Dugovi dostižu i milijardu evra godišnje

Obračunavajući subvencije za javna i državna preduzeća, aktivirane garancije, neto budžetske pozajmice, preuzimanja dugova i dokapitalizacije gubitaša, kao i njihove dugove za poreze i komunalije na osnovu podataka iz budžeta, dokumenata ministarstava, a u slučajevima lokalnih subvencija procene Fiskalnog saveta, dolazi se do neverovatne cifre od oko 830 miliona evra godišnjeg troška za državu u poslednjih pet godina, pokazuje analiza Danasa.

Naravno, neke subvencije su verovatno neizbežne, kao što je dotiranje železnica koje i u većini drugih zemalja pomaže država, pa zato nismo računali troškove države za putnu i železničku infrastrukturu.

Kako bilo, država preliva novac poreskih obveznika ka gubitašima u tri osnovna kanala: direktnim subvencijama iz budžeta, aktiviranim garancijama i indirektnim subvencijama, odnosno gomilanjem dugova za poreze ili struju koje onda oprosti ili nadoknadi iz budžeta.

U železnice 70 milijardi dinara za pet godina

Direktne subvencije od 2012. do kraja 2016. godine iznosile su oko 78,2 milijarde dinara, a još 18,7 milijardi je namenjeno budžetom za 2017. godinu. Ovo se pre svega odnosi na subvencije Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ i Železnicama Srbije, kao i subvencije u manjem iznosu isplaćene javnim preduzećima „Službeni glasnik“, „Skijališta Srbije“ i „Stara planina“. U 2017. godini značajnije će u subvencijama učestvovati i RTB Bor sa dve milijarde dinara, dok će za ostala preduzeća u privatizaciji otići 500 miliona dinara.

Najviše para je otišlo na Železnice i to 70,5 milijardi evra u ovih šest godina, ne računajući ruski kredit za infrastrukturu koji takođe otplaćuje država. Na račun Resavice je u ovom periodu uplaćeno 23,4 milijarde dinara. U 2017. godini pored standardnih 4,5 milijardi planirano je još 600 miliona dinara za prvu fazu zatvaranja nerentabilnih rudnika. Sistem rudnika Resavica je preduzeće koje se nalazi na teretu budžeta još od kada je izdvojeno iz EPS-a 2003. godine, a iz prihoda iz poslovanja ne može čak ni plate da isplati zaposlenima.

Drugi kanal po kom se pare poreskih obveznika odlivaju ka javnim i državnim preduzećima su aktivirane garancije države za kredite ovih preduzeća. Ovaj trošak poslednje dve-tri godine iznosi neverovatnih 300 miliona evra godišnje. Za period od 2012. godine do 2017. (računajući i narednu godinu) iz budžeta je isplaćeno 114,3 milijarde dinara ili 1,23 milijarde evra.

Kada državne garancije eksplodiraju

Kada je reč o garancijama javnim preduzećima, prednjači Srbijagas, čijih je više od 500 miliona evra kredita preuzela država. Inače, garancije su postale popularne 2010. i 2011. godine kada je Zakonom o budžetskom sistemu ograničen javni dug na 45 odsto BDP-a, kao i srednjeročni fiskalni deficit na jedan odsto BDP-a. Da bi zaobišli sami svoje propise, vlasti su umesto direktnih subvencija koje automatski povećavaju deficit i javni dug, pristupile odobravanju garancija za kredite javnih preduzeća, koje se ne knjiže kao javni dug sve dok preduzeća ne priznaju da ne mogu da ih otplate i kada se garancije aktiviraju. Tako je skriveni javni dug gomilan kroz ove garancije od 2010. do 2013. i 2014. godine, a onda je „eksplodirao“. U 2012. godini država je po tom osnovu iz budžeta otplatila 3,7 milijardi dinara, 2013. još 7,9 milijardi, a 2014. godine 29,6 milijardi dinara. Ovaj iznos je ostao stabilno visok i u narednim godinama – preko 30 milijardi dinara. Dugovi će biti otplaćivani još godinama unapred, a u 2017. je planirano 35 milijardi dinara za otplatu obaveza javnih preduzeća.

Naravno ni ovde slika nije crno-bela. Naime, Srbijagas je delimično pravio gubitke i zaduživao se da bi otplatio gas zato što mu je država prodajne cene držala ispod nabavnih, ali i zato što je prećutno odobravala neplaćanje gasa najvećim dužnicima iz petrohemijskog kompleksa i preduzeća u restrukturiranju.

