Državni revizor: Ne postoji registar preduzeća u kojima država Srbija ima vlasništvo

On je na predstavljanju izveštaja o efikasnosti kontrole koju sprovode nadležni organi prilikom akvizicija (preuzimanje vlasništva i kontrole upravljanja nad drugim preduzećem) državnih preduzeća, rekao da je cilj revizije bio da se utvrdi da li su ona radila analize pre donošenja odluka o preuzimanju drugih preduzeća.

„U procesu pristupanja EU Srbija se obavezala da uradi strategiju za upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu i da objavljuje informacije o učešću u kapitalu državnih preduzeća, a objavljivanje tih podataka je otežano bez postojanja registra o njima“, rekao je Pejović.

Dodao je da je vrednost akvizicija koje su sproveli Elektroprivreda Srbije (EPS), JP Srbijagas i JP Telekom Srbija u periodu između 2016. godine i 2018. povećana sa 154 milijarde na oko 200 milijardi dinara.

Pejović je rekao da su Vlada Srbije, Ministarstvo privrede, Ministarstvo rudarstva i energetike i nadzorni odbori EPS-a i Srbijagasa kontrolisali akvizicije koje su sprovela ta dva preduzeća.

Istakao je da kontrolu akvizicija koje je sproveo Telekom, kupujući više manjih operatera, obavio Nadzorni odbor tog preduzeća ali kontrola Ministarstva privrede „nije dokumentovana“, pa je DRI dala preporuke o uspostavljanju jedinstvene evidencije državnih preduzeća i smernice za unapređenje rada i nadzora tog ministarstva.

Državni revizor Goranka Jovanović rekla je da su akvizicije, kao strateške ciljeve koji unapredjuju poslovanje, planirane u trogodišnjem i jednogodišnjim planovima poslovanja EPS-a, Srbijagas-a, kao i u Adaptiranom poslovnom planu Telekoma Srbija za period od 2018. do 2021. godine.

„Programima poslovanja i Adaptiranim strateškim poslovnim planom državna preduzeća su planirala akvizicije putem dokapitalizacije i kupovine dok su akvizicije putem konverzije potraživanja državna preduzeća sprovodila na osnovu zaključaka Vlade Srbije koja je dala saglasnost i na planove poslovanja EPS-a i Srbijagasa“, rekla je Jovanović.