Državna sekretarka iz ministarstva prešla u privatnu kompaniju bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije

Takođe se najavljuje i izgradnja i vetroelektrane, Vetrogon od 450 megavata i hibridne vetro-solarne elektrane Lederata energy.

Kako je u CWP Global naveo u pismu tadašnjoj ministarki energetike Zorani Mihajlović u februaru 2022. godine kojim je data podrška propisima o OIE, u naredne četiri (sada već tri) godine ova kompanija planira da investira 500 miliona evra u 500 megavata iz OIE u Srbiji.

Uz najavljene velike investicije ova kompanija je nedavno dobila i pojačanje u vidu doskorašnje državne sekretarke u Ministarstvu rudarstva i energetike zadužene baš za obnovljive izvore energije Jovanke Atanacković. Ona je na sajtu CWP Global predstavljena kao „Head of Permitting Serbia“, što bi se moglo prevesti kao šef odeljenja za dobijalnje dozvola u Srbiji.

Zanimljivo je to što je Atanacković 26. oktobra prošle godine napustila javnu funkciju državnog sekretara, na koju je došla u novembru 2020, da bi se već mesec dana kasnije zaposlila u kompaniji koja se bavi zelenom energijom pa se postavlja pitanje da li ovde postoji sukob interesa.

Kako Agencija za sprečavanje korupcije u pisanom odgovoru Danasu navodi „odredbama čl. 55. st. 1. Zakona o sprečavanju korupcije propisano je da lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funkcioner vršio javnu funkciju“ kao i da je „proverom službene evidencije utvrđeno da Jovanka Atanacković nije tražila saglasnost Agencije za zasnivanje poslovne saradnje sa kompanijom CWP“.

„Imajući u vidu navedeno, Agencija će pokrenuti postupak provere ispunjenosti uslova za pokretanje postupka za odlučivanje o postojanju povrede odredaba Zakona o sprečavanju korupcije protiv Jovanke Atanacković“, kažu u Agenciji za sprečavanje korupcije.

S druge strane Atanacković, takođe u pisanom odgovoru Danasu ističe da je obavestila Agenciju o svom novom zaposlenju, ali i da nema obavezu da traži saglasnost, jer iz navedenog člana Zakona proizilazi „da je obaveza lica kome je prestala javna funkcija da u roku od dve godine od prestanka funkcije zatraži saglasnost Agencije, propisana samo pod uslovom da to lice zasniva radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funkcioner vršio javnu funkciju“.

Ona tvrdi da privredno društvo CWPR Services doo Beograd-Vračar u kom se zaposlila, čiji je osnivač i vlasnik CWP Europe, „niti bilo koje drugo povezano lice čiji je osnivač CWP Europe, u periodu mog vršenja funkcije u MRE, nije imalo poslovni odnos sa MRE, niti sa Vladom Republike Srbije, a nema takav poslovni odnos ni sada. CWPR Services doo Beograd-Vračar, niti bilo koje drugo povezano lice čiji je osnivač CWP Europe, nije nikada bilo član ni jedne radne grupe u kojoj sam ja bila član ili rukovodilac. Radne grupe za izradu zakona i podzakonskih akata su brojale preko 50 članova, a privredna društva koja se bave obnovljivim izvorima energije su bila predstavljena preko privrednih udruženja“, napominje ona.

Takođe, ona ističe i da „CWPR Services doo Beograd-Vračar, niti bilo koje drugo povezano lice čiji je osnivač CWP Europe, za vreme mandata prethodne Vlade i mog vršenja javne funkcije, nije ishodovalo od MRE bilo koji akt – rešenje, saglasnost, dozvolu ili dr, što mi je potvrđeno i u kompaniji CWPR Services doo Beograd-Vračar“.

Ona napominje i da je rad na zakonima u oblasti obnovljive energije završen pre dve godine (u aprilu 2023. godine će biti dve godine od stupanja na snagu).

