Dug prema bivšim radnicima 200 miliona dinara

To kaže za Danas Milan Budimir, član Upravnog odbora udruženja „Udruženi Želturist“ koje okuplja bivše radnike te nekadašnje ćerke firme Železnica Srbije.

Budimir ističe da to udruženje traži da se ne usvoji odluka Ministarstva privrede o stečaju jer bi to bilo nezakonito te da se svi zaposleni koji su u međuvremenu prisiljeni da napuste Želturist vrate u preduzeće a ono nastavi sa radom.

– Član 14. stav 1. Zakona o stečaju propisuje da se stečajni postupak ne može sprovesti nad preduzećem čiji je osnivač Republika Srbija, a Želturist je upravo takvo preduzeće. Stoga je Privredni sud doneo odluku da se taj proces prolongira, odnosno da veštaci utvrde da li je zakonski moguće da do stečaja uopšte dođe. U Želturistu je nakon što je u vreme mandata Dragoljuba Simonovića na mestu generalnog direktora Železnica Srbije za direktora preduzeća postavljen Goran Lugonjić, počelo njegovo sistematsko uništavanje. Svi objekti, tojest hoteli i restorani, među njima i poznata „Romantika“ u Beogradu su u potpunosti devastirani, ruinirani i napušteni a služba Kola za spavanje i ručavanje ukinuta, sve u cilju da se ti poslovi koje je obavljao Želturist ustupe privatnim firmama nakon što preduzeće bude likvidirano kroz stečaj – objašnjava Budimir.

Naš sagovornik dodaje da je poslovodstvo na čelu sa Lugonjićem oštetilo preduzeće, između ostalog, i tako što je prodalo mini pivaru, koja se nalazi na nekadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu za sumu od svega 23.000 evra iako samo njeno skladištenje košta 34 hiljade evra, a koja je svojevremeno kupljena za potrebe Želvoza za sumu od nekoliko stotina hiljada evra.

– Takođe, da bi sproveo svoje planove uništavanja Želturista zarad interesa privatnika konkurenata u poslu kojima se naše preduzeće bavi Lugonjić je prisilio oko 700 zaposlenih da u nekoliko navrata prihvate odlazak iz preduzeća uz otpremnine. Oni radnici koji su odbili da odu na taj način iz preduzeća, smatrajući da ono treba da nastavi sa radom, otpušteni su kao tehnološki višak. Iako zakonska rešenja predviđaju da radnici koji su proglašeni tehnološkim viškom dobiju odštetu prilikom odlaska iz preduzeća do danas Lugonjić kao direktor Želturista nije izmirio tu obavezu prema njima – ističe Budimir. On naglašava da je nakon što je 18 ljudi proglašeno za tehnološki višak u februaru prošle godine otkaz dobio i on sam kao direktor sektora za eksploataciju stajaćih i kušet kola.

– Nisam mogao da se pomirim sa tim da je 18 ljudi na nezakonit način dobiju otkaze samo zato što hoće da rade i misle dobro preduzeću. Lugonjić je angažovao privatno obezbeđenje koje nije dozvoljavalo otpuštenim radnicima da uđu u zgradu Želturista u Beogradu. Kao direktor sektora pobunio sam se protiv te odluke a Lugonjićev odgovor je bio da i meni 1. marta uruči otkaz. Takođe, ni u tom slučaju nije ispoštovao ono što je kao poslodavac dužan u takvoj situaciji i nisam dobio predviđeno obeštećenje koje je propisano za takve slučajeve. Na devetnaestoro je podnelo tužbe zbog nezakonitih otkaza i već je doneseno jedno rešenje da se koleginica vrati na posao. Lugonjić to ignoriše – kaže Budimir. Naš sagovornik dodaje da Želturist čiji je sada jedini zaposleni direktor Goran Lugonjić radnicima na ime neisplaćenih plata, doprinosa i dnevnica duguje više od 200 miliona dinara.

– Postavlja se pitanje gde je završila imovina u vrednosti od 700 hiljada evra koliko glasi zvanična analiza procenitelja firme Fortnex u vlasništvu Gorana Čubrila. Gde je oko 150 miliona dinara prihoda od 2015. godine, iz objekata koji su poslovali. Plate koje smo dobijali išle su asignacijom iz Železnica Srbije na osnovu posebne fakture za pružanje usluga i kolima za ručavanje i spavanje i nemaju veze sa prihodom – ističe Budimir.

Povodom ovog slučaja kontaktirali smo i nadležne u Ministarstvu privrede međutim do zaključenja ovog izdanja nismo dobili nikakav odgovor. Pozvali smo i Gorana Lugonjića, direktora Želturista kako bi čitaoci imali priliku da čuju i njegovu stranu priče. On nam se nije javljao na telefon ali nas je u SMS poruci obavestio da možemo da mu pošaljemo pitanja. Kada smo to i učinili stigao je odgovor da će na njih odgovoriti u najkraćem vremenu, ali do sad to nije učinio.