EI Niš: Foto: PrintscreenHolding korporacija Elektronska industrija Niš i preduzeće EI komponente, u njenom sastavu, oglasili su zajedničku prodaju nepokretne imovine, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.
Početna cena ukupnog zemljišta i dve zgrade koje se prodaju na licitaciji je 120.965.014 dinara, a javno nadmetanje biće održano 18. maja ove godine u prostorijama Agencije u Beogradu.
Ukupna površina zgrada, u kojima su poslovni i prostor za industrijsku delatnost, iznosi 9.632 kvadratnih metara, od kojih EI holdingu pripada 5.723 kvadrata, a EI Komponentama 3.909 kvadrata.
Korporacija EI Holding je u stečaju od 2015, a firma EI Komponente od 2019. godine.
Prethodna licitacija za prodaju imovine nekadašnjeg jugoslovenskog giganta, zbog kojeg je Niš nosio epitet “grada elektronike”, bila je organizovana u decembru prošle godine, kada je takođe prodavan poslovni prostor EI komerca.
Tada su prodavana dva poslovna prostora ukupne površine 1.074 kvadrata, od kojih jedan ima pet, a drugi osam prostorija.
Ovo su (ras)prodaje poslednjih ostataka značajne imovine Elektronske industrije, nakon višedecenijskog eksperimentisanja sa državnim restruktuiranjem, privatizacijom ili džoint venčerom, kao i neispunjenim obećanjima o drugim “spasonosnim” modelima, poput izgradnje Naučno- tehnološkog parka ili Bescarinske zone u krugu fabrike.
Dok neki smatraju da je EI bila glomazni i skupi socijalistički slon kojeg je vreme pregazilo i morao je da propadne, drugi tvrde da iza njene planirane propasti stoje kriminal i korupcija.
Hektari zemljišta, fabrike u Nišu, eks Ju i svetu, hoteli, odmarališta…
Izvesno je da je nekadašnji Ju elektronski brend imao značajnu imovinu u koju je između ostalog ulazilo 65 hektara zemljišta i više od 200.000 kvadrata poslovnog prostora, fabrike širom bivše države i u inostranstvu, te hoteli i odmarališta.
U “zlatno doba”, koje je trajalo od 1965. do 1980. godine, Elektronska industrija je imala fabrike u Srbiji- Nišu, Beogradu, Svrljigu, Žitorađi i Aleksincu, kao i na Kosovu, potom u Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Pripadale su mu i dve fabrike za proizvodnju televizora u SSSR-u- u Tbilisiju, današnjoj Gruziji, i Kišinjevu, današnjoj Moldaviji.
Prema medijskim izveštajima, hotel na Starom Dojranu u Makedoniji navodno je prodat za skoro 150.000 evra, a prodato je i ugostiteljsko- turističko preduzeće Trem, oba u sastavu EI.
Bruto proizvod EI u to vreme iznosio je oko 700 miliona dolara, a proizvodi su se izvozili širom sveta, i na istočno i na zapadno tržište.
Niška fabrika je sarađivala sa nekim od tada najvećih elektronskih kompanija- Filipsom, Simensom i Hanivelom.
Osim televizora, koji su bili njen „zaštitni znak“, te rendgen aparata i radio aparata, EI je proizvodila i mašine za veš, mašine za suđe, pegle, telefone, telefonske centrale, VF uređaje, radio-stanice, železničku signalizaciju, semafore i prateću opremu, auto-elektroniku, medicinske uređaje, klima uređaje, računare, strujomere, zvučnike, pojačala, sisteme za ozvučenje, i slično.
Prema podacima niške Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, EI je proizvela oko šest miliona televizora, 12 miliona radio aparata, 50 miliona elektronskih cevi i 100 miliona poluprovodnih elemenata.
Sa fabričkih traka izašli su i proizvodi industrijske elektronike i uređaji specijalne namene za potrebe vojske i policije.
Za NASA program pravljene su elektrode visokog kvaliteta, objavljeno je.
EI je imala istraživački, razvojni i projektni centar, a prema ocenama stručnjaka proizvodi su bili kvalitetni i konkurentni.
Čitav sistem je u najboljim godinama zapošljavao više od 28.000 radnika, od kojih 18.000 u Nišu.
Rat, sankcije, državni plan i korupcija- ruku pod ruku
Početkom 90-tih godina prošlog veka počelo je njeno propadanje.
Od čak 102 preduzeća, koliko je imala u svom sastavu, samo dva su uspela da opstanu i nastave da se bave elektronikom- EI Sova i EI Štampana kola.
EI Holding je zvanično otišao u stečaj 2016. godine.
Već je više puta konstatovano da su takvom urušavanju kumovali između ostalog ratovi na prostoru SFRJ i uvođenje međunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, zbog kojih su tržište, izvoz, proizvodnja i broj radnika značajno smanjeni, a uvoz repromaterijala postao bezmalo nemoguć.
