Dugoročni ekonomski efekti dovršetka Koridora 10

O Koridoru 10 se često govorilo kao o panevropskoj saobraćajnici iako je ispala sa zvaničnih mapa EU koridora, ali on donosi koristi građanima i ekonomiji Srbije, ocenjuju stručnjaci. Pre svega, radi se o naplaćenim putarinama.

Prošle godine Koridorom 10 je prošlo 54 miliona vozila što je za 20 miliona više nego 2012. godine, prema rečima ministarke saobraćaja Zorane Mihajlović, a prema podacima JP Putevi Srbije naplaćeno je skoro 200 miliona evra putarina.

Naši zvaničnici očekuju da se deo saobraćaja koji je svojevremeno prešao na Koridor 4 završetkom mosta Vidin-Kalafat na Dunavu između Rumunije i Bugarske vrati na srpski autoput s obzirom da je 100 kilometara kraći.

U vreme kada je završen ovaj most, 2013. godine, procenjivalo se da je oko 20 odsto kamiona, uglavnom turskih odlučilo da robu za Centralnu Evropu, odnosno Nemačku, prevozi umesto kroz Makedoniju i Srbiju, preko Rumunije i Bugarske. Osim što kroz Srbiju nije bio celom trasom auto-put, prednost Koridora 4 je što celom trasom prolazi kroz EU pa je zadržavanje na granicama minimalno.

„A za prevoznike vreme je novac“, kaže predsednik Međunarodnog udruženja Transport Neđo Mandić.

„Prevozniku treba da što pre pređe put, jer stranka traži što kraće rokove. Zato svako ubrzanje na neki način snižava cenu transporta. To što će korišćenje auto-puta koštati, to je uobičajeno i ulazi u kalkulaciju. Nama je potrebno da se prošire kapaciteti carinskih terminala na auto-putu, jer svako skretanje na sporedne granične prelaze i vožnja sporednim putevima predstavlja gubljenje vremena“, objašnjava Mandić.

Analize ekonomske isplativosti Koridora 10 nisu dostupne, ali je prema analizi Evropske investicione banke koja je kreditirala izgradnju dobrog dela južnog kraka Koridora, a o kojoj je govorila Dubravka Negre, predstavnica EIB-a u Srbiji, urađene još 2009. godine kada je projekat započet, da će se dve trećine auto-puta isplatiti za 30 do 35 godina uz pokriće investicionog održavanja.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, ističe da se veliki infrastrukturni projekti ne mogu isplatiti u kratkom roku već je ključna dugoročna isplativost.

„Infrastrukturne investicije su podsticaj ekonomskom razvoju i na kratak rok ne daju punu isplativost. Ipak i na kratak rok one ubrzavaju promet roba. Tu je onda potencijalno i razvoj sporednih delatnosti, prodaja goriva, restoranske usluge itd. Amerika je na ekonomsku krizu 1929. godine odgovorila NJu dilom, odnosno gradnjom velikih infrastrukturnih projekata širom zemlje kojim je obezbeđen razvojni ciklus“, podsetio je Drašković.

On je ukazao i da iako kod nas političari predstavljaju ove projekte kao sopstvene uspehe, da su to u stvari državni i društveni projekti.

„Nije to stvar jednog čoveka ili jedne politike. To je investirala država, a ne pojedinac, mada političari često pripisuju sebi“, ocenio je naš sagovornik.

Osim direktne koristi kao što je naplata putarine, putna infrastruktura kao što je auto-put, otvara prostor za nove investicije.

„Strani investitori dolaze lakše kada je dobra komunikacija nekog regiona. Na primer, Užice nema auto-put i nema nijednog stranog investitora, a neke druge sredine, manje razvijene, s manje ljudi, a sa dobrom komunikacijom imaju investitore. Auto-put je važan za mnoge ekonomske stvari u Srbiji, a i više nismo slepo crevo Evrope, već imamo kroz celu teritoriju normalan put“, objašnjava Savić. On ističe i da se smanjuju troškovi privrede, manje se vremena gubi, manje se habaju kamioni, manja je potrošnja goriva, što utiče na povećanje produktivnosti ne samo stranih kompanija koje su u tranzitu, već i domaće privrede.

Saša Đogović, direktor IZIT-a, ističe da se prolaskom auto-puta koje treba da donese veći promet putnika stiču uslovi i da se promovišu i neke turističke destinacije koje su bile slabije dostupne, ali i da se probudi preduzetnička inicijativa.

„Uz veći tranzit mogu se napraviti sadržaji i da se neki od tih putnika zadrže da prenoće, da potroše neki novac. Sad vidimo koliko smo bili nepovezani u Jugoslaviji. Imali smo taj autoput Bratstva i jedinstva koji nije stizao čak ni do Makedonije. Za nas je važno povezivanje, pre svega sa susedima kako bi se ostvarili sinergetski efekti“, zaključuje Đogović.

Kuda ide Koridor 10?

Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćajnih koridora koji prolazi kroz Srbiju i povezuje Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku. Glavni krak Koridora 10 je Salcburg – LJubljana – Zagreb – Beograd – Niš – Skoplje – Veles – Solun. Pored glavnog kraka postoje još četiri kraka:

* Krak A: Grac – Maribor – Zagreb

* Krak B: Budimpešta – Novi Sad – Beograd

* Krak V: Niš – Dimitrovgrad – Sofija – Istanbul – preko Koridora 4

* Krak G: Veles – Prilep – Bitolj – Florina – Igumenica