Dug od vojne firme nemoguće naplatiti

Reč je o neisplaćenim platama iz perioda „propadanja firme“, od 1999. do 2006. godine, a prve presude za potraživanja iz radnog odnosa donošene su od 2003. do 2008. godine da bi izvršne postale u periodu od 2004. do 2008.

I pored toga, radnici ne uspevaju da se naplate po sudskim odlukama jer je račun Teleoptika u blokadi već tri godine za iznos od 131,2 miliona dinara.

– Broj nekadašnjih radnika, sada starijih ljudi, penzionera vremenom se smanjio, neki su prihvatili predlog za vansudsko poravnanje a ostalo je njih dvadesetak koji potražuju od 120.000 do 350.000 dinara ne računajući to što se početni iznos značajno uvećava za kamatu. Oni su sada u postupku prinudnog izvršenja preko Narodne banke Srbije. Međutim, to je vojna fabrika, protiv nje se ne može otvoriti stečajni postupak a sama firma ima deset računa od kojih pet ne podleže blokadi i preko njih posluje – kaže za Danas advokat Dragan Veličković i napominje da on vodi četiri lica sa ukupno šest predmeta.

Kaže i da je pokušao da ponudi dogovor koji bi ubrzao isplatu, odnosno da se izmiri samo osnovni dug, troškovi i deo kamate, ali da konkretan odgovor u Teleoptiku nije dobio.

– Verovatno je da ništa precizno i ne mogu da nam kažu jer preduzećem upravlja osnivač, država, ali je činjenica da proizvode i primaju plate. Naša potraživanja su više od deset godina u izvršnim postupku i bilo bi korektno da se tim starijim ljudima isplate zaostale zarade – kaže Veličković.

U Teleoptiku koji je nekada zapošljavao oko hiljadu ljudi sada radi manje od 200 radnika, ali se oni nadaju da će posle značajnih ulaganja koja su imali u proteklih nekoliko godina, moći iz poslovanja da izmire i te obaveze.

– Bar tri puta godišnje, u razgovorima na najvišem nivou, otvaramo pitanje isplate zaostalih zarada po sudskim presudama, jer nam je zbog tog problema blokiran osnovni račun. To nas dalje onemogućava da normalno funkcionišemo i da sklapamo ugovore sa stranim partnerima, u startu smo hendikepirani jer oni prvo proveravaju prohodnost računa. Prinuđeni smo često da poslove radimo preko drugih firmi kako bismo premostili blokadu, zaradili neku dobit iz koje bi se mogao isplaćivati dug. Zato se većina zaposlenih opredelila da mirnim putem reši problem zaostalih zarada – kaže za Danas direktor Teleoptik Žiroskopa Milan Nastić.

On naglašava da je to glavni problem Teleoptika i da je zbog toga bio tema prilikom posete predsednika Republike Aleksandra Vučića, ali da su o tome vođeni razgovori i sa ministrom odbrane i sa njegovim pomoćnikom.

Bilo je u jednom trenutku ideja da se pokuša izdvajanje iz sredstava namenjenih za investicije, ali je teško naći pravnu formu za to, pa je ipak ostalo opredeljenje da se rešava iz dobiti koja se ostvaruje poslovanjem.

Ipak, i taj proces je malo usporen jer su očekivanja iz poslovanja sa jednim od partnera malo odložena zbog njihovih problema.

– Ja kao direktor i svi zaposleni činimo sve da firma počne da isplaćuje ljudima ono što su im po presudama pripada. Mi ovde imamo dve grupe radnika, u prvoj su oni koji su se opredelili za mirno rešavanje spora. To je grupa zaposlenih koji rade i doprinose, stvaraju mogućnost da i ona druga kategorija, koja je tužila firmu, dobije ono što su zaslužili. Ipak, moram da naglasim da u toj drugoj grupi ima i oko 20 odsto onih koji nisu ni radili u periodu za koji traže nadoknadu pa nisu ni zaslužili te iznose, ali imaju izvršne sudske presude i to ne osporavamo. Mi pravimo planove, radimo na tome da ljudi dobiju svoj novac a sa Ministarstvom odbrane pravimo strategiju kako toj prvoj grupi ljudi, koja je u prioritetu, da nadoknadimo ono što im pripada, kako bi i onima iz druge kategorije svojim radom omogućili da dođu do svog potraživanja – objašnjava direktor Teleoptika i dodaje da preduzeće verovatno neće moći odjednom da izmiri sve dugove prema zaposlenima i da je plan da se to učini kroz mesečne rate.

Spor oporavak

U Teleoptiku podsećaju da je tokom jednog perioda privreda uništena, da oporavak ne ide tako lako ali ističu da je ova vlada prepoznala i uložila novac u fabriku, pokrenula investicije u savremenu opremu kako bi bili efikasniji i mogli da se bore na svetskom tržištu. „Mi smo mukotrpno čuvali ovo preduzeće, ogromni napori se sada čine kako bismo od nekada kooperantske firme, sa paletom gotovih proizvoda postali samostalni na tržištu. LJudi koji rade odvajaju od plata kako bismo došli do nivoa svetske proizvodnje i da iz toga stvorimo dobit“, kaže Milan Nastić.