Izveštaj Državnog revizora: RTS potrošio 30 miliona evra na spoljne produkcije uz niz nepravilnosti 1foto FoNet Marko Dragoslavić

Spoljne produkcije zaradile su u prošloj godini 30 miliona evra od Radio-televizije Srbije, ali taj posao je urađen uz niz nepravilnosti i netransparentno, piše u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).

RTS programski sadržaj nezavisnih spoljnih produkcija u prošloj godini nije nabavljao u skladu sa svojim Pravilnikom, pa tako ne znamo način na koji je utvrđen iznos koji će da se potroši za ovaj posao i kako se tačno došlo do cifre od 30 miliona evra.

Iako nisu izneli plan koje će programe nabaviti i koliko oni treba da koštaju, RTS je u 2023. godini organizovao konkurse na kojima su birane emisije spoljnih produkcija.

Naime, nabavke programskog sadržaja na RTS-u izuzete su od Zakona o javnim nabavkama, zbog čega je posebno uređeno sprovođenje ovog posla Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javnih nabavki RTS-a.

Javni servis bio je u obavezi prvo da prikupi podatke o procenjenoj vrednosti posla, nakon što je ispitao tržište. Podatke je trebalo predstaviti kroz tabele i zapisnike, te ih priložiti uz plan nabavke za naredni godišnji period.

– Upravnom odboru je kao prilog uz Plan poslovanja zajedno sa finansijskim planom dostavljen nepotpisan i neoveren tabelarni pregled koji sadrži podatke o konkretnim programskim sadržajima koji će se nabavljati u 2023. godini po nazivu programskog sadržaja, planiranim iznosima i po redakcijama za koji nije navedeno da predstavlja sastavni deo finansijskog plana – stoji u isveštaju DRI.

Povodom biranja programa spoljnih produkcija, komisija RTS-a je bila u obavezi da se sastaje jednom mesečno, kako bi pregledala prijave koje su pristigle za taj mesec, ali to nije činila, već se okupila samo jednom za šest meseci.

Sa druge strane, ni Upravni odbor kao nadzor, kako piše u izveštaju DRI-a, nije obavljao funkciju kontrole finansijskog poslovanja u delu koji se odnosi na kupovinu programa nezavisnih produkcija.

Javni servis tako na kraju nije ni dokumentovao kako je sprovodio nabavke ovog dela programskog sadržaja.

Inače, po zakonu, RTS treba da obezbedi najmanje 10 odsto vremena ili najmanje 10 odsto godišnjeg programskog budžeta, za audio-vizuelna dela evropske nezavisne produkcije. Od 66 pristiglih ponuda, komisija je suzila izbor na 31, a generalni direktor je na kraju izabrao ukupno 18.

Cifra od 30 miliona evra je inače više od pola novca koje je RTS prošle godine potrošio na tenderima u kojima ne mora da poštuje pravila koja nalaže Zakon o javnim nabavkama.

Preporuke DRI su da, komisija treba da se sastaje jednom mesečno, ali i da se prilikom nabavke programa omogući konkurencija uz obavezu primene načela transparentnosti postupka, kao i da finansijskom planu odvojeno prikaže nabavke gotovih programskih sadržaja od programskih sadržaja proizvedenih u sopstvenoj proizvodnji, što u poslednjem planu nije bio slučaj.

Rukovodioci RTS-a su se kako piše u izveštaju, revizorima pravdali da nabavke programskog sadržaja mogu da se sprovode samo sa „određenim privrednim subjektima, koji jedini mogu da izvrše nabavku, a koji predstavlja stvaranje ili kupovinu jedinstvenog dela ili umetničkog izvođenja, ili se radi o nepostojanju konkurencije iz tehničkih razloga ili zbog zaštite ekskluzivnih prava, uključujući prava intelektualne svojine“.

Evrovizija i Novogodišnji program skuplji nego što se planiralo

Revizori su otkrili i da je bez Upravnog odbora i mimo finansijskog plana rukovodstvo RTS-a utrošilo čak oko 6,5 miliona evra. Ovi programi nisu bili obuhvaćeni finansijskim planom.

U preraspodeli novca moralo je da se namakne sa raznih strana, jer su neke manifestacije ispale skuplje nego što je planirano. Tako je za Novogodišnji program od odobrenih 100.000 evra na kraju potrošeno 250.000. Za pesmu Evrovizije je planirano 140.000 evra, a potrošeno je isto 250.000 evra. Praćenje Exita koštalo je 70.000 evra, a Svetsko prvenstvo u košarci koštalo je 1.805.000 evra.

Revizori su otkrili da RTS nije usvojio ni strategiju upravljanja rizikom.

Podsetimo, državni revizori obavili su kontrolu nakon što je portal Pištaljka objavila da RTS angažuje spoljne produkcije za proizvodnju programa i kako te produkcije onda koriste opremu i radnike javnog servisa za snimanje emisija. Ovo je i predmet istrage tužilaštva koja već godinu i po dana tapka u mestu.

Na kraju godine RTS u gubitku

Finansijskim planom za 2023. godinu planirani su troškovi programa u iznosu od 58.475.000 evra, od čega se na proizvodnju i kupovinu programa odlazi 44.237.000 evra, a na ostale varijabilne troškove 14.238.000 evra, gde je netransparentno prikazana i kupovina programskog sadržaja nezavinih produkcija.

Prema bilansu uspeha, u prošloj godini, RTS je ostvarilo gubitak od oko 2.500.000 dinara. Poslednjeg dana prošle godine, RTS je kako piše u izveštaju DRI, imao 2.460 zaposlenih.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari