Dugovi i gubici „Zastave oružja” dostigli 200 miliona evra, država ništa ne preduzima

Gotovo da je izvesno da će dugovanja fabrike od nekih 160 miliona evra ili više od 17 milijardi dinara u 2020. godini da narastu za 500 do 600 miliona dinara koliko „teže” kamate na godišnjem nivou na onaj dug od 17 milijardi.

Usled ovakve finansijske situacije, radnicima Zastave opružja, prema informaciji iz fabrike, doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje ne uplaćuju se od avgusta prošle godine. Prema nezvaničnim informacijama iz Fonda PIO, doprinosi se kragujevačkim oružarima ne uplaćuju već gotvo pune dve godine, preciznije od početka 2019. godine.

Fabrika je, navode naši izvori, do skora radnicima koji su stekli jedan uslov za penzionisanje uplaćivanje doprinosa za PIO povezivala nedostajući radni staž, kako bi mogli da odu u mirovinu. U poslednje vreme, međutim, doprinosi se ne uplaćuju ni oružarima koji su ispunili prvi uslov, odnosno navršili 40 godina radnog staža i žele da odu u penziju i sa umanjenjem ne ispunjavaju onaj uslov vezan za godine života.

Radni staž se, zbog besparice, povezuje samo oružarima koji su napunili 65 godina života. Najveći deo neizmirenih obaveza kragujevačke fabrike odnosi se, podsetimo, na poreski dug Zastave koji datira još iz prošle decenije i koji, zahvaljujući kamatama, ponovimo, iz godine u godinu raste.

Država još od 2011. godine najavljuje konverziju najvećeg dela poreskog duga Zastave u ulog države u kapitalu preduzeća, ali i dalje ništa ne preduzima da tu fabriku od strateškog značaja za odbranu zemlje izbavi iz  „dužničkog ropstva”, nastalog velikom delom i zbog gubitka inostranih tržišta u vreme međunarodnih sankcija nekadašnjoj SR Jugoslaviji, kao i usled oporavka fabrike nakon NATO bombardovanja.

Država, u stvari, ne da ništa ne preduzima, nego omogućavanjem kontroverznim privatnim trgovcima oružjem da u poslovanju sa Zastavom krše važeće zakonske propise, a što je nedavno utvrdila i Državna revizorska institucija (DRI), dodatno ugrožava poslovanje i zida gubitke kragujevačke fabrike.

Zašto je Zastava oružje jedina domaća značajna vojna fabrika u kojoj država još uvek nije ni započela konverziju poreskog duga preduzeća, pouzdano se ne zna.

Povremene informacije fabričkog poslovodstva da se konverzija sprema, oružarima i upućenima u ovu problematiku, deluju sve neubedljivije. Istovremeno, više puta ponovljene zahteve Samostalnog sindikata da se utvrdi odgovotrnost nadležnih u preduzeću, pre svega fabričkog Nadzornog odbora, za rastuće gubitke fabrike u
poslednje tri godine, u Ministarstvu odbrane i Vladi Srbije nema ko da čuje.

Dugovi i gubici Zastave oružja nastavljaju da rastu i ugrožavaju poslovanje i razvoj fabrike, i to u situaciji kad je „gužva“ na svetskom oružarskom tržištu sve veća.

Pešadijsko oružje, primerice, proizvode i po svetu prodaju gotovo sve zemlje u okruženju, a među njima i Hrvatska, koja svoju pušku HSV 2 već izvozi u Irak i druge zemlje Bliskog istoka, koji je tradicionalno glavno tržište za plasman Zastavinih pušaka, snajpera, mitraljeza i drugog oružja.

Poslovodstvo kragujevačke fabrike hvali se da je ove godine ugovorilo izvoz Zastavinog oružja u vrednosti od 95 miliona dolara, od čega se 45 miliona dolara odnosi na petogodišnji ugovor sa američkom kompanijim Zastava asms USA, iz Čikaga, od kojeg kragujevački oružari mogu da računaju na deset miliona dolara godišnje.

Kako ni većina ostalih ugovora neće da bude realizoivana do kraja 2020. godine, to je, upozoravaju naši sagovornici, izvesno da će kragujevačkoj fabrici i dalje da nedostaje deset do 20 miliona evra za jednogodišnje normalno funkcionisanje.

U prilog rečenom i činjenica da se radnicima već drugu godinu ne uplaćuju doprinosi za PIO. Kragujevačkim oružaruima naruku ne ide ni činjenica da je svetsko oružarsko tržište, u poslednjih godinu dana, uveliko „stalo”.

Nasjviše ih, ipak, ugrožava to što je poslovanje ne samo Zastave oružja nego i Krušika i ostalih vodećih domaćih vojnih dabrika stavljeno u funkciju i pod kontrolu trgovaca oružjem bliskim državnom vrhu.

Direktor bez komentara
Naš list je želeo da čuje i šta o aktuelnoj poslovno – finansijskoj situaciji u Zastavi oružju misli i ima da kaže generalni direktor te fabrike Mladen Petković.

Na naša pitanja,postavljena uoči minulog vikenda: kako komentariše činjenicu da su dugovi Zastave oružja premašili 17 milijardi dinara, a da država, kao većinski vlasnik fabrike, uprkos dugogodišnjim najavama, još nije pokrenula postupak konverzije tih potraživanja, te kako komentariše to da su gubici preduzeća dostigli 40 miliona evra, gospodin Petković do danas nije odgovorio.

Nije odgovorio ni na pitanje, zbog čega se zaposlenima u Zastavi oružju već drugu godinu zaredom ne uplaćuju doprinosi za penzijsko – invalidsko osiguranje.

Gubitak iznad visine kapitala

Prema izveštaju Državne revizoirske institucije (DRI) u koji je naš list imao uvid, a koji je, u poslednjem broju, analizirao i nedeljnik „Kragujevačke novine”, prihodi Zastave oružja od prodaje oružja u zemlji i inostranstvu lane su bili oko 3,5 milijardi dinara, što je čak za 2,1 milijardu manje nego prethodne 2018. godine.

Istovremeno, izveštaj DRI o poslovanju Zastave oružja, sačinjen na 92 strane, pokazuje i da je kragujevačka fabrika na kraju 2019. godine „iskazala gubitak iznad visine kapitala” preduzeća, u ukupnom iznosu od blizu 2,6 milijardi dinara.

Obaveze Zastave oružja prema dobavljačima lane su dostigle 2,12 milijardi dinara, od čega dug prema Energetici, sa kojom su oružari u sudskom sporu zbog duga za struju od oko 300 miliona dinara, iznosi – 1,26 milijarde dinara.

„Ostale kratkoročne obaveze” fabrike teže 9,8 milijardi dinara, a najviše za poreze i doprinose zaposlenima – 3,5
milijatrdi dinara.

Iz izveštaja DRI vidi se i da je Zastava oružje, u kontrolisanom periodu, izvezla proizvode u vrednosti od oko 4,5 milijardi, te da je gotovo kompletan izvoz realizovan preko privatnih kompanija, medju kojima su, svakako, firme pod kontrolom Slobodana Tešića, famozni GIM i neke druge.

Državna kompanija za trgovinu oruižjem Jugoimport SDPR, u Zastavinom izvozu, vrednom 4,5 milijadi, učestvovala je sa simboličnih – 19 miliona dinara.

Još vesti iz ovog grada

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Neće nam doći ni Harvard ni Kembridž, već Troteri iz Pekama

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“