Državni minimalac stiže tek u maju

Osim toga, privrednici su zasuli pitanjima Ministarstvo finansija i pozivaju da se što pre reše nedoumice.

Kako saznajemo u Ministarstvu finansija oslobođenje plaćanja poreza i doprinosa na zarade važiće najranije za martovske plate koje će biti isplaćene u aprilu.

Osim toga, za sve mere, odnosno za odlaganje poreza i doprinosa i akontacije za porez na dobit za drugi kvartal za sledeću godinu, kao i za plaćanje minimalne zarade za zaposlene u malim i srednjim preduzećima i kredite za likvidnost važi isti kriterijum da na njih mogu da računaju firme koje od 15. marta nisu smanjile broj zaposlenih za više od 10 odsto.

Među onima koji mogu da računaju na minimalac od države su i preduzetnici paušalci koji su zaposleni u svojim firmama. S druge strane preduzeća neće morati da dokazuju da su pogođena krizom, već će pogodnosti važiti za sve sektore.

Ministar finansija je izjavio predstavljajući mere da će se minimalne zarade (oko 250 evra po zaposlenom) isplaćivati na poseban račun preduzeća, a odatle na račune radnika kako bi se izbegle zloupotrebe i isplate tog novca za druge namene.

Tehnički detalji oko utvrđivanja broja zaposlenih koje će izvesno praviti Poreska uprava tek ostaju da se utvrde.

Slično važi i za oslobađanje PDV-a na donacije, s obzirom da su zahtevi privrede da to važi retroaktivno od uvođenja vanrednih mera.

Što se tiče garantnog fonda za kredite za likvidnost za mala i srednja preduzeća koji će iznositi dve milijarde evra i dalje se vode razgovori između banaka i Ministarstva finansija. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa i dalje se pregovara o visini kamatnih stopa na ove kredite, a na stolu je kamatna stopa za dinare belibor plus 2,5 odsto (što je oko 3,5 odsto ukupno), kao i euribor plus tri odsto.

Osim toga postojaće i limit na visinu kredita koji će zavisiti od prometa firme, a maksimalan iznos će biti tri miliona evra. U ovoj šemi država bi trebalo da garantuje do 80 odsto iznosa pojedinačnog kredita, ali do 30 odsto ukupnog portfolija kredita koji će biti odobreni po ovom programu.

Bonitet klijenata će ocenjivati banke na osnovu svojih procedura, a ovaj program je pre svega namenjen dobrim preduzećima koja su imala dobar kreditni skor pre krize, kako bi prevazišla zastoj u tražnji i proizvodnji tokom epidemije.

Kako će teći sprovođenje mera ostaje da se vidi, a ocena Zorana Vujovića, predsednika Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika (APPS), je da su „mere dobre, ali nedovoljne“.

On ističe da je trebalo sve mere da važe retroaktivno od početka vanrednog stanja (15. mart), kao i da je malu privredu trebalo osloboditi plaćanja nekih troškova koji sada dolaze na naplatu.

„Računi za komunalne naknade za mart već stižu, a takođe i naknade za zaštitu životne sredine, za uređenje građevinskog zemljišta, firmarine… To su računi koji dolaze svakog meseca, a odakle to da plaćaju preduzetnici kojima su zatvorene radnje. Osim toga, recimo jednoj našoj članici koja ima firmu sa oko 50 zaposlenih, koja je nabavila maske za zaposlene Agencija za lekove traži 12.490 dinara za mišljenje da bi mogla da ih uveze“, napominje Vujović.

Osim toga on ističe da je Vlada još ranije trebalo da reaguje i pita se zašto se čeka maj za isplatu minimalca zaposlenima.

„Vlada već kasni sa merama. Već smo u aprilu, nisu svi još isplatili ni februarske plate, sad stižu i martovske, a najavljuje se isplata minimalnih zarada posle 1. maja. Ako to bude u drugoj polovini maja bojim se, ne znam šta ćemo. Zašto to država nije sprovela u roku od sedam dana. Čekamo da se donesu uredbe pa da vidimo kako će se mere primenjivati“, kaže Vujović dodajući da nema smisla isplaćivati svima po 100 evra, kada ima toliko siromašnih ljudi u Srbiji kojima je potrebniji novac.

