Dugovao 3.000, izvršitelj mu naplatio 16.000

Enigmu kako penzioneru za dug od oko 3.000 dinara na naplatu dođe više od 16.000 rešava javnoizvršiteljska tarifa, sa utvrđenim iznosima za naplatu, koje je propisalo Ministarstvo pravde, ali i sama država kojoj ide 20 odsto sredstava po svakoj stavci koju izvršitelj prihoduje u toku postupka. Tako je „združenim snagama“ i moguće da početni dug naraste više od pet puta tokom prinudne naplate.

Kako to izgleda u praksi?

Penzioner Radiša Arsić, sa mesečnim primanjem od 22.000 dinara, imao je dug za Infostan, neplaćenih 11 meseci ili ukupno 3.600 dinara. Sa zateznom kamatom, to je iznosilo oko 4.000 dinara. Troškovi izvršenja u prvoj fazi taj iznos su uvećali za 5.544 dinara, a kasnije, kada je dug u nekoliko rata „skinut“ od penzije dužnika, dodata je još jedna naknada, od ukupno 7.056 dinara, koja je obuhvatila dodatne troškove izvršenja i nagradu izvršitelju za uspešnu naplatu.

– To što javni izvršitelji naplaćuju nije primereno sadašnjem stanju u našem društvu a još manje predstavlja stvarne troškove postupka. Neprihvatljivo je da su izvršitelji dobili status povlašćenog sloja preduzetnika i da im je država prenoseći javna ovlašćenja, dodelila monopolsku poziciju u naplati. Mi smo razgovarali pre dve nedelje u Ministarstvu pravde o tarifama koje se primenjuju, i rečeno nam je da se one razmatraju i da će verovatno biti nekih korekcija – kaže za Danas Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva i ukazuje da su pod okriljem zakona i pravilnika, kao i u slučaju banaka i njihove naknade za obradu kredita, legalizovani iznosi koji ne predstavljaju stvarne troškove iako se na njih pozivaju.

Izvršitelji, međutim, tvrde da svaki od naplaćenih iznosa ima osnovu u propisanoj tarifi, prema kojoj se bodovima, čija je vrednost 120 dinara, vrednuje svaki korak u izvršenju sudskog rešenja. To znači da, prema pravilniku Ministarstva, izvršitelji ne naplaćuju stvarne troškove, nego faze u postupku koje su vrednovane bodovima. Tako je broj bodova, prema vrednosti procenjenog duga, utvrđen za pripremanje i arhiviranje predmeta, za lično dostavljanje rešenja, potom i za dostavljanje rešenja putem pošte, za sastavljanje obrazloženih rešenja i zaključaka, za pribavljanje podataka od državnih organa kao i naknada za uspešno sproveden postupak. Država će i na svaku od tih stavki naplatiti dodatnih 20 odsto PDV-a, uključujući i naknadu koju izvršitelj naplati jer je i sam imao troškove da od državnih organa pribavi podatke, recimo o primanjima i računima dužnika, ili na poštarinu.

– Troškovi izvršenja mogu značajno da se smanje ako se dužnik, kada dobije rešenje o prinudnoj naplati, javi kancelariji izvršitelja. U toj fazi, moguć je dogovor o namirenju duga u ratama, smanjuje se nagrada izvršitelja, ali i potreba da od drugih državnih organa tražimo podatke, da na osnovu njih radimo nova rešenja, jer su sve to stavke koje utiču na konačan iznos. U slučaju koji ste naveli, da se dužnik javio, troškovi iz druge faze naplate bili bi značajno niži – kaže izvršiteljka Tamara Pajković, koja je postupala u tom slučaju.

Troškovi izvršenja po početnom dugu od 3.600 dinara

Prva faza (svi iznosi su u dinarima sa PDV-om)

• naknada za pripremanje, vođenje i arhiviranje predmeta          2.160
• naknada za uspešno lično dostavljanje dužniku              1.080
• naknada za četiri dokumenta dostavljena poštom         1.440
• naknada za sastavljanje obrazloženih rešenja 864
• UKUPNO             5.544

Druga faza

• naknada za sastavljanje dva obrazložena rešenja          864
• naknada za dostavljanje pet dokumenata poštom        1.800
• naknada izvršitelju za uspešno sproveden postupak    2.160
• naknada za pribavljanje podataka od državnih organa 2.232
• UKUPNO             7.056

Sa računa Radiše Arsića, prema ovom troškovniku, skinuto je u više rata ukupno 12.600, čemu treba dodati i osnovni dug koji je sa zateznom kamatom iznosio oko 4.000 dinara.