Državni projekti zaboravili jug Srbije

Navodi se i da je aktivnost te grane smanjena u regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 6,3 odsto, Vojvodine za 22,1 procenat a u regionima Južne i Istočne Srbije za čak 47 odsto.

Praktično, kaže Saša Đogović iz Instituta za istraživanje tržišta, aktivnost sektora vezuje se uglavnom za državne investicije u infrastrukturu koje se finansiraju iz stranih kredita, a prošlogodišnju aktivnost na višu kvotu podigli su i završni radovi na istočnom i južnom kraku Koridora 10, započet je i Turski tok koji je sada završen.

Kako nova gradilišta nisu otvorena, u tim regionima je usledio oštar pad.

– Srbija jeste imala oronulu saobraćajnu strukturu i dobro je što se ona sada izgrađuje, jedino je problem netransparentan proces ugovaranja, obavlja se direktnom pogodbom, bez ikakvih tendera, bez slobodne konkurencije, što nije evropski standard. To govori da živimo u hibridnom tržištu, u hibridnoj državi, jer se izbegavanjem tendera uvećava mogućnost korupcije kao što i cena radova može da bude znatno viša, a oni koji su učestvovali u pogađanju mogu da pokupe „kajmak“. Građanima ostaje samo da aplaudiraju što su dobili most ili put iako ne znamo ni ekonomsku opravdanost za to niti kolika bi cena bila u tržišnoj utakmici – kaže Đogović.

Podatak da je u prvih devet meseci ove u odnosu na prošlu godinu ugovoreno tek oko 40 odsto poslova, Đogovića ne brine.

Objašnjava da iako to ukazuje na mogući strmovit pad, veruje da će se državne investicije nastaviti, posebno u oblasti infrastrukture gde ima dosta najavljenih projekata koji su u pripremi, a potencijalni prostor za nove radove je i široka oblast zaštite životne sredine.

Ali, ukazuje da su nama ipak potrebnije grinfild investicije koje će doći ne zato što im država daje neku potporu iz „crne kutije“, za koju ne znamo ni šta je ni kolika je, nego zato što smo popravili poslovni ambijent, obezbedili vladavinu prava, jednaka pravila za sve i fiskalnu politiku koja je stimulativna za inicijative i inovativne tehnologije.

I Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije potvrđuje da je drastičniji pad u građevinarstvu u uslovima epidemije koronavirusa ublažen zbog državnih investicija, ali tvrdi da bi aktivnost sektora bila znatno viša da je oslobođen značajniji prostor za privatne inicijative.

– Gotovo milion objekata „zaglavljeno“ je u procesu legalizacije koji je potpuno zaustavljen. To su stotine miliona evra u stanovima, kućama, raznim objektima koji ne mogu da se prodaju a dobijeni novac reinvestira u nove radove. U nekim slučajevima razlozi za zaustavljanje legalizacije su banalni, negde ona opravdano treba da se ospori jer nisu regulisani imovinski odnosi. Ali, osnovni razlog je neuka administracija po opštinama, partokratija koja nije u stanju da obavi taj posao pri čemu se zaustavljanjem procesa štite i nelegalni objekti nekih zvučnih imena. Zato se u poslednjih pet-šest meseci stanovi grade i prodaju samo u Beogradu i nešto u Novom Sadu, dok je promet na jugu Srbije na nivou statističke greške – kaže Rodić koji očekuje da će u četvrtom kvartalu pad građevinske industrije biti još veći.

On naglašava da je epidemija kovida 19 jedan od uzroka smanjenog prometa u sektoru visokogradnje, jer neizvesnost prodaje zaustavlja banke u odobravanju kreditnih linija pa su mnogi investitori koji su započeli objekte njih sada konzervirali i čekaju povoljnije vreme.

Dušan Vuković iz Odbora za građevinarstvo Saveza samostalnih sindikata Srbije ističe da je osim korone, koja je objektivan razlog pada, kod investitora u privatnom sektoru prisutna i zabrinutost zbog neizvesne ukupne privredne aktivnosti.

– U ovom trenutku oni nisu spremni da rizikuju, verovatno žele da zadrže bar neki posao na nivou pre kovida, tako da je većina zastala sa radom. Zato su u ovom trenutku aktivni uglavnom državni projekti, možda i Beograd na vodi koji dosta „vuče“ stanogradnju u prestonici, jer su tu neke pare obezbeđene. Ali, zabrinut sam zbog novih podataka jer govore da neka očekivanja o povećanju BDP-a, rastu industrijske i građevinske proizvodnje, u poslednjem kvartalu, a pogotovo u sledećoj godini verovatno nećemo moći da ostvarimo u meri koju su političke elite prognozirale – naglašava Vuković i podseća da zastoj u građevinarstvu povlači za sobom čitav niz drugih grana pa samim tim i ukupan društveni proizvod.

Podizvođači podizvođača

– Stanovi se grade uglavnom u Beogradu i nekim malo većim sredinama, sve ostalo u sektoru čini infrastruktura gde je investitor država, a to su projekti milionskih vrednosti. Nažalost, tu infrastrukturu nam grade strane firme, a domaće su podizvođači podizvođača, tako da ti radovi ne utiču na BDP u meri u kojoj bi da su izvođači naša preduzeća. Nekada smo sami gradili najveće investicije i kod nas i u svetu a sada treba stranci da nas uče kako da radimo. Nekolicina preostalih firmi iz tog vremena koja želi da preživi, šansu vidi samo u poslovima van zemlje ali i tu su sada mogućnosti sužene jer je zbog pandemije recesija u čitavom svetu – kaže Ratomir Todorović, direktor građevinske firme Planum.