„Lično sam veoma ponosna na Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije koji je Srbija dobila po prvi put u aprilu 2021. godine, čijom transparentnom izradom sam lično koordinisala. U donošenju ovog zakona je učestvovao veliki broj naučnih i poslovnih organizacija, privrednih udruženja, energetskih subjekata, ali i međunarodnih institucija čiji je Srbija član, kao što je Energetska zajednica koja je ovaj zakon proglasila „state of the art“ – najmodernijim zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije do tada.

Trenutno po ugledu na taj zakon i zemlje u okruženju rade svoje propise. Ovaj zakon, zajedno sa izmenama Zakona o energetici i Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, stvorili su osnov za energetsku tranziciju odnosno osnov da se značajno unapredi energetska bezbednost Republike Srbije, ali na ekološki održiv način“, zaključuje ona.

Kontinental vind partners koja u Srbiji posluje od 2009. godine, 2015. godine započela je gradnju vetroelektrane Čibuk 1 koja je stavljena u pogon 2019. godine.
Prethodno im je trebalo pet godina da dobiju dozvolu Ministarstva energetike. Konačno su je dobilli 2013. godine, da bi bila povučena 2014. zbog tumačenja zakona, ali je posle samo desetak dana dozvola ponovo izdata.

Za ovu vetroelektranu vezuje se i jedna od većih afera poslednje decenije.
Naime, 2015. godine u javnost je dospeo transkript razgovora vođen godinu dana ranije između Bojana Pajtića, predsednika Vlade AP Vojvodine i DS-a i Lidije Udovički, ranije kantri menadžera CWP za Srbiju i supruge Marka Krendala osnivača CWP-a, u kom je ona rekla da je tadašnji direktor EMS-a Nikola Petrović tražio novac da priključi vetroelektranu na mrežu.
Iz ovoga se izrodila afera „Prisluškivanje“ mada nikada nije zvanično ustanovljeno da li je i ko prisluškivao predsednika DS-a.
Zanimljivo je i da je tada direktor Kontinental vindsa bila današnja premijerka Ana Brnabić.

Tada su se CWP i Brnabić ogradili od Lidije Udovički tvrdnjom da u vreme tog razgovora ona nije imala nikakvu funkciju u kompaniji, da nemaju veze sa protestima u SAD kao i da su imali sjajnu saradnju sa državnim institucijama u vezi sa ovim projektom i da nikada nisu dobili nikakav zahtev za bilo kakvom uplatom od EMS-a mimo zakonom predviđenih.

U to vreme su tokom posete Aleksandra Vučića, tada premijera Srbije u Njujorku organizovani protesti, a Vučić je za Pink rekao da su „kampanju u SAD organizovali pojedini tajkuni, i to zato što ni njima niti bilo kome drugom ne dozvoljavam da reketiraju ni Srbiju ni mene“, kao i da su „neki kongresmeni uputili pismo potpredsedniku SAD Džozefu Bajdenu i da je ispred univerziteta organizovan protest jer su neki hteli da grade vetroparkove u Srbiji kada nije postojala zakonska regulativa o tome, i to sa idejom da bi cena te struje bila tri puta veća od tržišne.

U to je umešana jedna američka kompanija i rođaka jednog našeg ministra koji su hteli da dobiju taj posao po svaku cenu“, rekao je Vučić što su mnogi povezali upravo sa ovim poslom budući da je tada ministarka državne uprave i lokalne samouprave bila Kori Udovički, sestra Lidije Udovički.

Kompanija CWP je Čibuk razvijala u partnerstvu sa Masdar fondom iz Abu Dabija, a svoj udeo od 40 odsto je prodala 2017. godine, finskoj kompaniji Taleri (30 odsto) i nemačkom investicionom fondu DEG (10 odsto).
U 2021. godini vlasnik 30 odsto koji su pripadali Taleriju postala je holandska kompanija Tesla wind.