Foto: MATTHIAS_BALK_/EPASamo dve nedelje pre nego što će povećati kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović je na Samitu guvernera u Bečićima ocenio da nema potrebe za dalje povećanje referentne kamatne stope centralne banke.
„Kada gledamo 12 meseci unapred ne vidimo dodatnu vrednost daljeg povećanja kamatne stope. Stopa od šest odsto deluju u pravcu smanjenja inflacije. Kontrola inflacije je naš prvi cilj. Ali, moramo voditi računa i o drugom našom cilju, a to je finansijska stabilnost. Svako dodatno povećanje kamatnih stopa bi imalo negativne posledice u tom smislu“, poručio je on iz Bečića.
Nekoliko dana ranije, na predstavljanju Izveštaja o inflaciji u Narodnoj banci je i objasnio jedan od razloga za pauzu u povećanju kamatne stope: „Referentna kamatna stopa se preslikava na kredite u dinarima, posebno gotovinske, i zato gledamo da ne napravimo štetu na toj strani“.
Ipak, u prošli četvrtak, iznenađujuće, iz NBS je stiglo saopštenje da je Izvršni odbor odlučio da poveća kamatnu stopu na 6,25 odsto, a povećala je i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice.
Razlog za promenu mišljenja u ovako kratkom roku, prema mišljenju ekonomista je najava Vlade, samo dan ranije, da će vanredno u septembru i oktobru povećati plate u javnom sektoru i penzije, kao i da će podeliti oko 100 miliona evra kroz davanja mlađima od 16 godina po 10.000 dinara.
Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, ove mere će značiti davanja iz budžeta od oko 23 milijarde dinara (nešto ispod 200 miliona evra) u ovoj godini. Prema procenama Fiskalnog saveta, na godišnjem nivou to znači pumpanje tražnje sa oko 550 miliona evra.
Ekonomska nauka zna da bude komplikovana, ali u jednom je jasna, kada imate veću količinu novca u opticaju sa istim nivoom proizvodnje, cene će rasti.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, nema dilemu da je potez centralne banke kompenzacija najavljene labavije fiskalne politike.
„Prvo, mislim da je prethodno NBS preuranjeno prekinula povećanje kamatne stope, a ovo sada povećanje je kompenzacija za podsticaj iz budžeta. Restriktivna monetarna politika kompenzuje ekspanzivni efekat fiskalne politike, što pokazuje neusklađenost dve grane ekonomske politike“, napominje Šoškić.
Centralna banka se protiv rasta cena bori tako što povećava ključnu kamatnu stopu koja je reper za sve druge kamatne stope na dinare u ekonomiji.
Praktično to znači da će krediti u dinarima, a to su što se tiče građana mahom gotovinski krediti, dodatno poskupeti.
U aprilu, prema poslednjim podacima NBS, kamatne stope na dinarske keš kredite stigle su do prosečnih 14,26 odsto. Tako visoke kamatne stope na keš kredite koji čine čak 60 odsto novoodobrenih kredita građanima u prvom tromesečju nisu bile još od septembra 2015. godine.
Keš krediti nikada nisu bili jeftini, ali su tokom 2021. i početkom 2022. godine išli ispod devet odsto, što znači da su za godinu dana poskupeli čak oko 60 odsto.
Otud ni ne čudi to što je obim novoodobrenih kredita stanovništvu u prvom kvartalu ove godine za 6,1 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.
Recimo, za gotovinski kredit od 1.117.500 dinara (10.000 evra) na pet godina sa kamatnom stopom od devet odsto mesečna rata je iznosila oko 23.000 dinara. Za pet godina banci bi se pod tim uslovima platilo oko 262.800 dinara na ime kamata.
Sa kamatnom stopom od 14,2 odsto, mesečna rata za isti kredit iznosi oko 25.620 dinara, a za ceo rok otplate za kamatu se plati 420.000 dinara.
Šoškić ističe da se povećanje kamatne stope NBS prenosi na cenu zaduživanja odnosno na dužnike i da to ima recesione efekte.
„Imamo evrozonu i Nemačku u recesiji, a i kod nas se vide recesiona kretanja. Možda i ne uđemo u recesiju, ali će stope rasta biti izuzetno niske. To stvara dodatne probleme. Javni dug kao posledica budžetskog deficita ne mora biti vidljiv ako imate visoku stopu rasta. Ali ako stagnirate, svaki dug je problem.
Srbija je sve manje i manje aktraktivna za investitore koji ulažu u javni dug.
Ako ne dođe do preokreta u monetarnim politikama SAD i Evrozone, nama će biti sve teže. Sa slabim rastom i rastućim kamatnim stopama postaje problem i javni dug i inflacija. Nema pozitivnih ishoda za ovakav potez države (povećanje trošenja iz budžeta) – neadekvatne mere u pogrešnom trenutku“, zaključuje Šoškić.
Na srpsku privredu ne utiču samo kamatne stope na dinare, već verovatno još i više na evre. Ni tu nam situacija ne ide na ruku, pošto ECB, čini se, ne odustaje od povećanja svoje kamatne stope.
Šestomesečni euribor, međubanskarska kamatna stopa koja služi kao element u formiranju kamatnih stopa na kredite indeksirane u evrima, dostigao je 3,76 odsto, što je nivo iz novembra 2008. godine.
Ovo se najviše odražava na stambene kredite koji su mahom indeksirani u evrima. Prosečna kamatna stopa na stambene kredite u aprilu iznosila je 6,3 odsto, što je nivo kamatnih stopa s kraja 2011. godine i vremena svetske finansijske krize.
Iznos novoodobrenih stambenih kredita indeksiranih u evrima u aprilu ove godine bio je za 30 odsto manji nego u aprilu 2022. godine.
Rekordno nsike kamatne stope na stambene kredite u evrima zabeležene su u junu 2021. godine i iznosile su 2,5 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
