Duguju za radove dva miliona evra

Radi se o sumi od oko 600.000 evra od rumunske kompanije P.A.B. koja je bila glavni izvođač radova. Rumunska firma ostala je dužna ukupno oko dva miliona evra za radove, materijal, smeštaj i hranu, koje je radnicima na gradilištu obezbeđivalo 10-ak preduzeća iz Srbije.

Najviše novca P.A.B. duguje Elkomsu, a prema rečima direktora beogradske firme Slobodana Tošovića, sve je bilo u redu do juna prošle godine, kada je glavni izvođač prestao da plaća radove podizvođačima.

„Obećavali su da će nam isplatiti dug, ali tek ako nastavimo i završimo radove. Objekat je završen u novembru, ali nismo dobili novac i podneli smo tužbu sudu. Imali smo već tri ročišta u Privrednom sudu u Pančevu i nadamo se da će uskoro biti doneta presuda po tužbi za prvi deo duga. Izvođač se brani tvrdnjom da radovi nisu kvalitetno izvedeni. Plašimo se da će to da se odugovlači unedogled. Poslujemo skoro 25 godina i nikada ništa slično nismo doživeli“, kaže Tošović za Danas.

Prigovore o navodno nekvalitetnim radovima energično odbija i Milan Zarić, koji je bio tehnički direktor Elkomsa na gradilištu Promenade.

„Oni su plaćali uredno sve do maja, radili smo uredno i do kraja jula bili smo najbolji izvođač na gradilištu. Kada nije bilo dovoljno njihovih ljudi, radili smo i na njihovom sektoru C, dok smo mi bili zaduženi za sektor B. Nije bilo nikakvih pritužbi na kvalitet naših radova niti od super nadzora, međunarodne kuće koja se bavi nadzorom, a angažovana je od investitora objekta kompanije“ NEPI Rockcastle“. Za komplikovane pozicije, koje rumunski majstori nisu znali da izvedu, mi smo čak naše ljude davali i nadzornom organu i oni su to uredno platili. Onog momenta kada smo počeli da ih stežemo za novac i pripretili da ćemo ih tužiti, krenule su njihove prve pritužbe da radovi nisu kvalitetno izvedeni. On podseća da su na tri dosadašnja ročišta u Privrednom sudu u Pančevu odbijene sve primedbe koje je rumunska kompanija imala na radove Elkomsa.

Elkoms je izgradnji Promenade imao dnevno angažovano i po 160 ljudi. Kako kažu, oni su svoje obaveze prema radnicima ispunili, ali je zbog toga njihova firma u velikom problemu.

Povodom ovog slučaja, čelnici Elkomsa obratili su se i Ministarstvu građevine i investitoru „NEPI Rockcastle“ pismom u kom su ukazali na nesavesno ponašanje izvođača i zamolili ih da provere njihove navode.

U novosadskoj firmi „Kantina Mašinac“, koja je radnicima na izgradnji svakodnevno dostavljala hranu, za portal 021 izjavili su da im „P.A.B. Company“ duguje 30 hiljada evra, pa im je zbog toga, iako su ranije uvek bili likvidni, dva puta blokiran račun. Što je još gore, u „Kantini“ navode da im se ne isplati ni da tuže Rumune, jer bi morali da idu na sud u Rumuniju, pa su pesimisti što se tiče naplate duga.

U ozbiljne finansijske probleme dospelo je i novosadsko preduzeće „Standard 001“, koje je behatonom popločalo površinu ispred „Promenade“ i postavilo klupe. Nisu isplaćeni ni radovi ni materijal za nekoliko meseci. Kažu da ih rumunska kompanija vrti u krug i odbija da potpiše papire koji potvrđuju da su radovi izvedeni.

Kako bi skrenuli pažnju na to da im nije plaćeno, radnici „Standarda“ su polovinom januara uklonili deo behatona i nekoliko klupa ispred „Promenade“, ali je nekoliko rumunskih radnika u toku noći sve to brzo popravilo.

Predstavnici desetak firmi kojima izvođač duguje novac razgovaraju o udruživanju i daljim akcijama koje, kako kažu, mogu uključivati i proteste.

Sa predstavnicima NEPI-ja i P.A.B. Company razgovarao je nedavno novosadski gradonačelnik Miloš Vučević i izjavio da se nada da će domaće firme biti isplaćene u što skorijem roku.

„Ne mogu da razumem nekog ko na investiciju od 120 miliona evra pravi uštede od nekoliko desetina ili stotina hiljada evra. Za mene je to apsolutno pogubno“, rekao je Vučević.

Iz predstavništva NEPI-ja u Srbiji izjavili su da „kompanija NEPI Rockcastle ispunjava svoje obaveze prema svim svojim partnerima u rokovima koji su precizirani ugovorima“.

Najveći tržni centar u regionu, iako radi punom parom, još uvek nije dobio upotrebnu dozvolu, a lane je bio u središtu pažnje zbog ispumpavanja podzemnih voda u kanalizaciju, koje prodiru u podzemlje objekta zbog pokušaja da se uštedi na betonskoj hidroizolaciji.