Dugo putovanje Nišlija u srećniju budućnost

Za Niš i jug Srbije dolaze bolji dani, poručio je predsednik Srbije (i Demokratske stranke) Boris Tadić prilikom nedavnog potpisivanja ugovora kojim je italijanski Beneton postao vlasnik imovine Niteksa. Desetak dana kasnije Tadić je prisustvovao i svečanom otvaranju fabrike južnokorejske kompanije Jura u Nišu. Njegove dve uzastopne posete gradu, koji ne obilazi (pre)često, neki su protumačili kao znak ozbiljnosti centralne vlasti da preusmeri investicije u region koji je ekonomski zaostao između ostalog i zbog hronične „neopterećenosti“ države politikom ravnomernog regionalnog razvoja. Drugi, pak, nisu poverovali u takve motive, već su ocenili da je reč o političkom marketingu, sračunatom na amortizovanje nezadovoljstva osiromašenih Nišlija i ostalih građana juga zemlje, koji bi nezadovoljstvo lako mogli da „naplate“ na skorašnjim izborima.

Posao za 8.700 ljudi

– Niš je do 2000. godine bio u ekonomski katastrofalnom stanju. Ali ni u periodu od 2004. do 2008, kada je zabeležen najveći priliv investicija, situacija se nije popravila jer u Niš nije stigla ni jedna od tih investicija. Tek je u proteklih par godina stvorena osnova za privlačenje investitora – usvojeni su Strategija razvoja i GUP, ojačan kapacitet lokalne samouprave i pojednostavljena administrativna procedura za ulaganja. Formirane su i infrastrukturno opremljene industrijske zone i obezbeđeno dovoljno građevinskog zemljišta za investitore, a i lokalne građevinske firme su osposobljene za izvođenje radova na „novim fabrikama“. Niš je, dakle, postao pouzdan partner investitorima. Naravno, pomogla je i Uredba Vlade Srbije o područjima od posebnog interesa za državu, na osnovu koje investitori koji dođu u Niš dobijaju veće subvencije za svakog novozaposlenog radnika – kaže za Biznis Milan Ranđelović, šef niške Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER).

On je precizirao da je epilog svi ovih aktivnosti – ukupno 42 investiciona projekta. Neki su osmišljeni, ili realizovani, u okviru podsticajnog programa Ministarstva ekonomije i SIEPA, neki u okviru slobodnih carinskih zona, a neki van toga. Bitno je, komentariše Ranđelović, da su sve te investicije čija je ukupna vrednost oko 350 miliona evra, ugovorene, a neke su u fazi realizacije. To će, procenjuje, obezbediti posao za oko 8.700 radnika, od kojih će njih 5.000 do 6.000 biti zaposleno na proizvodnim radnim mestima. Naš sagovornik ukazuje i na to da su se Jura, Beneton, južnokorejski Šin Von (Jurina „sestra firma“), nemački Dajtek, francuski Sažem i još 17 manjih, uglavnom domaćih investitora, obavezali da će zaposliti „određen broj radnika“. Jura se obavezala da otvori 1.500 radnih mesta, ali će „sudeći prema najnovijim informacijama zaposliti oko 2.000 ljudi već sledeće godine“.

– Dajtek će zaposliti oko 400 radnika, dok će Beneton već od jeseni krenuti sa zapošljavanjem radnika, kako bi do kraja godine zaposlio 400, naredne 2012. broj zaposlenih trebalo bi da dostigne 2.000, a procenjuje se da će za četiri godine najmanje 2.700 ljudi biti angažovano u pogonima ove fabrike. Niški pogon Sažema biće otvoren do kraja godine i u njemu će posao naći 200 radnika. Najavljeni Akva park na lokaciji Lozni kalem kod Niške Banje, italijanskog investitora, biće šansa za gotovo 1.000 ljudi bez posla. Najverovatnije sledeće godine, na niškom aerodromu Konstantin Veliki, austrijska kompanija Ajmaks, uz učešće britanskog kapitala, počeće gradnju regionalnog Kargo centra u kojem bi trebalo da se zaposli oko 500 radnika – ističe Ranđelović.

Predizborna kap u moru

Ipak, realnost je još uvek mnogo surovija u odnosu na optimistične najave. U prilog tome govori i podatak da je do sada zaposleno samo 560 Nišlija, i to u nedavno otvorenoj fabrici Jure. Grad se pri tom na 99 godina odrekao desetina hektara komunalno opremljenog zemljišta, koje besplatno ustupa velikim investitorima. Država se obavezala na subvencije vredne više miliona evra koje će dobiti investitori na ime novih zapošljavanja. Državne subvencije se kreću do deset hiljada evra po radnom mestu.

