodima, ide na ulaganje u novu opremu, jer ta fabrika ima odlične inženjere i radnike, ali i opremu staru nekoliko decenija.
Početkom godine u posetu nekadašnjem srpskom gigantu došao je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, koji je tada rekao da je menadžerima Petoletke dao zadatak da, zajedno sa Ministarstvom, naprave plan kako da za godinu i po dana preduzeće izađe iz restrukturiranja, reši stare dugove i počne novi život. Ove napore podržava i Savez samostalnih sindikata opštine Trstenik.
– Nemamo razloga da ne verujemo ministru Dinkiću, koji je upoznat sa stanjem u Petoletki. Investicije će pomoći da se nabave mašine neophodne za bržu, efikasniju i jeftiniju proizvodnju, a samim tim i za bolji standard radnika, što je i osnovni sindikalni cilj, kaže za Forum Dragan Tavrić, predsednik SSS opštine Trstenik.
Prva petoletka jedna je od većih fabrika metalskog kompleksa u Srbiji i trenutno zapošljava oko 4.000 radnika, u 18 društava u više opština i gradova. Godine 2010. ušla je u proces promena i trenutno je u potrazi za strateškim partnerima. Inače, pitanje Petoletke mora da bude rešeno do 30. juna 2014, jer je to rok do kada mora da se okonča proces restruktuiranja. Sudbina ove firme je i sudbina celog Trstenika, ali i okolnih mesta. Međutim, dosadašnji pokušaji privatizacije nisu urodili plodom, što je kod radnika izazvalo strah.
– Neuspešne privatizacije fabrike negativno su uticale, možda više na psihološkom planu nego na planu poslovanja. Primeri neuspešnih privatizacija u zemlji unosili su dodatno nemir i zebnju za sudbinu Petoletke, a šta je ta firma za Trstenik i okolinu, ne treba posebno govoriti. Samostalni sindikat Petoletke imao je veliku borbu i na kraju je uspeo u tome da ovu firmu ne privatizuje, na primer, neki biznismen sa Interpolove poternice, kaže Tavrić. Prema njegovim rečima, Petoletki je potreban strateški partner koji će uložiti u proizvodnju, osvajanje tržišta i marketing.
– Kako nama nikada nije falilo stručnosti i dobro obučene radne snage, koristi će imati svi, počev od strateškog partnera, radnika pa do države. Dokaz tome je i nedavna poseta predstavnika jedne italijanske firme koji je rekao da imamo izuzetno obučene radnike i dobro organizovanu proizvodnju, kaže Tavrić.
Udeo izvoza u ukupnoj realizaciji je oko 70 odsto. Svoju robu izvozi na više kontinenata, a među važnijim partnerima ove trsteničke fabrike je ruska firma Kamaz. Takođe, njeni proizvodi mogu se naći i na tržištu Zapadne Evrope i Belorusije, a izvozi i u Italiju i Nemačku.
– Akcionarska društva kao što su „Servoupravljači“ i „Armature“ u Aleksandrovcu imaju veliku uposlenost kapaciteta i dobru realizaciju. „Hidraulika“, „Zaptivke“, „Tehnološko metalurska obrada“ takođe imaju posla, a i „Industrijska pneumatika“, posle perioda stagnacije, kreće uzlaznom linijom. „Cilindri“ svojim programom mogu mnogo, ali su opterećeni dugovima. „Namenska“ takođe ima porast proizvodnje i najave poslova za srpsku vojnu industriju su dobar znak – objašnjava Tavrić.
Najviše problema, kaže on, ima u akcionarskom društvu „Kočna tehnika“ zbog zastarelosti programa i male uposlenosti, dok ostala društva, među kojima su „Ishrana“, „Obezbeđenje“, „Remont“, „Petoletka promet“, zavise od proizvodnih društava.
– Dakle, posla ima, ali nedovoljno da bi se moglo reći da se u celini uspešno posluje. Ipak, da se ide ka boljem dokaz je i zainteresovanost mladih za rad u Petoletki, što u prethodnom periodu nije bio slučaj, zaključuje Tavrić.
Posle Rusa – Italijani?
Posle ranijih interesovanja ruskih firmi, za trsteničku firmu se zainteresovala i italijanska „Alfa Valvole“, koja proizvodi kuglaste ventile za naftnu, gasnu i prehrambenu industriju. Ona bi naime mogla da postane strateški partner Petoletkinom pogonu „Industrijska pneumatika“. Strateško partnerstvo povoljno bi uticalo na poslovanje, jer je italijanska firma trenutno prisutna na tržištima Evrope, Azije i Afrike, a planira širenje na Rusiju i Kazahstan.
Nema čarobnog štapića
Mahmud Bušatlija, konsultant za ulaganja, kaže za Forum da se Prva petoletka, kao i ostala nekada velika preduzeća sa hiljadama radnih mesta, ne može restruktuirati „Dinkićevim čarobnim štapićem“.
– Šansa nekada velikih metalskih i mašinskih kombinata je u zajedničkom nastupu i restrukturiranju na bazi dokapitalizacije, a ne prodaje. Za kupovinu tih preduzeća i tako nema interesovanja. Mogući pravac ozdravljenja ovog sektora jeste u činjenici da, na primer, Rusija za svoju železnicu naručuje godišnje oko 40.000 različitih vagona, a njihovi kapaciteti mogu pokriti oko 60 odsto potreba. Ukoliko bi našu stranu zastupali profesionalci, a ne političari, onda bi se Rusima mogao ponuditi aranžman dokapitalizacije čitavog niza preduzeća koja bi poslužila izradi vagona, uključujući i železaru Smederevo, kaže Bušatlija. Prema njegovim rečima, model privatizacije bi bio zasnovan na tome da Srbija unese u zajedničko preduzeće svoju imovinu i prava, a partner svež investicioni kapital.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