U saopštenju asocijacije NALED navodi se da su usvojene najvažnije mere, a pre svega odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, ali da je važno što pre otkloniti nedoumice.

Pet milijardi evra je neočekivano veliki paket podrške za privredu i pozdravljamo spremnost institucija da čuju glas poslovnih asocijacija i stručnjaka. Narednih desetak dana su prilika da se otklone nedoumice postoje li dodatni kriterijumi za dodelu sredstava, kao i da li će privreda podneti teret krize tokom marta i aprila, jer će morati da obezbedi sredstva za plaćanje poreskih obaveza za ta dva meseca  – kaže Dejan Đokić, predsednik Izvršnog odbora NALED-a i direktor kompanije Asseco SEE u Srbiji.

Amčam: Važna primena mera

Zoran Petrović, predsednik UO Amčama, ističe da su mere u skladu sa onim što je privreda predlagala i da je sada bitan način na koji će mere biti sprovedene u praksi.

„Pozdravljamo odlaganje naplate poreza i doprinosa na zarade, odlaganje plaćanja akontacije poreza na dobit u drugom kvartalu, kao i direktnu pomoć MMSP sektoru u vidu pokrivanja minimalne zarade. Najavljena dodatna pomoć velikim preduzećima, u vidu nadoknade polovine minimalne zarade u slučaju prekida rada je posebno važna u sektorima koji su već uveliko osetili efekte Covid-19 kao što su hotelijerstvo, automobilska industrija, transport, logistika… Pozdravljamo i upumpavanje dodatne likvidnosti u privredu kroz garantne šeme, uključiv i korišćenje iste i za zanavljanje kredita. Kada govorimo o likvidnosti privrede, posebno su važne i najave ministra finansija da će sve obaveze države biti izmirene na vreme“, napominje Petrović dodajući da što se tiče najave pomoći svim građanima, novac bi trebalo trošiti odgovorno i to na one koji su primaoci socijalne pomoći i na nezaposlene.

Radosavljević: Megalomanski, a ne gasi požar

Goran Radosavljević, profesor na FEFA, nekadašnji pomoćnik ministra finansija i potpredsednik SDS-a, ocenjuje da su predstavljene mere megalomanske, a ne gase požar u mikro i malim preduzećima u gradovima.

„Uslužni biznis ima promet nula. Umreće za tri meseca čak i ako država zaposlenima isplati plate. Krediti za likvidnost preko banaka su dobra mera, ali za dobra preduzeća. Na njih ne mogu da računaju male firme koje nemaju šta da ponude za obezbeđenje. Nema mere koja rešava problem fiksnih troškova kao što su zakup, računovođa itd. frizera ili kafedžije. Ako oni nemaju da plate kiriju, pravi se krug nelikvidnosti jer nekoliko hiljada ljudi živi od izdavanja lokala. Država će da isplati plate zaposlenima, ali šta će biti sa preduzećem, hoće li ono preživeti?“, pita se Radosavljević. Prema merama koje on predlaže trebalo je za oko 200.000 pogođenih malih i mikro preduzeća dati sredstva za fiksne troškove u iznosu proseka za opštinu u kojoj posluje što je od 350 do 1.000 evra. To bi državu koštalo oko 100 miliona evra mesečno.

On predlaže i da se zaposlenima u preduzećima kojima je promet pao za najmanje 20 odsto i koji su poslati kući ili ostali bez posla uplati prosečna bruto zarada.

„To bi državu koštalo oko 120 miliona evra mesečno, ali bi se 30 do 35 miliona vratilo u budžet kroz poreze i doprinose. Mislim da nije trebalo odlagati plaćanje poreza i doprinosa na plate već da firme isplate iz bruto plate koju bi dobili od države kako se ne bi prekidao sistem koji funkcioniše“, napominje on dodajući i da treba isplatiti 20.000 dinara svima korisnicima socijalne pomoći što je oko 100.000 domaćinstava u Srbiji. Prema njegovim rečima ova mera bi koštala 17 miliona evra mesečno i daleko je bolja od isplate po 100 evra svim punoletnim građanima Srbije na šta će se potrošiti čak 70 milijardi dinara.

„Jedina svrha tih 100 evra je da se podele pred izbore. Time se nijedan problem neće rešiti“, ocenjuje Radosavljević.