Deo stručne javnosti je upozoravao da je propasti značajno doprinela i državna politika, koja je između ostalog omogućila slobodan uvoz jeftinijih proizvoda, posebno sa Istoka.
Sve je “zapečatila” neuspešna privatizacija, koja se često završavala stečajem ili prodajom iz stečaja, realizovanom u velikom broju slučajeva samo zato što su kupci želeli objekte i magacinski prostor, zbog čega su menjali delatnost.
Od 30 firmi koje su svojevremeno ušle u proces džoint venčera, do 2006. godine nijedna nije radila, objavljeno je.
Radiša Spasić, nekadašnji sindikalni funkcioner u EI, koji je u EI komponentama radio 20 godina, a policiji više puta prijavljivao slučajeve “čerupanja” fabričke imovine, kaže da je u krugu EI ostalo još poslovnog prostora, ali da je to samo zanemarljivi deo onoga što je EI posedovala.
Prema njegovoj oceni, propasti EI doprineli su i rat, i sankcije, i nebriga države, i nesposobni direktori…, ali je ključni razlog, uveren je – planska namera državnog vrha da se EI sistem uništi, zarad ličnih interesa pojedinih političara ili “njihovih” biznismena.
Upravo zbog toga nadležni državni organi uopšte nisu reagovali na prijave da se sistem EI nezakonito obezvređuje, a imovina “čerupa”, tvrdi.
“Nama, koji smo tome svedočili, i ukazivali na nezakonitosti i nanetu štetu, sasvim je jasno da je sve to išlo od vrha vlasti iz 2000-tih. Država je tada otvorila granice za nekontrolisani uvoz televizora i drugih proizvoda sa Dalekog istoka, te postavljala direktore koji su sistematski i nezakonto uništavali EI, zarad koruptivnih interesa. Država, od policije pa nadalje, na sve to nije reagovala”, kaže Spasić za Danas.
Kaže da je, recimo, on prijavio policiji “krađu” oko 30.000 dolara prilikom prodaje hotela na Starom Dojranu, u kojem su radnici nekada letovali, za šta je “imao i dokaze i svedoke”, ali da policija i tužilaštvo uopšte nisu reagovali.
Slična “ćutnja” nadležnih pratila je i ostale slučajeve koje su on i kolege prijavljivale, dodaje.
„Milioneri“ na papiru, u životu bez struje i lekova
Naš sagovornik kaže da je jedan od teških epiloga “sistemskog uništavanja” EI i dugovanje zarađenih plata za oko 2.000 otpuštenih radnika, u ukupnom iznosu od oko dve milijarde dinara, koje se ne izmiruje duže od dve decenije.
“Zarade bivšim radnicima duguju se još od 2000. godine. Po Zakonu o budžetu iz 2014, svim radnicima firmi koji su u procesu privatizacije ostali bez posla država treba da isplati minimalac od oko 40.000 dinara na ime zaostalih zarada. Cilj je bio da se privatizacija ubrza i spreči da je prethodno izbačeni, a neisplaćeni radnici koče. Ipak, oni su isplaćeni samo u sporadičnim slučajevima”, kaže Spasić.
On kaže da su “mnogi” od bivših radnika EI, čekajući na ono što im po zakonu pripada- preminuli.
“Prema podacima iz 2011, samo u EI poluprovodnicima je do tada preminulo pet odsto otpuštenih i neisplaćenih radnika starosne dobi od 40 do 60 godina. Sada je situacija daleko katastrofalnija, a slično je i u drugim fabrikama EI”, kaže Spasić.
Oni koji su preživeli, pak, žive u izuzetno teškim uslovima, iako su na papiru “milioneri”.
“Mnogi od njih žive u mraku je im je isečena struja, pošto nisu imali odakle da plate račune. Nemaju para ni za lekove…Teško”, kaže Spasić.
Nekadašnji elektronski gigant formiran je, inače, 1948. godine pod imenom “RR Zavodi Niš”.
Na poziv jugoslovenskih vlasti, grupa nemačkih stručnjaka tada je “započela razvoj rendgen elektronskih prijemnih cevi”.
A u EI, sada: Supice, puding, čarape, muzičari
U krugu EI danas se nalazi oko 150 malih firmi koje imaju krajnje raznoliku delatnost, među kojima je jedna od najpoznatijih Jumis (Yumis), koja proizvodi i pakuje supe, čajeve i puding.
Unutar EI prethodnih godina obrele su se i firme za proizvodnju čarapa i najlonskih kesa, a neke od njih gajile su i pečurke.
Tu se nalaze i novopazarski Internacionalni univerzitet i Univerzitet Metropolitan.
U napuštenim zgradama je spontano nastao i centar lokalne muzičke scene oko studija koji su tu otvoreni.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