Idiličnu sliku o dobrim namerama stranih investitora remeti i saopštenje Sindikata Niteksa da će posle „dolaska“ Benetona fabriku napustiti od 568 od 653 radnika koji su se izjasnili za dobrovoljni odlazak uz socijalni program od 300 evra po godini staža. Pojedini mediji su objavili da su se u Benetonu opredelili da od 85 radnika Niteksa koji bi želeli da sačuvaju radno mesto zadrže samo njih 12. Istovremeno, menadžment kompanije „Filip Moris“, koja je pre gotovo osam godina kupila DIN, najavio je da će od sredine avgusta iz te fabrike dobrovoljno otići bezmalo 200 radnika. Gubitak radnog mesta biće „nadomešten“ socijalnim programom od jedne bruto zarade po godini staža, bonusom od tri neto plate i naknadom na porez na dobit. U kompaniji „Filip Moris operejšen“, kako se danas zove DIN, trebalo bi da ostane 360 ljudi. Reč je o trećem talasu odlaska radnika DIN-a, koja je u vreme privatizacije brojala 2.470 zaposlenih.

– Činjenica je da prisustvo predsednika države prilikom potpisivanja ugovora ili otvaranja fabrika ostavlja utisak ozbiljnosti i šalje poruku da će te investicije zaživeti. S druge strane, međutim, „prisećanje“ da bi trebalo podići privredu Niša i regiona, izrečeno u izbornoj godini ukazuje na predizbornu kampanju. Takođe, pod velom tajne je i broj budućih, novouposlenih radnika, pošto se tom magičnom cifrom kalkuliše. I najzad, za Niš i region je ovakvo podizanje privredne aktivnosti i najavljeno zapošljavanje ljudi samo kap u moru rešavanja nerešenih problema. Osim toga, još jednom se pokazalo da lokalna samouprava nije sposobna da sama dovede investitore već joj je za to neophodna pomoć države. Toga, svakako, ne bi bilo kada bi se imovina vratila u vlasništvo lokalne samouprave, što bi značilo da bi svaka opština znala čime raspolaže i kako i šta može kome da ponudi – ocenjuje za Biznis menadžer niške LDP Predrag Jelenković.

Siromaštvo i stid

Gotovo svi pokazatelji govore da je razvoj Niša decenijama stagnirao, a grad je ekonomski devastiran tokom devedesetih, kada su se urušili „socijalistički giganti“ – Elektronska i Mašinska industrija. S druge strane, posle privatizacije DIN-a u Nišu nije realizovan ni jedna iole ozbiljnija investicija. Danas je to grad koji „knjiži“ primanja ispod proseka i natprosečnu, čak i za srbijanske standarde, nezaposlenost. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Nišlije su najsiromašnije među žiteljima većih gradova u Srbiji. U aprilu ove godine prosečna neto zarada u Beogradu iznosila je 46.737 dinara, u Novom Sadu – 47.803, u Kragujevcu – 36.846 dinara, dok je u Nišu bila 36.765 dinara. Prosečni stanovnik Novog Beograda primio je tog meseca 56.346, a prosečni stanovnik dve od pet niških opština, Palilule i Panteleja, samo 23.468 i 24.698 dinara. Grad Niš je i tog meseca imao niža primanja od republičkog proseka (39.298 dinara), a opštine Palilula i Pantelej su se našle među deset najsiromašnijih opština u Srbiji.

Prema rečima bivšeg ministra ekonomije i aktuelnog lidera Ujedinjenih regiona Srbije, Mlađana Dinkića, stopa nezaposlenosti u Nišu je „deset puta veća nego u beogradskoj opštini Vračar“. Na evidenciji niške filijale Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se oko 35.000 ljudi, a niške opštine Medijana i Palilula spadaju u pet opština sa najvećom nezaposlenošću u zemlji. EPS je više puta „ukazivao“ da su Nišlije rekorderi u Srbiji po dugovanjima, a mediji su izveštavali da su šampioni i po „gubitku stida“ jer javno priznaju da su gladni. To nije daleko od istine s obzirom na to da broj Nišlija koji se hrane u Narodnoj kuhinji dostiže 6.000 (od toga je oko 1.100 dece) i stalno je u porastu.

Slobodne zone za velike investitore

Skupština grada Niša nedavno je usvojila odluku o formiranju Slobodne carinske zone Jug, na tri lokacije – u industrijskoj zoni Donje Međurovo, na prostoru Benetona i u delu Prokuplja u kojem je smeštena kompanija Leoni. Gradski čelnici saopštili su da će u Slobodnoj zoni Jug, u kojoj kompanije neće plaćati PDV i carinu, biti smešteni pogoni kompanija Leoni, Dajtek, Jura, Šin Von i Beneton, ali i drugih kompanija koje će doći u Niš ili Prokuplje.

Pravni problemi ukočili izgradnju Kargo centra

Gradnja Kargo centra na niškom aerodromu kasni zbog nerešenih pravnih, tehničkih i drugih problema. Nakon potpisivanja ugovora, Ministarstvo odbrane trebalo je da prenese zemljište aerodroma na grad i administrativni prenos je u toku. Nedavno usvojenim GUP-om predviđena je nužna prenamena zemljišta a u toku je i rešavanje komunalnih problema, kroz izgradnju Humskog kolektora i pristupnih saobraćajnica – kaže Milan Ranđelović, šef niškog KLER. Ugovor o izgradnji Kargo centra predstavnici niškog aerodroma i austrijskog Ajmaksa potpisali su u novembru 2008. Tada je saopšteno da će Kargo centar (investicija vredna 60 miliona evra), površine 135.000 kvadratnih metara, biti izgrađen za šest do osam godina.