Dug kišni period umanjio prinose

Hlebnim zrnom zasejano je ukupno 650.000 hektara, od čega se oko 330.000 hektara nalazilo na prostoru Vojvodine. I mada je na pojedinim parcelama zabeležen rekordan prinos od osam do devet tona po hektaru, ipak, prosek za Vojvodinu kreće se oko 6,5 tona. Procenjuje se da će ukupan rod pšenice premašiti tri miliona tona, pa se već sada sa sigurnošću može reći da će hlebnog žita biti i za izvoz.

Stav struke je jasan – prošlogodišnja ekstremna suša opredelila je poljoprivredne proizvođače za setvu, pre svega, strnih žita i uljane repice. Pšenicom je zasejano najviše površina u prethodnih 10 godina. Stručnjaci Instituta za ratarstvo u Novom Sadu podsećaju da je proizvodnu sezonu obeležila blaga zima sa dosta padavina koje su popravile zalihe zimske vlage. S druge strane, prolećne temperature, naročito u aprilu, bile su znatno iznad višegodišnjih proseka što je ubrzalo razvoj vegetacije.

– Ozimi usevi ušli su u fazu pune zrelosti gotovo nedelju dana ranije nego prethodne sezone, pa je žetva ječma počela poslednjih dana maja, dok su prvi otkosi pšenice pali oko 10. juna. Međutim, već polovinom juna počinje kišni period koji je usporio završetak žetve. Podsetiću da je u junu, u pojedinim delovima Srbije, palo i do 150 litara kiše po kvadratnom metru. To je povećalo vlažnost zrna sa 14, na više od 20 odsto i dodatno odložilo i otežalo žetvu. Česta smena kišnih i sunčanih dana dovela je do smanjenja prinosa zrna i hektolitarske mase, uz aktivaciju klice koja je počela da troši rezervne materije iz zrna. Ukratko, moglo bi se reći da je ovogodišnja žetva počela rano i trajala izuzetno dugo zbog obilnih i čestih padavina – objašnjava Milan Mirosavljević, stručnjak u Institutu za ratarstvo u Novom Sadu, i dodaje da u brdsko-planinskim predelima centralne Srbije žetva strnih žita i dalje traje.

Mirosavljević kaže da u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera i odabira sortimenta prinosi variraju u odnosu na prosečan rod od 4,2 tone po hektaru. Takođe, prinos pšenice koja je požnjevena pre početka kišnog perioda bio je na nivou višegodišnjeg proseka u Srbiji, dok su prinosi krajem juna bili znatno niži. Ratarima koji su već obavili žetvu stručnjaci, kao obaveznu meru nege zemljišta, savetuju da primene ugarenje.

– Mnogi problemi na njivama upravo su posledica neobrađenog strnjišta, poniklih useva i samoniklih biljaka. Očuvanje vlage, provociranje nicanja, suzbijanje korovske flore i poboljšanje vodnovazdušnih osobina zemljišta kao i pospešivanje mineralizacije žetvenih ostataka samo su neki od procesa koji se postižu ugarenjem. Zaoravanje strništa je posebno značajno zbog unošenja organske materije u zemljište, koja se pod uticajem mikroorganizama razlaže. Jedan deo žetvenih ostataka se razlaže do vode, ugljen dioksida, amonijaka i mineralnih materija koje će biti na raspolaganju za ishranu sledećeg useva. Drugi deo žetvenih ostataka se transformiše u humus, koji je značajna komponenta u očuvanju fizičko hemijskih i vodno vazdušnih svojstava zemljišta – ističe Zorica Rajačić, šef savetodavne službe PSS Zrenjanin.

Prema njenim rečima, žetva pšenice u Srednjem Banatu završena je na 95 odsto površina dok je žetva ječma i uljane repice u potpunosti gotova. Uljana repica je požnjevena sa 3.500 hektara, a ostvaren je prosečan prinos od 3,2 tone po hektaru. Ječam, koji beleži prosečan prinos od 5,5 tona po hektaru, požnjeven je sa 3.700 hektara. Pšenica, kojom je u Srednjem Banatu zasejano 55.763 hektara oranica, požnjevena je sa 52.975 hektara, a prosečan prinos kreće se oko šest tona po hektaru.

Izvozna šansa

– Ova godina neće biti rekordna kad je reč o svetskoj proizvodnji pšenice, pa bi srpski proizvođači trebalo da iskoriste tu šansu za izvoz viškova. Procene govore da bi na inostrano tržište moglo da se plasira oko 1,8 miliona tona. Doduše, cena pšenice u ovom trenutku nije baš stimulativna, s obzirom na to da je pala sa 17 na 16 dinara po kilogramu. Poljoprivrednici zbog toga negoduju, što je razumljivo imajući u vidu da je pre 10 godina kilogram pšenice koštao 28 dinara, a 2011. godine 22 dinara – komentariše Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije“.