Državnih 100 miliona evra tek predah za Er Srbiju

Plasirana diskretno, samo kao saopštenje kompanije, kasno popodne u danu koji je prethodio dočeku Nove godine, ma kako je on bio redukovan ovoga puta, informacija je imala sve potrebne elemente da prođe neopaženo.

Iz saopštenja nije bilo vidljivo koliko je država uložila, do iznosa od 100 miliona evra došlo se tek nakon što je objavljena ponuda o preuzimanju, a još nisu poznati detalji pre svega o tome kako će racionalizacija u Er Srbiji tačno izgledati.

Analitičari su saglasni da država nije imala mnogo izbora kao i da je ovoga puta, za razliku od svih ranijih „ulivanja“ para u Er Srbiju, postupila po zakonu i prema merama koje je i Evropska komisija dozvolila radi saniranja posledica epidemije.

– U prvom paketu mera između ostalog bila je i mogućnost da država dokapitalizuje neka preduzeća jer je i EK to dozvolila za svoje kompanije. Tako je Neemačka intervenisala kod Lufthanze, ubacivši joj nekih devet milijardi evra uz obavezu racionalizacije poslovanja. Ne znam koliko je to bilo dobro, jer je potom podeljeno 10.000 otkaza, ali je mehanizam državne pomoći u ovakvoj situaciji odobren. Ako bi poslovanje Er Srbije zahtevalo takvu intervenciju samo zbog posledica pandemije, onda bi to bilo u redu, država je zbog epidemije sipala novac i kafićima, noćnim klubovima… Međutim, ovde je problem to što pomoć nije jednokratna i što loša situacija u Er Srbiji ne potiče samo od pandemije. Tačno, to je malo veća kap koja je prelila čašu, ali toj kompaniji odavno ne cvetaju ruže – kaže Ljubomir Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i naglašava da je posmatrano iz evropskog ugla sve urađeno po zakonu, ali da građanima bode oči to što se novac za Er Srbiju izdvaja od početka, da stalno održavamo bolesnika koji ne pokazuje znake da će početi da donosi dobit.

– Čak i ako „progutamo“ prethodni niz poteza, nismo sigurni da će će ovo biti kraj muka sa Er Srbijom i da će od 2021. bar u tekućem poslovanju biti dobro preduzeće. Drugo pitanje je kako se istorijski gubitak njenog prethodnika Jat ervejza od 156 miliona evra, koji je država preuzela uvećao na 380 miliona evra? U to vreme za Jat smo govorili da je zreo za stečaj, ako bismo bili dosledni, sadašnje obaveze Er Srbije prevazilaze njenu imovinu i trebalo bi da država primeni zakon i otvori stečaj. Postoji i druga opcija, da država uradi ovo što je uradila, dokapitalizuje i pokrije te gubitke ali ne samo da sipa novac. Mora da promeni sadašnji oblik upravljanja, jer ako hoćemo da imamo našu, nacionalnu kompaniju, morao bi da se pronađe pravi menadžment koji će da zaustavi državna ulaganja, konsoliduje komaniju za dve-tri godine i počne da donosi dobit – kaže Savić ali priznaje da je mala verovatnoća da će se to dogoditi.

Petar Vojinović, analitičar i osnivač vazduhoplovnog portala Tango six, kaže da dokapitalizacija Er Srbije zapravo nije poslovni potez ali da je pravo pitanje da li je reč o nadoknadi za poslovne gubitke zbog epidemije ili je pokrivanje strukturnih problema.

I on se slaže da tokom pandemije postoji pravni osnov za „upumpavanje“ novca.

– Evropska komisija ranije je dozvoljavala državnu pomoć firmama jednom u deset godina i to je u slučaju Er Srbije iskorišćeno 2013. kada se spajala sa Etihadom. Sada, zbog kovida, sve države mogu da daju dodatne pare, ali pod uslovom da je kompanija ranije poslovala bez gubitaka. Formalno, Er Srbija ispunjava taj uslov iako je do pozitivnog bilansa došla zbog državne pomoći koja je definisana kao otplata ranijih dugova. Takođe, uslov je i da kompanija koja sada prima pomoć mora de se restrukturira, a to u sebi sadrži i procenu koliko je izgubila zbog kovida. Er Srbija je uradila tu analizu i država joj je dala 100 miliona evra. Da li je to tačna cifra, nećemo nikada saznati, ali se može porediti sa iznosom od 91 milion evra koliko je Hrvatska dala svojoj Kroaciji erlajns. Istina hrvatska nacionalna kompanija je objavila svoje finansijske izveštaje za prva dva kvartala u ovoj godini, Er Srbija to nije uradila, ali je indikativno da je gotovo ista suma – kaže Vojinović i ističe da se ni posle tog poteza ništa bitnije neće promeniti jer je ostao Etihadov menadžment koji nastavlja da radi prema planovima Nadzornog odbora u kome su po osnovu kapitala i ranije većinu činili predstavnici Srbije.

Prema rečima Alena Šćurica, vazduhoplovnog analitičara regionalnog avio-portala Zamaaero, postoje dva razloga zbog kojih vlast u Srbiji nije želela na sva zvona da objavi kako je stekla veći udeo u Er Srbiji.

– Prvi, što je to deo nekog folklora u Srbiji, sve mora biti nekako tajnovito jer ako bi se objavili ugovori sa Etihadom, taj posao ne bi bio tako idiličan kako se on prezentirao. Druga stvar je da Srbija zaista nije imala alternativu. Etihad već dve godine nije faktički u Er Srbiji, on je izašao iz svih kompanija u kojima je imao akvizicije a u međuvremenu je nagomilao pet milijardi evra gubitka. To je strašan novac čak i za prebogati Emirat, jer i najbogatiji magnati bankrotiraju sa milijardom duga. To emirat Abu Dabi ne može pokriti, zbog toga je bankrotirao Er Berlin, Džet ervejz, Al Italia još nekako životari u nadi da će država upucati tri milijarde i spasiti je od tog Etihadovog odličnog posla. Er Sejšeli su uradili isto kao Srbija, preuzeli su taj deo deonica i maknuli su Etihad – kaže Šćuric.

Nacionalni interes

Tek pet dana nakon objavljene dokapitalizacije Er Srbije oglasio se ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. „Dokapitalizacija Er Srbije je bilo pitanje nacionalnog interesa i dostojanstva. Da nije Er Srbije, da li bi Beograd postao regionalni hub i da li bi Vansi došao na Aerodrom ‘Nikola Tesla’? Ne bi. Er Srbija državi donosi mnogo novca, zaslužna je za priliv velikog broja turista u Srbiju i dokapitalizacija je bilo pitanje nacionalnog interesa i dostojanstva“, napisao je na Momirović svom tviter nalogu.