Iz sadašnje situacije manji problem je ono što je već upropašteno, a veći problem su dugovi koji se danas gomilaju i prete da se preliju u budžet istim putem kao prethodnih godina. Naime, u 2016. godini samo 20 najvećih dužnika, gde dominiraju MSK i Azotara, nagomilalo je dug za gas veći od devet milijardi dinara, ali i i za struju od skoro 10 milijardi kako procenjuju u Fiskalnom savetu, gde preduzeća RTB Bor duguju više od četiri milijarde dinara. Kada i ako javna preduzeća EPS i Srbijagas zapadnu u gubitke zbog nenaplaćenih potraživanja, država će morati da garantuje kredite za pokriće tih gubitaka i ako ih ne budu mogli vratiti, moraće poreski obveznici.

Porez kao subvencija

Država je godinama i na druge načine podržavala gubitaše i to uglavnom preuzimanjem dugova ili kreditnom podrškom koju ova preduzeća nikada nisu vratila. Većina ovih troškova podvodila se pod neto budžetske pozajmice, stavku koja se mogla videti u izvršenju budžeta. Država bi iz budžeta direktno ili češće preko Fonda za razvoj upućivala sredstva za pomoć gubitašima. Za period od 2012. do kraja 2016. godine ova stavka je dostigla 122 milijarde dinara. U poslednje dve godine, 2015. i 2016, ona je minorna, ukupno nešto manje od 4,5 miliona dinara, ali je zato u 2014. godini iznosila 54,7 milijarde, u 2013. dostigla je 30,2 milijarde, a u 2012. godini 32 milijarde dinara. Od Ministarstva finansija nismo dobili objašnjenje šta se u ovim budžetskim pozajmicama nalazilo, ali prema tumačenjima stručnjaka, u ovu kategoriju su upala preuzimanja dugova i dokapitalizacije državnih preduzeća i propalih banaka. Tu je, recimo, preuzimanje duga Srbijagasa prema NIS-u 2015. godine od 200 miliona evra ili 2013. godine preuzimanje dugova JAT-a od 170 miliona evra nastalih pre formalnog ulaska Etihada kao strateškog partnera. Zanimljivo je da se ovakve transakcije uglavnom sprovode u decembru, a u 2016. godini to je bilo preuzimanje duga Petrohemije prema NIS-u od 105 miliona evra. Takođe, iako se ove intervencije vode kao vanredne, pošto se već godinama ponavljaju, već se mogu smatrati i redovnim. Pre toga država je u više navrata pokrivala gubitke propalih banaka Agrobanke, Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine koji su iznosili blizu 800 miliona evra.

Tu treba uvrstiti i konverziju dugova, uglavnom poreskih, u kapital gubitaša. UPPR-om je prošle godine 8,25 milijardi dinara dugova FAP-a konvertovano u državni kapital u ovoj firmi, a poznat je i slučaj iz 2013. godine kada je država preuzela vlasništvo nas Simpom u zamenu za 5,8 milijardi dinara duga. Takođe, država je nedavno donela odluku i da konvertuje skoro 15 milijardi dinara poreskih dugova pet preduzeća namenske industrije u kapital. Ostaje pitanje i poreskih dugova drugih preduzeća koja su dugo bila u restrukturiranju i nisu plaćala obaveze. Samo prvih deset poreskih dužnika iz redova preduzeća u privatizaciji duguje oko 17,5 milijardi dinara bez većih izgleda da taj dug i vrate.

Na kraju, postoje i subvencije koje se ne plaćaju odmah i ne plaćaju u kešu. Kada državne firme ne plaćaju poreze i doprinose koje država posle oprosti i poveže zaposlenima radni staž, to je oportunitetni gubitak za budžet. Ili ako se ne plaća struja EPS-u (koji još uvek sam vraća svoje dugove), to je i dalje gubitak za javno preduzeće koje će manje moći da investira u elektroenergetsku infrastrukturu ili će manje da uplati u budžet. Ovi indirektni troškovi za poreske obveznike procenjuju se na oko 15 milijardi dinara godišnje.

Ministarstvo privrede

Kako su nam rekli u Ministarstvu privrede od 2008. do 2012. godine za preduzeća u restrukturiranju izdvojeno je 75 milijardi dinara. Ukupni troškovi, direktni i indirektni, iznosili su čak 800 miliona dolara godišnje. Od 2012. do 2015. godine iz budžeta je izdvojeno šest milijardi dinara za ova preduzeća uglavnom kao kreditna podrška, a u 2016. godini subvencija je iznosila 500 miliona dinara. Kako ističu u ovom ministarstvu, intenzivno se traže strateški partneri za preduzeća u privatizaciji kako bi se rešio ovaj problem.

Za GSP šest milijardi

U štetu za poreske obveznike svakako treba ubrojiti i preuzete gubitke lokalnih javnih preduzeća. Neke procene govore da se za njih iz lokalnih budžeta izdvaja godišnje oko 20 milijardi dinara. Tu prednjači GSP Beograd, koji je na godišnjim subvencijama od oko šest milijardi dinara.