Državni interes u senci burazerskih dogovora

Ministarka za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukuru Zorana Mihajlović obećala je čelnicima gradske uprave u Kragujevcu, da će pruga Lapovo – Kraljevo, koja vodi prema Kosovu i dalje, na Bečkom forumu regionalnih lidera naknadno biti uvrštena u saobraćajnu mrežu Zapadnog Balkana. Potvrdila je i da će biti nastavljeni radovi na izgradnji auto puta prema Koridoru 10 i obilaznicama (severna i južna) oko Kragujevca. Mihajlovićeva i njeni saradnici obećali su lokalnim zvaničnicima, doduše prema njihovim rečima, i da će državna delegacija na Bečkom forumu nastojati da u balkansku, a time i evropsku, saobraćajnu mrežu uđe i inicijativa za izgradnju savremenog putnog pravca Kragujevac – Kraljevo, koji bi bio svojevrsni nastavak auto puta do Koridora 10, kojim bi centar Šumadije bio povezan i sa Koridorom 11. Ministarka je održala obećanje vezano za prugu Lapovo – Kraljevo koja je na, prošlomesečnom Balkanskom forumu u Beču, uvrštena u mrežu balkanskih saobraćajnica, koja je deo evropskih železničkih koridora. Pruga Lapovo – Kraljevo bi, u skladu sa zaključcima skupa u Beču, trebalo da bude elektrificina i modernizovana, što, prema tumačnju nadležnih u kragujevačkoj gradskoj upravi, podrazumeva i njeno izmeštanje iz centra Kragujevca. To je, inače, višedecenijska želja žitelja centra Šumadije, koji sada čekaju da vide kada će i kako ta pruga da bude izmeštena iz najužeg gradskoj jezgra.

S druge strane, putni pravac Kragujevac – Kraljevo, interno nazvan „Moravski koridor“ nije uvršten u mrežu saobraćjnica od međunrodnog značaja, ali u gradskoj upravi kažu da će i dalje insistirati na izgradnji te saobraćajnice, koja je od vitalnog značaja za šumadijsku prestonicu. Kragujevčanima ne preostaje ništa drugo nego da sačekaju i vide da li će gradska uprava uspeti da izdejstvuje izgradnju te saobraćajnice. Mnogi s tim u vezi sumljičavo vrte glavom, a slična je situacija i sa najavljenim izmeštanjem pruge iz centra grada. Jer, uprkos obećanjima, još uvek se ne zna da li će biti završen, pre jedanaest godina započet i 25 kilometara dug auto put prema Koridoru 10, koji je do ulaza u Batočinu, izgrađen u dužini od oko 19,5 kilometara. Izgradnja preostalih pet – šest klometara čeka već nekoliko godina, iako je taj putni pravac, kao i modernizacija železničke pruge Lapovo – Kraljevo, ugovorna obaveza države prema Fijatu, i uprkos izjavi premijera Aleksandra Vučića da je put od Kragujevca do Koridora 10 „žila kucavica za Srbiju“. Ali, kako na gradilištu puta prema Koridoru 10 nema nijednog radnika, javnost se, čini se s pravom pita, da država, možda, nije odustala od tog posla. Tim povodom nedavno se oglasiolo i rukovodstvo kragujevačkog ogranka Saveza samostalnih sindikata Srbije, koje konstatuje da se Kragujevac, koji od 2000, ima manje 25.000 radnih mesta, suočava i sa opasnošću da postane i grad u besupuću. „Država, koja se proglasila neukom da upravlja privredom, pokazuje da je nesposobna da uradi i ono što je sama proklamovala za svoj zadatak, a to je izgradnja infrastrukture. Promašena privredna strategija, uzima svoj danak i kada je reč o izgradnji infrastrukture“, ističe se u saopštenju ogranka SSSS.

U kragujevačkom Preduzeću za izgradnju grada, koje je indirektno uključeno i u gradnju saobaćajnica u Kragujevcu i Šumadiji, kažu da završetak auto puta prema Koridoru 10, kasni zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa na jednoj deonici od nekoliko stotina metara (kod Nikšićkog brda) i neispunjenih obaveza izvođača radova kod petlje u Badnjevcu. Gradnja poslednje deonice puta, kroz Batočinu, u dužini od oko pet kilometara, čeka izradu planske dokumentacije. U tom preduzeću tvrde da bi problemi na već izgrađenim deonicama (nerešeni imovinsko-pravni odnosi i kod Badnjevca) mogli brzo da hudu prevaziđeni, i da bi 20 kilometara auto puta moglo brzo da bude pušteno u saobraćaj, ali da nadležni čekaju završetak i deonice kroz Batočinu, kako put ne bi bio otvaran više puta. U gradskoj upravi dodaju da bi Kragujevac morao da uđe u državni plan izgradnje saobraćajnica za narednu godinu.

Uz svo uvažavanje pomenutih razloga, čini se, ne bez osnova, da završetak auto puta prema Koridoru 10 „koči“ i besparica u državnoj kasi. Uprkos tome, država bi, s obzirom na značaj Fijatove fabrike za domaću privredu, ali i imajući u vidu čiljenicu da je Kragujevac obrazovni, zdravstveni, privredni i administrativni centar kojem gravitira više od dva miliona žitelja Centralne i Zapadne Srbije, te Raške oblasti i severa Kosova, morala da pronađe sredstva za završetak ove deonice auto puta. Očekuje se i da započne elektrifiacija i izmeštanje pruge Lapovo – Kraljevo, kao i izgradnja jedne obilaznice oko Kragujevca, ali nije mali broj Kragujevčana koji smatraju da, barem u dogledno vreme, ništa od toga neće biti urađeno. I to ne samo zbog besparice u državnoj kasi, već zbog državnog voluntarizma i burazerskih dilova, veoma prisutnih, prilikom donošenja i utvrđivanja najznačajnijih planova za razvoj zemlje.

(Ne)opravdani strah od odlaska Fijata

Sve ukazuje na to da bi Srbija, zbog neodgovornog odnosa prema jednom od najznačajnijih industrijskih centara, u dogledno vreme (već krajem 2018) mogla da ostane bez jedinog proizvođača automobila, inače najvažnijeg izvoznog aduta srpske privrede. Treba podsetiti da Ugovor države Srbije sa Fijatom o formiranju zajedničke kompanije za proizvodlju automobila u Kragujevcu ističe u septembru 2018. Da razloga za strah ima na to ukazuje i podatak da se Fijat, nakon preuzimanja Krajslera, sve više okreće tržištu SAD. U tom kontekstu posmatrano neispunjavanje infrastruturnih obaveza države, Fijat bi mogao da iskoristi kao izgovor za prodaju većinskog dela kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija i da zauvek napusti Srbiju.