Dunđerski – najveći veleposednici Austrougarske

Negde 1750, neku godinu ranije ili kasnije, tačan datum nije poznat, neki Avram iz Gacka u Hercegovini, trbuhom za kruhom, doseli se u Austrougarsku i zaustavi u okolinu Subotice. NJegovo pravo prezime je nepoznato, a po zanatu kojim se bavio (dunđer, tesar) postao je poznat kao Avram Dunđer, kasnije Dunđerski. Avram je bio vredan i sposoban pa je stekao osnovni imetak, nešto zemlje i stoku i brzo se uklopio u svakodnevni život u Sentomašu, danas Srbobranu, gde se nešto kasnije preselio i ostao do kraja života. Prema jednoj priči, Avram je radeći kod lokalnih gazda, pronašao ćup sa zlatom, a prema drugoj preveo jednog bogatog Turčina na bezbednu lokaciju i ovaj ga je darivao kesom dukata. Kako god, Avram je posle smrti 1823. godine, svojim sinovima Aronu, Petru i Gedeonu – Geci ostavio skromno imanje sa stokom od kojeg su mogli pristojno da žive.

GEDEON OSNIVAČ IMPERIJE

Bogatstvo i slavu ove porodice počeo je da stiče najmlađi Avramov sin Gedeon (1807-1883), koji se smatra osnivačem poslovne imperije Dunđerski. Nedugo posle očeve smrti Gedeon je u posedu imao najmanje 80 jutara zemlje, farme goveda i ovaca. NJegovi poslovni potezi bili su nesvakidašnji, hrabri i odvažni, postao je veliki farmer i trgovac žitom, kožom i vunom, a novac je ulagao u proširenje poseda tako da je stekao oko 2.000 jutara zemlje koju je za života podelio svojim sinovima, Aleksandru (Šandoru), Novaku i Lazaru.

Najmlađi Lazar posedovao je urođeni preduzetnički duh, nagon i želju da postane najveći i najbogatiji u celom regionu. I postao je. Školovao se u Srbobranu, Vrbasu i Karlovcima, maturirao je u Požunu, danas Bratislava, i upisao Pravni fakultet u Beču, ali ga je već na prvoj godini napustio zbog bolesti i uključio se u porodične poslove. Oženio se u 22. godini i dobio sinove Đorđa i Gedeona i ćerke Emiliju, Olgu i Lenku. Lazar je za kratko vreme kupio pivaru i fabriku ćilima u Bečkereku (Zrenjaninu), imanje u Čebu (Čelarevu) gde 1892. otvara fabriku piva i špiritusa, osniva fabrike za preradu voća i mesa i mnogo drugog. Imao je najveće farme svinja goveda i ovaca, flotu od oko 60 lađa na Dunavu, Tisi i Begeju. Obrađivao je oko 42.000 jutara zemlje. Bio je najveći veleposednik i trgovac hranom i stokom u Austrougarskoj i jedan od najvećih industrijalaca. Kupio je dvorce u Kulpinu i Čelarevu. Od prezimena Dunđerski napravio je sinonim za bogatstvo i moć.

INVESTITOR I DOBROTVOR

Za ime Lazara Dunđerskog vezano je i osnivanje više finansijskih institucija: Srpske banke u Budimpešti i Zagrebu, Prve štedionice u Srbobranu i drugih, ali je bio i veliki dobrotvor. Poklonio je novac da se 1898. podigne dom Srpskog pravoslavnog devojačkog vaspitališta u Budimpešti, pomagao lečenje bolesnika, donirao novac Crvenom krstu u Srbiji i Crnoj Gori u Balkanskim ratovima, pomagao rad Matice srpske. Lazar je svog mlađeg sina Gedeona više uključivao u poslove pošto je bio ozbiljniji, za razliku od Đorđa koji je bio odan lepom životu. Do Laze su dolazile priče o Đokinim lumperajkama i skupim provodima po budimpeštanskim hotelima što je poljuljalo poverenje u njega kao naslednika imperije Dunđerski. Tako će Gedeon naslediti najomiljenije Lazarevo imanje i dvorac u Čelarevu, obe pivare, ali je i Đorđev imetak bio i te kako veliki. Đorđe se kasnije smirio i posle očeve smrti u 47. godini života oženio Olgom, ćerkom generala Mitra Martinovića, sa kojom je dobio sina Gedeona trećeg i ćerku Nadeždu.

Lazar je umro 1917. godine, a njegovi sinovi Đorđe i Gedeon uspešno su kontrolisali rad svih fabrika i imanja. Bogatstvo je bilo toliko da su veću pažnju posvetili njegovom očuvanju nego daljem širenju budući da je došlo do raspada Austrougarske i stvaranja nove geopolitičke situacije u Evropi. Đorđe je bio jedan od osnivača beogradskog Hipodroma, Novosadskog sajma, štamparskog preduzeća Grafika, Gedeon fabrike aeroplana i motora u Rakovici, proširili su poljoprivredna dobra i kupovali nova, da bi nadoknadili ono što im je u dva navrata oduzeo kralj.

U sledećem nastavku, Bogdan Dunđerski, sudbina Fantasta i pad Dunđerskih po dolasku komunizma