Državni budžet godišnje izgubi 800 miliona evra

– U poslednjih deset godina država je izgubila 10 milijardi evra prihoda samo zbog crnog tržišta. Ne manje od milion ljudi je „zbrinuto“ na crnom tržištu, kao da je ono uz sivu ekonomiju zvanični socijalni program države – kaže Knežević.

Prema njegovim rečima, inspekcije i sve nadležne službe ne rade dobro svoj posao, jer kao da postoji „prećutni dogovor da se ti ljudi ne diraju“.

– Država očigledno ima svoj interes kad dopušta tim ljudima da rade i ne dira ih. Nije dovoljno naplatiti kaznu od 3.000 dinara, naročito ne nekom ko ima tezgu na kojoj je vrednost robe i do 15.000 evra. A tvrdim da svaka tezga na pančevačkom buvljaku ima robe u toj vrednosti – napominje Knežević.

Država koja ne rešava problem ilegalne trgovine, tvrdi naš sagovornik, ima koristi od carinjenja na novu količinu robe koja se uvozi i koja se posle većinom distribuira dalje na ilegalno tržište. Problema jeste, tvrdi Knežević, što nelojalnu konkurenciju niko ne može da pobedi, što je korupcija ogromna, naročito na lokalu, što su zelene pijace pretvorene u tezge sa robom.

Tržišna inspekcija pri Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine jedna je u nizu karika neophodnih za rešavanje problema domaće privrede i uklanjanje nelojalne konkurencije sa tržišta. U prošloj godini inspektori ovog ministarstva obavili su 39.122 kontrole. „Izrečeno je 5.360 upravnih mera – rešenja za otklanjanje nepravilnosti, o zabrani i oduzimanju robe, a podneto je 4.425 zahteva za pokretanje postupaka pred nadležnim sudovima“, kaže za Danas Goran Macura, načelnik odeljenja za opšti nadzor u Sektoru tržišne inspekcije.

Osim toga, inspektori su zatekli i 100 osoba koje bez svojstva trgovca obavljaju promet robe ili pružaju razne usluge. Protiv onih koji neovlašćeno obavljaju neku delatnost, bez razlike da li se radi o prodaji na tezgi, kartonskoj kutiji ili u bilo kom drugom objektu, tvrdi Macura, pokreće se postupak pred nadležnim sudom i u upravnom postupku im se oduzima roba koja je namenjena obavljanju nelegalne delatnosti. Takvih slučajeva prošle godine, napominje naš sagovornik, bilo je 58, a za njih je Zakon o trgovini predvideo novčanu kaznu od 50.000 do 150.000 dinara.

– Potrebno je napomenuti da se siva ekonomija posebno ispoljava kao deo poslovanja legalnih trgovaca, koji deo prometa ili pružene usluge ne evidentiraju kroz propisane evidencije, ne izdaju račune, prodaju falsifikate i time izbegavaju svoje fiskalne obaveze prema državi po bilo kom osnovu – ističe Macura.

Tržišna inspekcija, naime, nije nadležna za tezge, njihovo uklanjanje ili pomeranje, napominje on, već je to posao lokalnih samouprava. „Za legalnost rada prodavaca na tezgama nadležne su pijačne uprave a kontrolu trgovine van prodajnog objekta vrši komunalna inspekcija ili komunalna policija“, kaže Macura. To potvrđuju i privrednici, koji podsećaju da su reagovali kada je pre dve godine, novim Zakonom o trgovini, nadležnost u suzbijanju sive ekonomije, pre svega ulične i neregularne pijačne prodaje, izvučena iz republičkih inspekcija i spuštena na lokal. I tada se ukazivalo da lokalne vlasti niti imaju dovoljno kapaciteta, niti interesa da zabranjuju prodaju švercovane ili robe proizvedene u neregistrovanim radionicama, jer bi time „udarili“ na deo biračkog tela kome nemaju šta drugo da ponude. Te primedbe zakonodavac nije uvažio.